ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: ODGOVORI MINISTARSTVA GRAđEVINARSTVA, SAOBRAćAJA I INFRASTRUKTURE NA PITANJA O LEGALIZACIJI

Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja vlasnika nelegalno sagrađenih objekata.

* Kuću u naselju Savska terasa sam počela da pravim 2002. ili 2003. godine na zemljištu za koje sam mislila da je sve relativno regularno. Suprug sa kojim sam tada živela me nije upoznao sa svim detaljima. U međuvremenu smo se razveli, on nas je napustio i ostavio nam započetu kuću u koju sam se uselila 2005. godine. Konkretno, radi se o parceli 29/30 opština Čukarica ulica Vodovodska 2, deo. To je velika parcela na kojoj ima oko 30 kuća, a možda i više. Ispostavilo se da je to sve divlja gradnja i da navodno postoji vlasnik. Kasnije smo došli do informacije da je njega država isplatila za to. Za legalizaciju sam uredno predavala sve kako je traženo od nas. Kada je bilo aktuelno rušenje objekata mislim neke 2004. godine, sud je presudio u moju korist, jer sam samohrana majka troje dece. Pošto nemam vlasnički list, šta sad moje komšije i ja treba da uradimo da bismo legalizovali svoje objekte?

- U konkretnom slučaju, nadležni organ će postupak nastaviti u skladu sa odredbama Zakona, a po utvrđivanju ispunjenosti prethodnih uslova, dobićete pismeno od nadležnog organa o vrsti dokaza o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu, koji je potrebno dostaviti. Ako se radi o zemljištu koje je u javnoj svojini, u tom slučaju ga možete kupiti od vlasnika tog zemljišta - grada ili Republike Srbije, a rešavanje ovog pitanja predstavlja prethodno pitanje u postupku ozakonjenja.

* Da li će moći da se legalizuju objekti na Starom sajmištu - blok 18? U pitanju su kuće.

- Pitanje je za Sekretarijat za poslove legalizacije grada Beograda, a odgovor zavisi od toga kakva je namena predviđena za katastarsku parcelu na kojoj je objekat sagrađen, po važećem planskom dokumentu. Ako se objekat nalazi na površinama javne namene, odnosno zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili se nalazi u nekoj zoni zaštite koja je predviđena posebnim zakonom, u tom slučaju će nadležni organ tu činjenicu utvrditi kao prethodni uslov, i o tome vas obavestiti.

* Posedujem kuću, na kojoj su moji pokojni roditelji dogradili suterenski deo i tu stali (50 m2). Pre početka gradnje 2002. godine uredno su dobili građevinsku dozvolu za tu dogradnju, ali i nadgradnju postojeće kuće (200 m2). Sa nadgradnjom se nije ni započelo i nije u izgledu da će uopšte biti izgrađena. Komunalije i sve dažbine su uredno plaćene za ceo projekat (250 m2). Posle njihove smrti uvideo sam da suterenski deo koji je izgrađen odstupa od postojećeg (pomeren temelj jednog zida koji se lepi uz postojeću) za oko metar, i odstupanje sada iznosi negde oko 10 do 15 kvadrata. Kako postupiti u ovom slučaju? Da li treba i ja da podnesem zahtev za legalizaciju?

- Na osnovu navedenog, nadležni organ bi trebalo da utvrdi da li je izdata građevinska dozvola prestala da važi, te od odgovora na to pitanje zavisi i odgovor na pitanje koje ste postavili. Ako je građevinska dozvola prestala da važi, u tom slučaju su navedeni radovi predmet ozakonjenja.

* Da li je moguće po novom Zakonu ozakoniti privremeni montažni objekat na zelenoj površini u Novom Beogradu iz 1995. godine, koji je još tada dobio privremenu dozvolu, koja je u međuvremenu poništena, ali nije bilo reakcije opštinskih vlasti? A pri tome treba imati u vidu da je nekoliko objekata na istoj parceli legalizovano, dok ostali nisu još jer su ostali bez bilo kakvog odgovora. Kako je moguće da su neki legalizovani, dok drugi ne mogu da dostave dokaz o vlasništvu nad zemljištem, koje je u ovom slučaju sporno?

- Objekti sagrađeni na javnim površinama ne mogu biti predmet ozakonjenja, osim ako se nadležni organ-upravljač tog javnog dobra saglasi sa ozakonjenjem. Navedenu saglasnost pribavlja, po službenoj dužnosti, organ nadležan za ozakonjenje objekata. U slučaju da ne bude pribavljena takva saglasnost, nadležni organ će doneti rešenje kojim se utvrđuje da ozakonjenje nije moguće i isto proslediti nadležnoj građevinskoj inspekciji na dalje postupanje.

* Posedujem plac koji se vodi kao poljoprivredno zemljište. Elektrodistribucija je uradila liniju sa uličnom rasvetom. Isto je i sa vodom i smećem, čak je i put asfaltiran. Oko 90 odsto "ulice" su izgrađene porodične kuće koje su i naseljene. Pošto nisam počeo gradnju, da li postoji mogućnost konverzije zemljišta u građevinsko i dobijanja građevinske dozvole?

- Namena zemljišta se utvrđuje na osnovu važećeg planskog dokumenta. Ako je planskim dokumentom po nameni to zemljište poljoprivredno, tada se na tom zemljištu mogu graditi isklučivo objekti predviđeni Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i 112/2015). Ako je pak planskim dokumentom namena utvrđena kao građevinsko zemljište, tada ćete moći da gradite u skladu sa planskim dokumentom, bez obzira na to što ta promena nije provedena kroz evidenciju katastra nepokretnosti. Savet je da od nadležnog organa za poslove urbanizam zatražite informaciju o lokaciji za predmetnu katastarsku parcelu, jer će u toj informaciji biti sadržana sva ograničenja i mogućnosti gradnje. Ukoliko je promena namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko izvršena posle 15. jula 1992. godine, tada se, pre izdavanja građevinske dozvole, plaća i naknada za prenamenu zemljišta, u skladu sa odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

* Kupili smo zemljište na kome smo izgradili kuću, objekat je ceo upisan u sve knjige u Zavodu za urbanizam, izveli smo i geometra. Problem predstavlja to što smo mi kupili zemljište od čoveka koji nije vlasnik zemljišta tj. vlasniku se gubi trag. Tako da mi smo vlasnici kuće, ali ne i zemljišta, pa me interesuje da li je i to pitanje rešeno ovim novim Zakonom? Plac smo kupili 1998. godine.

- Nadležni organ za ozakonjenje će, po utvrđivanju ispunjenosti prethodnih uslova, naložiti dostavljanje i dokaza o odgovarajućem pravu, a u skladu u članu 10 Zakona propisane su različite pravne situacije i načini za njihovo rešavanje, što zavisi od svake konkretne situacije.

* Zanima me kako će se tretirati nadstrešnice za auto. Ne radi se o klasičnoj garaži, već o drvenoj konstrukciji površine 18 kvadrata. Takođe, u oktobru mesecu 2015. godine sam napravio šupu od blokova površine 2 kvadrata. Šta sa njom?

Nadstrešnice površine u osnovi preko 10 kvadratnih metara spadaju u objekte za koje se u redovnom postupku izdaje rešenje iz člana 145 Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014), a šupa, bez obzira na površinu, spada u pomoćne objekte, za čiju izgradnju je takođe predviđeno izdavanje rešenje iz člana 145. ZPI. Nadležni organ će, u konkretnom slučaju, proveriti, s obzirom na vrstu materijala od koga je izgrađena nadstrešnica, da li se ovaj objekat smatra objektom u smislu Zakona o planiranju i izgradnji, te potom doneti i odluku da li ima mesta ozakonjenju takvog objekta. Šupa je predmet ozakonjenja.