Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O RADU: Zakon ne zabranjuje poslodavcu da zaposlenima naloži da rade tokom svih državnih i verskih praznika dok god isplaćuje uvećanu zaradu u skladu sa Zakonom. Budući da se pod zaposlenim smatra samo radnik koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, ova odredba se ne odnosi na radnike koji imaju druge ugovore (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor itd.), te ovim radnicima poslodavac nije dužan da isplaćuje uvećanu zaradu


Poslodavac može, u skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon), da od zaposlenih traži da rade tokom državnih i verskih praznika, ali za te dane mora da isplati uvećanu zaradu najmanje 110% od osnovice (ugovorene cene radnog sata).

Ipak, u Zakonu nema kaznene odredbe koja se odnosi na neisplaćivanje uvećane zarade za rad praznicima, pa je nejasno kako bi poslodavac koji to ne poštuje bio kažnjen.

Zakon nema odredbu koja zabranjuje poslodavcu da angažuje radnike tokom praznika. U tom smislu, Zakon ne zabranjuje poslodavcu da zaposlenima naloži da rade tokom svih državnih i verskih praznika dok god isplaćuje uvećanu zaradu u skladu sa Zakonom.

Budući da se pod "zaposlenim" u Zakonu smatra samo radnik koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, ova odredba se ne odnosi na radnike koji imaju druge ugovore (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor itd.), te ovim radnicima poslodavac nije dužan da isplaćuje uvećanu zaradu.

Praznici koji su neradni dani, prema Zakonu, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. To znači da poslodavac mora da omogući zaposlenom (radniku koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme) da iskoristi godišnji odmor, u trajanju od najmanje 20 dana godišnje, bez obzira da li je radio tokom praznika ili ne.

Neradni dani praznika su samo oni dani koji su utvrđeni Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011).

Iako je Zakonom o radu propisana obaveza poslodavca da zaposlenima koji rade tokom praznika isplati uvećanu zaradu "najmanje 110% od osnovice", za prekršaj tog člana Zakona ne postoji kaznena odredba. To znači da Zakonom o radu nije propisana kazna ako poslodavac ne isplaćuje uvećanu zaradu.

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućeno je pitanje šta inspektor rada može da uradi u slučaju kada ustanovi da poslodavac ne isplaćuje radnicima spomenutu uvećanu zaradu za rad praznicima budući da zakonom nije propisana kazna za takav prekršaj. Ministarstvo nije odgovorilo na ovo pitanje.

Izvor: Vebsajt Radnik, 01.05.2019.
Naslov: Redakcija