FRIDOM HAUS: Srbija je ostala u kategoriji polukonsolidovanih demokratija. Zabeležila je slabije rezultate u oblasti nacionalne demokratske vladavine i izbornog procesa, dok je u kategorijama civilno društvo, nezavisni mediji, lokalna demokratska vladavina, pravosuđe i korupcija stanje ostalo nepromenjeno

Stepen demokratskog razvoja Srbije pao je na najniži nivo od 2005. godine, uprkos napretku u procesu evropskih integracija, ocenjeno je u najnovijem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House) koji je objavljen 4. aprila 2017. godine.

Zbirna ocena demokratskog razvoja Srbije tokom prošle godine pogoršana je sa 3,75 na 3,82, na skali o jedan do sedam, pri čemu jedan predstavlja najveći, a sedam najmanji stepen demokratskog napretka.

Srbija je ostala u kategoriji polukonsolidovanih demokratija, kao i Hrvatska, Crna Gora, Mađarska, Rumunija i Bugarska, dok su Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Kosovo u kategoriji "tranziciona vlada ili hibridni režim".

Demokratski razvoj se ocenjuje na osnovu proseka sedam kategorija, pri čemu je Srbija zabeležila slabije rezultate u oblasti nacionalne demokratske vladavine i izbornog procesa, dok je u kategorijama civilno društvo, nezavisni mediji, lokalna demokratska vladavina, pravosuđe i korupcija stanje ostalo nepromenjeno.

Ocena nacionalne demokratske vladavine pogoršana je sa četiri na 4,25 zbog činjenice da je većina poslova upravljanja zemljom tokom 2016. godine bila u drugom planu u odnosu na "nerazumno dug izborni ciklus i proces formiranja vlade".

"Takođe je značajan bio specifičan incident u kojem je vladavina prava bila efektivno suspendovana kako bi bilo omogućeno rušenje privatnog vlasništva i napravljen prostor za projekat za razvoj nekretnina koji ima podršku vlade", navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Organizacija je izborni proces ocenila sa 3,50, u odnosu na 3,25 iz 2015. godine, zbog "očigledno nejednakih" uslova izborne trke u korist vladajućih partija i brojnih neregularnosti na dan parlamentarnih izbora.

"Tokom 2016. godine demokratija u Srbiji se još pogoršala, nastavljajući negativni trend prethodne dve godine. Dok su poboljšanja bila vidljiva u nekim oblastima povezanim sa pristupanjem Evropskoj uniji, ona su poništena negativnim događajima u izbornom procesu, demokratskoj vladavini i slobodi medija. Kao rezultat, ocena demokratije u Srbiji je pala na najniži nivo od 2005. godine", ocenio je Fridom haus.

U izveštaju se navodi da nije jasno zašto je premijer smatrao da su potrebni vanredni parlamentarni izbori da bi, kako je govorio, obnovio mandat u cilju nastavka reformi i puta ka EU, imajući u vidu da je njegova vlada imala podršku najmanje četiri petine poslanika. U izveštaju se dodaje da je vlada formirana tek sredinom avgusta, što znači da je Srbija bila bez funkcionalne vlade većinu godine. Takođe je bilo, dodaje se u izveštaju, informacija o političkom pritisku na glasače na dan glasanja.

Fridom haus ocenjuje da je Vlada Republike Srbije uspela u naporima da stabilizuje javne finansije i primeni program fiskalne konsolidacije, kao i da ostvari ekonomski razvoj bolji od očekivanog.

Takođe je otvorila četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU i ostvarila napredak.

Fridom haus je ocenio da su postignuta umerena poboljšanja u pravosuđu, ali da je "slučaj Savamala" pokazao da "vladavina prava može, na neki period, biti suspendovana kada to odgovara srpskim zvaničnicima".

Sa druge strane, aktivnost civilnog društva bila je vidljiva i u načinu na koji su mnogi građani odgovorili na negativne događaje, naveo je Fridom haus, podsetivši na proteste grupe "Ne da(vi)mo Beograd" i demonstracije u Novom Sadu zbog otpuštanja novinara i urednika RT Vojvodina.

"Nije bilo pozitivnih događaja u sferi medija, novinari su se i dalje žalili na politički pritisak, autocenzura je bila rasprostranjena. Istraživački novinari, posebno, i dalje su se suočavali sa čestim pretnjama i pokušajima zastrašivanja", piše u izveštaju.