ZAKON O PRIVREMENOM UREĐIVANJU NAČINA ISPLATE PENZIJA: Uverenje od PIO fonda je dokaz o visini potraživanja u eventualnim parnicama za naknadu štete po tom osnovu, čime bi se mogla izbeći potreba veštačenja. Pribavljanjem uverenja ne prekida se tok zastarevanja potraživanja naknade štete po osnovu Zakona
Penzioneri koji od kraja prošle godine podnose zahteve Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje kako bi dobili uverenja o iznosu neisplaćenog dela penzije, mesečno i ukupno od novembra 2014. godine do podnošenja zahteva, a po osnovu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija ("Sl. glasnik RS", br. 116/2014 i 99/2016 - dalje: Zakon), u nedoumici su da li će im to na bilo koji način pomoći za pozitivan ishod parnice i naknadu umanjenih penzija.
Činjenica je da oštećeni ne mogu dobiti parnicu sve dok Ustavni sud Srbije, odnosno Evropski sud za ljudska prava, ne stave Zakon van snage, kao neustavan.
Penzioner Dušan Milenković kaže da je nastala velika zabuna i zebnja među penzionerima ko ima pravo na podnošenje ovih zahteva – samo vojni penzioneri ili i svi ostali? Kao i da li je tačno da zastareva pravo na finansijsko potraživanje po osnovu smanjenja penzija, starije od tri godine.
Zahtev Penzijskom fondu može da podnese svaki penzioner kome je umanjena penzija 22, odnosno 25 odsto od novembra 2014. godine do danas. Kako objašnjavaju u Udruženju vojnih penzionera Srbije, kojima se svakodnevno javljaju penzioneri, uverenja koja dobijaju od PIO fonda mogu poslužiti kao dokaz o visini potraživanja u eventualnim parnicama za naknadu štete po tom osnovu, čime bi se mogla izbeći potreba veštačenja.
Istovremeno pribavljanjem tih uverenja ne prekida se tok zastarevanja potraživanja naknade štete po osnovu Zakona.
U Udruženju sindikata vojnih penzionera, kojima se do sada obratilo oko 30.000 penzionera, kažu da podnošenjem zahteva oštećeni započinju postupak zaštite svojih ustavnih i zakonskih prava koji može biti nastavljen predlogom za vansudsko poravnanje s Državnim pravobranilaštvom ili sudskom parnicom sa ciljem zaštite stečenih prava po osnovu penzije.
Sudska praksa u Srbiji je takva da svaki građanin mora lično da se obrati sudu za zaštitu prava. Pokretanje sudskih parnica i upravnih postupaka, istina sa trogodišnjim zakašnjenjem, još jedan je put do Ustavnog suda Srbije, Suda za ljudska prava u Strazburu i Komiteta za ekonomska i socijalna prava u Briselu.
U Penzijskom fondu su potvrdili da oni po zakonu moraju da prime svaki zahtev, ali da oni ne mogu da odlučuju o obeštećenju, jer oni Zakon nisu ni doneli.
Oni još dodaju da ne postoji pravni osnov za povraćaj, kao i da se, shodno članu četiri Zakona, isplate penzija izvršene u skladu sa ovim Zakonom smatraju konačnim.
Borivoje Arsenijević, diplomirani pravnik iz Beograda, kaže da je glavni problem oko Zakona nastao kada je amandmanima izbrisan datum – decembar 2017. do kada je prvobitno bilo predviđeno da ovo umanjenje traje.
Ostaje, međutim, nejasno ko čini tih 10 odsto penzionera čije su penzije i dalje znatno manje nego krajem 2014. godine, pošto je predsednica vlade, Ane Brnabić, saopštila da će 90 procenata penzionera s januarskim povećanjem od pet odsto imati veće penzije nego što su ih imali krajem 2014. godine.
Ovaj penzioner smatra da su to njegove kolege sa završenim fakultetima na državnim univerzitetima, koji su radili odgovoran posao i koji su u skladu sa zakonom i PIO uplaćivali velike doprinose. A već tri godine im se od njihovih stečenih prava, bez pravnog osnova i njihove saglasnosti oduzima između 200.000 do 500.000 dinara.
Ovo tim pre nije jasno, ako se zna, dodaje Arsenijević, da je predsednik Fiskalnog saveta Srbije prof. Pavle Petrović rekao da se zamera što prosečne penzije nisu vraćene na nivo od pre smanjenja, iako kriza javnih finansija više ne postoji.
Penzije su stečeno pravo i vezane su za visinu uplate doprinosa, a mogle bi biti i pravno osporene, pa bi tako mogao nastati dodatni trošak. Nije više opravdano produžavati privremene mere smanjenja penzija, zaključuje Arsenijević.
Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 01.03.2018.Naslov: Redakcija