Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Izbeglice koje su ušle u program stambenog zbrinjavanja nemaju pravo na umanjenje poreske obaveze, jer se smatra da ne stanuju u socijalnim stanovima dok ne prijave prebivalište na tim adresama


Iako i logika i socijalna pravda podrazumevaju da najugroženijima treba pomoći, zakon i sistem oporezivanja u Srbiji tim načelom se ne rukovode.

Zakonom o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon) je utvrđeno da i izbeglice koje žive u socijalnim stanovima moraju da plate porez na imovinu, a pritom nemaju pravo na umanjenje, jer nemaju prijavljeno prebivalište.

Prebivalište im je jedan u nizu problema, porez dodatni teret. Izbeglice u socijalnim stanovima Zakon obavezuje da plaćaju porez na imovinu. Da bi dobili bar popust Ministarstvo finansija od njih traži prebivalište. Zakon ne razume da izbeglice kad ispune uslove za prijavu prebivališta, više nemaju osnov za stanovanje u zakupljenim stanovima jer gube izbeglički status. V.M. mora da se izbori sa takvom situacijom.

"Na moju žalbu o plaćanju poreza u većem iznosu odgovor je bio da je to zato što ja nemam prebivalište na tom stanu nego boravište na tom stanu. Budući da sam ja izbeglica ja ne mogu da imam prebivalište na tom stanu. Umesto da imam neke povlastice kao izbeglo lice ja sam u ovom slučaju kao da sam kažnjena zato što sam izbeglo lice".

Oporezivanjem socijalnog stanovanja izbeglica uveden je svojevrsni porez na siromaštvo, smatraju u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM).

"To su ljudi koji su živeli u kolektivnim centrima i po zatvaranju kolektivnih centara konačno dobili stambeno rešenje u vidu socijalnog stana i onda nemaju prava kao i svi ostali. Iako stanuju u tim stanovima, oni ne stanuju negde drugde osim u tim stanovima, imaju ugovore zaključene sa gradskim upravama, opštinskim upravama gde je utvrđeno da oni stanuju u tim stanovima međutim ne mogu da prijave prebivalište jer se na njih odnose druge odredbe Zakona o izbeglicama ("Sl. glasnik RS", br. 18/92, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010)", kaže Danilo Ćurčić iz YUCOM-a.

Umesto objašnjenja toga zašto država naplaćuje porez od socijalno ugroženih koji imaju samo boravište Ministarstvo finansija objašnjava kako se dolazi do prebivališta.

Lica koja imaju priznat status izbeglice, a žele da prijave prebivalište na teritoriji Republike Srbije, potrebno je da najpre steknu državljanstvo Republike Srbije i da se potom pravosnažnim rešenjem navedenog Komesarijata istima ukine status izbeglice, nakon čega mogu podneti zahtev za izdavanje lične karte, ukoliko imaju više od 16 godina.

Novo obavezujuće mišljenje Ministarstva finansija o primeni Zakona rešenje je problema, smatraju u Yucom-u, čiji advokati su pre dve godine podneli inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti spornih delova Zakona i još čekaju odluku suda.

Izvor: Vebsajt B92, 02.03.2017.
Naslov: Redakcija