EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA: Odbačena predstavka u pogledu upravnog i prekršajnog postupka o obavezi vakcinacije dece u Srbiji

Odbor od troje sudija Evropskog suda za ljudska prava odbacio je 18. oktobra 2022. godine predstavku u predmetu Vasić protiv Srbije. Predstavka je izjavljena zbog navodnih povreda prava na pravično suđenje, prava na pravni lek i zabrane diskriminacije tokom upravnog i prekršajnog postupka, koji su vođeni zbog odbijanja vakcinacije maloletnog deteta. Odluka je objavljena na sajtu suda 24. novembra 2022. godine.

Upravni postupak

Rešenjem sanitarnog inspektora naloženo je podnosiocu predstavke da dovede dvoje maloletno dete na obaveznu vakcinaciju protiv zaraznih bolesti, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016, 68/2020 i 136/2020) i važećim rasporedom obaveznih vakcinacija. Podnosilac je izjavio žalbu protiv ovog rešenja. Naveo je da nije bio saslušan pre usvajanja rešenja, da mu nisu pružene informacije o medicinskim indikacijama vakcine ili njenoj bezbednosti i da njegovo dete nije testirano na toleranciju različitih komponenti vakcine. Naveo je da vakcine nisu bezbedne i da po domaćem i međunarodnom pravu ima pravo da odluči da li njegovo dete treba da bude vakcinisano.

Ministarstvo zdravlja je u martu 2015. godine žalbu odbilo. Navelo je da se zakonska obaveza vakcinacije ne može osporiti, a da podnosilac predstavke nije pokrenuo propisan postupak utvrđivanja privremenih ili trajnih kontraindikacija za konkretne osobe na određene vakcine.

Podnosilac nije pokrenuo upravni spor protiv ovog rešenja ministarstva.

Prekršajni postupak i postupak pred Ustavnom sudom

Ministarstvo zdravlja je u aprilu 2015. godine iniciralo prekršajni postupak protiv podnosioca zbog nepostupanja po rešenju sanitarnog inspektora. Podnosilac je u odbrani tvrdio da obavezna vakcinacija nije u skladu sa Ustavom i međunarodnim ugovorima i da bi mogla da pogorša zdravstveno stanje njegovog deteta. Sud je saslušao svedoke, sanitarnog inspektora i lekara iz Ministarstva zdravlja, koji je naveo da nema dokaza da bi zdravstveno stanje deteta moglo sprečiti obaveznu vakcinaciju zarad kolektivnog imuniteta.

Prekršajni sud je oglasio podnosioca predstavke krivim 2016. godine i izrekao mu novčanu kaznu. Podnosilac se žalio na ovu presudu, između ostalog, i zbog toga što nije saslušan tokom upravnog postupka. Prekršajni apelacioni sud je odbio njegovu žalbu i obrazložio da nije u nadležnosti prekršajnog suda da ispituje zakonitost konačnog upravnog akta.

Podnosilac se potom obratio Ustavnom sudu koji je njegovu ustavnu žalbu odbacio 13. marta 2018. godine, da bi 27. avgusta 2018. godine podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava zbog povreda prava tokom upravnog i prekršajnog postupka. Ukazao je na propust da bude saslušan u upravnom postupku pre donošenja rešenja, zasnovanost prekršajne osude na takvom nezakonitom upravnom rešenju, nedovoljno obrazloženje presuda prekršajnih sudova i nemogućnost da uloži delotvoran pravni lek.

Odluka ESLJP

Sud je prihvatio argument Vlade da podnosilac nije iskoristio sva domaća pravna sredstva u odnosu na upravni postupak. Konkretno, podnosilac nije podneo tužbu Upravnom sudu nakon što je primio rešenje Ministarstva zdravlja, pa je predstavka odbačena u delu koji se odnosi na upravni postupak na osnovu člana 35 stavovi 1 i 4 Konvencije.

U pogledu prekršajnog postupka, ESLJP je najpre pritužbe prekvalifikovao, tako da ih je razmatrao samo u pogledu prava na pravično suđenje iz člana 6 stav 1 Konvencije. Ponovio je da je njegova dužnost da obezbedi poštovanje obaveza koje su preuzele države članice, a ne da se bavi greškama u utvrđivanju činjenica ili primeni prava od strane domaćih sudova, osim ukoliko time nije povređena Konvencija i ukoliko odluke domaćih sudova nisu proizvoljne ili očigledno nerazumne.

Sud je utvrdio da se odluke prekršajnih sudova ne mogu smatrati proizvoljnim ili očigledno nerazumnim, jer su pružile detaljne razloge zbog kojih je podnosilac oglašen krivim, uzele su u obzir odbranu, iskaze svedoka i rešenje sanitarnog inspektora, dok je Prekršajni apelacioni sud objasnio i zbog čega nije u njegovoj nadležnosti da ispituje zakonitost upravnog rešenja sanitarnog inspektora. Podnosilac je dobio mogućnost da iznese argumente i dokaze koje je smatrao relevantnim, ali i da ospori argumente i dokaze Ministarstva zdravlja kao suprotne strane.

Stoga je ESLJP smatrao da su pritužbe u pogledu prekršajnog postupka očigledno neosnovane, pa je odbacio predstavku i u ovom delu u skladu sa članom 35 stav 3 tačka a) i stav 4 Konvencije.

Izvor: Vebsajt Srbija pred međunarodnim sudovima, Mihailo Pavlović, 26.11.2022.
Naslov: Redakcija