PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O IZBORU NARODNIH POSLANIKA I O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA: Predviđeno smanjenje cenzusa na tri odsto
Smanjenje cenzusa na predstojećim izborima u Srbiji sa pet na tri odsto doprineće reprezentativnosti sastava Narodne skupštine Republike Srbije, ali i izborna pravila ne treba menjati u izbornoj godini jer se tako ruši poverenje u izborni sistem. To je rečeno na javnom slušanju u Narodnoj Skupštini Republike Srbije o Predlogu zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima.
Sednica Narodne skupštine na kojoj će se razmatrati predlozi zakona je zakazana za četvrtak. Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovao je javno slušanje o tim izmenama zakona koje su podnela 103 poslanika Srpske napredne stranke.
Poslanik SNS-a Vladimir Orlić u uvodu je objasnio da su predložene dve ključne izmene: smanjenje cenzusa s pet na tri odsto, i novi propis po kojem Republička izborna komisija utvrđuje status stranaka nacionalnih manjina. Orlić je rekao da se omogućava "vernije odslikavanje mišljenja građana", jer se smanjuje bojazan da će njihov glas "propasti" ako opcija za koju su glasali ne pređe cenzus.
Predstavnica CESID-a Emilija Orestijević je rekla da su delovi predloga u koliziji sa Zakonom o političkim strankama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 61/2015 - odluka US). U tom zakonu stoji da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu vodi registar stranaka i ako se neka stranka upiše kao manjinska, taj status ne može da joj oduzme Republička izborna komisija. Po sadašnjim propisima svaka stranka nacionalnih manjina ima pravo da izađe na izbore u svakom delu zemlje, a ne samo tamo gde žive pripadnici te manjine, te novi predlozi SNS-a nisu u skladu sa Ustavom, rekla je Orestijević.
Naglasila je stav CESID-a da se ovako krupne promene ne smeju donositi par meseci pre izbora i predložila da se primena novih propisa odloži do nekog narednog izbornog ciklusa. S tim mišljenjem se saglasio Pavle Dimitrijević iz nevladine organizacije CRTA.
Napomenuo je da te predložene izmene nisu bile tema razgovora o unapređenju izbornih uslova vođenih prošlog leta na beogradskom Fakultetu političkih nauka i kasnije u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Iako nema zakona koji zabranjuje izmenu propisa u izbornoj godini, Dimitrijević je rekao da se time krše međunarodni standardi o fer izborima i Kodeks Venecijanske komisije Saveta Evrope o dobroj praksi.
Mirko Jović iz Nove Srbije je rekao da SNS želi da kontroliše ceo parlament i pozvao tu partiju da, ako već za cenzus od tri odsto kažu da će doneti realniju sliku, treba da potpuno ukinu cenzus jer bi to, kako je rekao "bilo najpoštenije". Jović je dodao da je Nova Srbija parlamentarna stranka, ali da joj to ne pomaže da dobije ni minimalan prostor u medijima.
Lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić podržao je spuštanje cenzusa, ali je kritikovao zakonsko rešenje po kojem bi nacionalni saveti nacionalnih manjina izdavali potvrde manjinskim strankama. Kao primer je naveo da bi on morao da dobije dozvolu od Sulejmana Ugljanina koji je na čelu Bošnjačkog saveta. Zukorlić je rekao da se otvara prostor za političke zloupotrebe i da taj član predloga zakona treba izmeniti.
Ni predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov nije uveren da će nova zakonska rešenja biti pravednija od postojećih, jer smatra da će, kao i do sada, samo Mađari, Albanci i Bošnjaci uspeti da ispune kriterijume i učestvuju na parlamentarnim izborima.
Spuštanje cenzusa podržale su članice vladajuće koalicije Pokret Snaga Srbije, Socijalistička partija Srbije i Socijaldemokratska partija Srbije. Poslanik iz opozicione grupe Nova Srbija-Pokret za spas Srbije, Đorđe Vukadinović, rekao je da su predložena zakonska rešenja "ishitrena" i čak i ako se i donose u najboljoj nameri, nedovoljna su da demokratizuju izborni proces. Dodao je da se, s druge strane, ideja smanjenja cenzusa ne može kritikovati čak i ako su sporni motivi i tajming, jer je na poslednjih nekoliko izbora "bačeno između 400 do 700 hiljada glasova birača" na stranke koje nisu prešle cenzus. Za sam izborni proces, smatra Vukadinović, važniji su stanje u medijima i atmosfera u društvu, nego izborni prag.
Jovan Jovanović iz Kluba samostalnih poslanika je ocenio da su predložene izmene zakona "providan pokušaj vlasti da pruži privid legitimiteta, reprezentativnosti i pluralizma u parlamentu". On je rekao da "činjenica da je za vreme ovog javnog slušanja već zakazana sednica sa ovim zakonima, najbolje govori o tome koliko je za vladajuću većinu ovo javno slušanje iskreno".
Jovanović je ocenio da se izmenama zakona dva meseca pred izbore, ugrožava stabilnost izbornog procesa, da vlast nije uvažila nijednu preporuku međunarodnih organizacija i da SNS sve radi u svom interesu, iako pokušava da to što radi "prikaže kao velikodušni gest".
Poslanik SNS-a Aleksandar Martinović je u ime predlagača rekao da SNS ne menja izborni sistem, da on ostaje proporcionalan, već samo "omogućava da budu vidljivi i oni politički činioci koji ne bi bili vidljivi ako cenzus ostane pet odsto". Nije prihvatio kritiku o tome da zakone ne treba menjati pred izbore, jer je u decembru Narodna skupština, uvažavajući sugestije međunarodnih organizacija, donela četiri zakona kojima se direktno menjaju izborni uslovi. O strankama nacionalnih manjina Martinović je rekao da je ideja da se spreče zloupotrebe i da se postigne da na izborima učestvuju autentične manjinske stranke.
Javnom slušanju uz predstavnike političkih stranaka, prisustvovali su i predstavnici Evropskog pokreta, Zaštitnika građana, kancelarije Evropske unije u Srbiji, Ambasade Velike Britanije. Poslanici koji bojkotuju rad Skupštine Srbije, vanparlamentarne stranke i Srpska radikalna stranka nisu se odazvali pozivu skupštinskog odbora.
Izvor: Vebsajt N1, 04.02.2020.Naslov: Redakcija