PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UGOVORIMA O PREVOZU U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 38/15), član 2. menja se i glasi:

"Član 2.

Javni prevoz putnika i stvari u železničkom saobraćaju se obavlja prema uslovima definisanim ovim zakonom i opštim uslovima prevoza. U slučajevima koji nisu definisani ovim zakonom, primenjuju se opšti uslovi prevoza.

Prevoznik sa korisnicima zaključuje ugovore o prevozu prema odredbama ovog zakona i opštih uslova prevoza.

Prevoznik može s pojedinim korisnicima svojih usluga ugovoriti i niže cene prevoza ili davati druge olakšice, pod uslovima koji su propisani opštim uslovima prevoza."

Član 2.

Član 4. menja se i glasi:

"Član 4.

Opšte uslove prevoza utvrđuje prevoznik.

Opšti uslovi prevoza se javno objavljuju.

Smatra se da su opšti uslovi prevoza javno objavljeni kada ih prevoznik učini dostupnim korisnicima prevoza, u štampanoj formi i u elektronskoj formi na internet stranici prevoznika.

Izmena prevoznih troškova i druge izmene i dopune opštih uslova prevoza, ne mogu se primenjivati pre isteka roka utvrđenog opštim uslovima prevoza."

Član 3.

U članu 5. tačka 4) menja se i glasi:

"4) železnički prevoznik (u daljem tekstu: prevoznik) je privredno društvo ili drugo pravno lice koje je registrovano za pretežnu delatnost pružanja usluga železničkog prevoza robe i/ili putnika, i kome je izdata licenca, uz obavezu da obezbedi vuču ili koje obezbeđuje samo vuču;".

Tačka 8) menja se i glasi:

"8) intermodalna transportna jedinica (ITJ) je izmenljivi transportni sud ili kontejner, kao i poluporikolica i prikolica pogodna za dizanje dizalicom;".

Posle tačke 10) dodaje se tačka 10a), koja glasi:

"10a) jedinstvena karta predstavlja jednu ili više karata koje predstavljaju ugovor o prevozu za korišćenje uzastopnih železničkih usluga koje pruža jedan ili više prevoznika;"

Tačka 14) menja se i glasi:

"14) kombinovani prevoz je prevoz intermodalnih transportnih jedinica (ITJ) ili drumskog vozila kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a početni i završni deo prevoznog puta drumskim transportom na što je moguće kraćim rastojanjima;".

Posle tačke 20) dodaju se tač. 20a) i 20b), koje glase:

"20a) opšti uslovi prevoza su uslovi prevoznika u formi opštih uslova ili tarifa koji su pravno na snazi i koji su zaključivanjem ugovora o prevozu postali njegov sastavni deo;

20b) organizator putovanja je organizator turističkog putovanja ili posrednik, koji nije prevoznik, u smislu zakona kojim se uređuje zaštita potrošača;".

U tački 29) reči: "prevozni troškovi" brišu se.

Posle tačke 29) dodaje se tačka 29a), koja glasi:

"29a) Preusmeravanje u smislu ovog zakona znači prevoz železnicom alternativnim prevoznim putem;ˮ.

Tačka 30) menja se i glasi:

"30) prodavac karata je svaki posrednik u prodaji železničkih usluga koji zaključuje ugovore o prevozu putnika i prodaje karte u ime i za račun prevoznika ili za sopstveni račun;".

Posle tačke 30) dodaje se tačka 30a), koja glasi:

"30a) putna propusnica ili sezonska karta je karta za neograničen broj putovanja koja omogućuje ovlašćenom imaocu putovanje železnicom na određenom pravcu ili mreži u toku određenog vremenskog perioda;".

Posle tačke 31) dodaje se tačka 31a), koja glasi:

"31a) rezervacija je ovlašćenje, na papiru ili u elektronskom obliku, kojim se daje pravo licu koje se prevozi na prethodno potvrđeni personalizovani aranžman prevoza (sedište, postelja, ležaj i dr);".

Tačka 36) briše se.

Posle tačke 37) dodaje se tačka 37a), koja glasi:

"37a) ugovor o prevozu putnika je ugovor o prevozu uz finansijsku naknadu ili ugovor zaključen bez naknade između prevoznika ili prodavaca karata i putnika za pružanje jedne ili više usluga prevoza;".

Tačka 38) menja se i glasi:

"38) ugovorni prevoznik je prevoznik sa kojim je putnik ili pošiljalac zaključio ugovor o prevozu;".

Posle tačke 40) dodaje se tačka 40a), koja glasi:

"40a) upravljač stanice je organizacioni subjekt kome je poverena odgovornost za upravljanje železničkom stanicom i koji može biti upravljač infrastrukture;".

Tačka 41) menja se i glasi:

"41) upravljač infrastrukture je javno preduzeće ili privredno društvo odgovorno za građenje, eksploataciju, održavanje i obnovu javne železničke infrastrukture na mreži, kao i za učešće u njenom razvoju u okviru utvrđene opšte politike razvoja i finansiranja infrastrukture;".

Član 4.

U članu 9. stav 1. reči: "Zakonom o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 45/13)" zamenjuju se rečima: "zakonom kojim se uređuje železnica".

U stavu 2. reči: "objavi red vožnje na odgovarajući način, u štampanoj i elektronskoj formi, a" brišu se.

Član 5.

Član 13. menja se i glasi:

"Član 13.

"Putnik ima pravo da odustane od ugovora o prevozu pre nego što počne njegovo izvršenje pod uslovima koje je prevoznik, odnosno izvršni prevoznik objavio u svojim opštim uslovima prevoza."

Član 6.

Posle člana 14. dodaju se čl. 14a - 14d, koji glase:

"Član 14a

U slučaju da je putnik onemogućen da iskoristi kupljenu rezervaciju sedišta, postelje ili ležaja krivicom prevoznika, prevoznik je dužan da na zahtev putnika izvrši povraćaj cene rezervacije u punom iznosu.

Član 14b

Kada je opravdano očekivati da će kašnjenje u dolasku u uputnu stanicu u skladu sa ugovorom o prevozu biti duže od 60 minuta, putnik odmah može da izabere jednu od sledećih mogućnosti:

1) povraćaj pune cene karte, pod uslovima pod kojima je karta plaćena, za deo ili delove putovanja koji nisu realizovani i za deo ili delove putovanja koji jesu realizovani, ukoliko putovanje zbog nastalog kašnjenja više nije u skladu sa početnim planom putnika, kao i za, ako je potrebno, povratnu uslugu do otpremne stanice u što kraćem roku. Na isplatu povraćaja shodno se primenjuju uslovi isplate naknade iz člana 14v ovog zakona;

2) nastavak putovanja ili preusmeravanje, pod sličnim uslovima prevoza, do uputne stanice u što kraćem roku;

3) nastavak putovanja ili preusmeravanje, pod sličnim uslovima prevoza, do uputne stanice drugog dana prema putnikovoj želji.

Član 14v

Bez gubljenja prava na prevoz, putnik može zahtevati naknadu zbog kašnjenja od prevoznika ukoliko se suočava sa kašnjenjem između otpremne i uputne stanice koje su navedene na karti i za koje nije izvršen povraćaj cene karte u skladu sa članom 14b ovog zakona. Minimalni iznos naknade u slučaju kašnjenja iznosi:

1) cene karte za kašnjenje u trajanju od 60 do 119 minuta;

2) cene karte za kašnjenje u trajanju dužem od 120 minuta.

Putnici koji poseduju putnu propusnicu ili sezonsku kartu, u slučaju učestalih kašnjenja ili otkazivanja tokom perioda važnosti karte, mogu zahtevati adekvatnu naknadu u skladu sa pravilima prevoznika o naknadi. U tim pravilima navode se kriterijumi za utvrđivanje kašnjenja i izračunavanje iznosa naknade.

Pravila iz stava 2. ovog člana propisuju se opštim uslovima prevoza.

Naknada u slučaju kašnjenja izračunava se u odnosu na cenu koju je putnik stvarno platio za uslugu koja je izvršena sa zakašnjenjem.

Kada se ugovor o prevozu odnosi na povratno putovanje, naknada za kašnjenje u odlasku ili dolasku izračunava se u u odnosu na polovinu cene plaćene za kartu. Na isti način, cena za uslugu koja je izvršena sa zakašnjenjem, prema drugom obliku ugovora o prevozu koji omogućava putovanje na nekoliko uzastopnih pravaca, izračunava se proporcionalno punom iznosu cene.

Radi izračunavanja perioda kašnjenja ne uzima se u obzir kašnjenja za koja prevoznik može da dokaže da su nastala izvan teritorije Republike Srbije.

Naknada cene karte isplaćuje se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za naknadu. isplatiti i u vaučerima odnosno drugim uslugama ukoliko su uslovi usluga fleksibilni (naročito u pogledu perioda važnosti i destinacije).

Naknada cene karte ne može se smanjiti zbog troškova železničkog prevoznika, kao što su takse, troškovi telefonskog razgovora ili cena markica.

Prevoznik može odrediti opšti minimalni iznos ispod kojeg se naknada ne isplaćuje a koji ne može biti veći od 4 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke na dan određivanja ovog iznosa).

Putnik nema pravo na naknadu ako je obavešten o kašnjenju pre kupovine karte ili ako je period kašnjenja koje je posledica nastavka puta drugom uslugom ili preusmeravanjem kraći od 60 minuta.

Član 14g

U slučaju kašnjenja u dolasku ili odlasku, prevoznik ili upravljač stanice moraju obavestiti putnike o okolnostima kašnjenja i procenjenom vremenu odlaska i dolaska čim im ta informacija postane dostupna.

U slučaju kašnjenja iz stava 1. ovog člana dužeg od 60 minuta, putnicima se besplatno nude i:

1) obroci i osveženje u skladu sa vremenom čekanja, ako su dostupni u vozu ili u stanici, ili se razumno mogu nabaviti;

2) hotelski ili drugi smeštaj, kao i prevoz od železničke stanice do mesta smeštaja, u slučaju da je boravak od jedne ili više noći neophodan, ili ako je dodatni boravak neophodan, ako za to postoje fizičke mogućnosti;

3) ukoliko je voz blokiran na pruzi, prevoz od voza do železničke stanice, do alternativne otpremne stanice ili do krajnjeg odredišta usluge, ako je to fizički moguće.

Ukoliko železnička usluga ne može biti nastavljena, prevoznik mora u što kraćem roku organizovati alternativne transportne usluge za putnike.

U realizaciji obaveza iz st. 1-3. ovog člana, ako se među putnicima nalaze lica sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću, prevoznik koji obavlja prevoz mora uzeti u obzir posebne potrebe tih lica, kao i njihovih pratilaca.

Prevoznik na zahtev putnika, mora navesti na karti da je železnička usluga pretrpela kašnjenje, uzrokovala propuštanje presedanja ili da je otkazana, u zavisnosti od slučaja.

Član 14d

Ukoliko je prevoznik odgovoran za potpuni ili delimičan gubitak ili oštećenje opreme za kretanje ili druge posebne opreme koju koristi osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću, ne primenjuju se odredbe o ograničenju finansijskog iznosa nadoknade iz čl. 26. i 30. ovog zakona."

Član 7.

Član 15. menja se i glasi:

"Član 15.

"Putnik ima pravo da prekida putovanje na usputnim stanicama za vreme važenja prevozne isprave pod uslovima koje je prevoznik objavio u svojim opštim uslovima prevoza."

Član 8.

Posle člana 22. dodaje se član 22a, koji glasi:

"Član 22a

Na pitanja zaključivanja i realizacije ugovora o prevozu putnika, koja ovim zakonom nisu uređena, shodno se primenjuju odredbe delova II-VII Jedinstvenih pravila za ugovor o međunarodnom železničkom prevozu putnika - CIV - Dodatak A, Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine u verziji na osnovu Protokola o izmenama od 3. juna 1999. godine ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 8/84, "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 3/93, "Službeni glasnik RS", broj 102/07 i "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/10, 2/13, 17/15, 7/17 i 9/19), sa naknadnim potvrđenim izmenama i dopunama."

Član 9.

Posle člana 40. dodaje se član 40a, koji glasi:

"Član 40a

Obaveze prema putnicima propisane ovim zakonom ne mogu se ograničiti i prevoznik ne može da se oslobodi tih obaveza, naročito odstupanjem ili restriktivnom klauzulom u ugovoru o prevozu.

Prevoznici putnicima mogu ponuditi povoljnije uslove prevoza u odnosu na prava utvrđena ovim zakonom."

Član 10.

Član 41. menja se i glasi:

"Član 41.

Ugovorom o prevozu robe jedan ili više prevoznika se obavezuju da će robu prevesti od otpravne do uputne stanice i da će je izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova. Opšti uslovi prevoza su sastavni deo ovog ugovora.

Ugovor o prevozu robe se primenjuje i na prevoz praznih kola kada se prevoze kao roba.

Prevoznik i korisnik prevoza mogu da zaključe poseban ugovor koji se odnosi na više prevoza robe.

Broj ugovora ili tarife mora biti naveden u tovarnom listu."

Član 11.

U članu 42. stav 2. reči: "u prevozu" zamenjuju se rečima: "o prevozu".

Član 12.

U članu 43. stav 1. reč: "ovim" briše se.

Član 13.

Član 44. menja se i glasi:

"Član 44.

Ugovor o prevozu kola kao prevoznog sredstva zasniva se na odredbama ovog zakona i opštih uslova prevoza. Opšti uslovi prevoza su sastavni deo ugovora. Ugovorom o prevozu kola kao prevoznog sredstva jedan ili više prevoznika se obavezuju da će prazna kola prevesti od otpravne do uputne stanice i da će ih izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova.

Prevoznik i korisnik prevoza mogu da zaključe poseban ugovor koji se odnosi na više prevoza praznih kola kao prevoznog sredstva.

Broj ugovora ili opštih uslova prevoza moraju biti navedeni u kolskom listu."

Član 14.

U članu 45. stav 1. menja se i glasi:

"Ugovor o prevozu kola kao prevoznog sredstva se potvrđuje kolskim odnosno tovarnim listom. Nedostatak, neispravnost ili gubitak kolskog ili tovarnog lista neće uticati na postojanje ili važnost ugovora koji je zaključen u skladu sa ovim zakonom."

Član 15.

U članu 55. stav 1. menja se i glasi:

"Ako plaćanje prevoznih troškova nije drugačije dogovoreno sa prevoznikom, sve prevozne troškove dužan je da plati pošiljalac po opštim uslovima prevoza koji se primenjuju na dan zaključenja ugovora o prevozu, a u slučaju ponovne predaje, prema opštim uslovima prevoza na dan ponovne predaje pošiljke na prevoz."

Stav 4. menja se i glasi:

"Ako za obračun troškova ne postoji poseban ugovor, za plaćanje prevoznih troškova važe opšti uslovi prevoza."

Član 16.

U članu 59. stav 3. reči: "dužan je" zamenjuju se rečju: "dužan".

Član 17.

U članu 72. stav 1. tačka 8) reči: "Carinskim zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 18/10 i 112/12)" zamenjuju se rečima: "zakonom kojim se uređuju carine".

Član 18.

U članu 83. stav 2. posle reči: "imaoca" dodaje se reč: "prava".

Član 19.

Član 112. menja se i glasi:

"Član 112.

Ugovorom o kombinovanom prevozu robe više prevoznika različitog vida saobraćaja se obavezuju da će robu prevesti od otpravne do uputne stanice i da će je izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova. Opšti uslovi prevoza su sastavni deo ugovora."

Član 20.

U čl. 3, 5, 10, 11, 16, 23, 24, 25, 28, 31, 32, 49, 51, 59, 62, 66, 68, 69, 77, 79, 81, 83, 84, 85, 90, 93, 98, 100, 101, 102. i 105. reč: "tarifa" u određenom padežu zamenjuje se rečima: "opšti uslovi prevoza" u odgovarajućem padežu.

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 6. ovog zakona u delu kojim se dodaju čl. 14b i 14v, koje se primenjuju po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona i u delu kojim se dodaje član 14g st. 2-4, koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno od dana početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa članom 40. Ugovora o osnivanju Transportne zajednice i članom 1. Protokola VI - Prelazni aranžmani između Evropske unije, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 11/17), ako puna primena Transportne zajednice počne pre pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 38/15 - u daljem tekstu: Zakon) uređuju se ugovorni i drugi obligacioni odnosi u oblasti javnog prevoza putnika i stvari u unutrašnjem železničkom saobraćaju.

Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja za funkcionisanje putničkog i teretnog železničkog saobraćaja u Republici Srbiji.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je, u skladu sa dinamikom iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegovim planom donošenja propisa za period 2018-2021, pokrenulo postupak za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju (u daljem tekstu: Predlog zakona).

Predlogom zakona sprovodi se dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Uredbom (EZ) br. 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju i to u oblasti prava putnika. Ovo usklađivanje se pre svega odnosi na uslove i pravila u pogledu odgovornosti prevoznika kod kašnjenja vozova, uslove delimičnog ili potpunog povraćaja tj. naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću koje koriste uslugu železničkog prevoza.

Pored toga, Predlogom zakona vrši se usklađivanje terminologije korišćene u Zakonu o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 41/18), dalje usklađivanje sa terminologijom iz Uredbe (EZ) br. 1371/2007, kao i otklanjaju tehnički nedostaci teksta Zakona.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona predložena je izmena člana 2, radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 2. Predloga zakona predložena je izmena člana 4, odnosno brisanje stava 1. i izmena ostalih stavova radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju i relacijama na postojećem slobodnom železničkom tržištu koje u vreme donošenja Zakona bilo praktično monopolsko.

Članom 3. Predloga zakona vrše se izmene u članu 5. Zakona, tako što se vrši uslklađivanje definicija sa postojećim u Zakonu o železnici ili dopunjavanje onim iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 4. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija člana 9. Zakona tako što se reči u stavu 1: "Zakonom o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 45/13)" zamenjuju rečima: "zakonom kojim se uređuje železnica", a u stavu 2. brišu reči: "objavi red vožnje na odgovarajući način, u štampanoj i elektronskoj formi, a" radi usklađivanja sa odredbama Zakona o železnici koji predviđa obavezu objavljivanja reda vožnje isključivo za upravljača infrastrukture.

Članom 5. Predloga zakona predložena je izmena člana 13, radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju

Članom 6. Predloga zakona posle člana 14. dodaju se čl. 14a - 14d kojima se vrši dalje usklađivanje sa Uredbom 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju i uređuje pitanje neiskorišćenosti rezervacije krivicom prevoznika, povraćaj cene karte, preusmeravanja u slučaju kašnjenja voza, naknada cene karte, pružanje pomoći u slučaju kašnjenja voza i slučaj potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja opreme koju koristi osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću. Članovi 14b i 14v primenjuju se sa odloženom primenom od dve godine, dok za st. 2-4. člana 14g odložena primena od narednog dana od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno dana početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju transportne zajednice ("Službeni glasnik RS", broj 11/17).

Članom 7. Predloga zakona predložena je izmena člana 15. radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 8. Predloga zakona predloženo je da za zaključivanje i realizaciju ugovora o prevozu putnika, u delu koji nije uređen ovim zakonom, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Dela II, III, IV, V, VI i VII Jedinstvenih pravila za ugovor o međunarodnom železničkom prevozu putnika - Dodatka A (CIV), Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine od 9. maja 1980. godine.

Članom 9. Predloga zakona posle člana 40. dodaje se član 40a kojim se putniku garantuju uslovi koji ne mogu biti nepovoljniji u odnosu na uslove propisane Zakonom (već postojeća odredba u Zakonu o železnici koja je preneta u Predlog zakona radi potpunog uređenja predmetne materije u jednom zakonu).

Članom 10. Predloga zakona predložena je izmena člana 41. radi praktičnije primene odredaba, radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 11. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija u članu 42. stav 2. zamenom reči: "u prevozu" rečima: "o prevozu".

Članom 12. Predloga zakona u članu 43. stav 1. briše se reč "ovim", imajući u vidu da je prijem određenih vrsta robe na prevoz zabranjen drugim zakonima.

Članom 13. Predloga zakona predložena je izmena člana 44. radi praktičnije primene odredaba, kao i radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 14. Predloga zakona predloženo je izmena stava 1. član 45. tako što se posle reči: "kolskim" dodaju reči: "odnosno tovarnim", a posle reči: "kolskog" dodaju se reči: "ili tovarnog", radi praktičnije primene odredbe.

Članom 15. Predloga zakona vrši se izmena u članu 55. radi praktičnijeg tumačenja i primene odredbe.

Članom 16. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija u članu 59. stav 3. zamenom reči: "dužan je" sa rečju: "dužan".

Članom 17. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija u članu 72. stav 1. tačka 8) zamenom reči: "Carinskim zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 18/10 i 112/12)" rečima: "zakonom kojim se uređuju carine".

Članom 18. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija u članu 83. stav 2. tako što se posle reči: "imaoca" dodaje reč: "prava".

Članom 19. Predloga zakona predložena je izmena člana 112, radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 20. Predloga zakona vrši se usklađivanje terminologije u čl. 3, 5, 10, 11, 16, 23, 24, 25, 28, 31, 32, 49, 51, 59, 62, 66, 68, 69, 77, 79, 81, 83, 84, 85, 90, 93, 98, 100, 101, 102 i 105, tako što se reč: "tarifa" u određenom padežu zamenjuje se rečima: "opštim uslovima prevoza" u odgovarajućem padežu, u skladu sa promenom definicije iz člana 2 tačka 20a) Predloga zakona.

Članom 21. Predloga zakona utvrđuje se stupanje zakona na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim člana 6. ovog zakona, u delu kojim se dodaju čl. 14b i 14v, koji se primenjuje dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, i u delu kojim se dodaju st. 2-4 člana 14g, koji se primenjuje narednog dana od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno danom početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa članom 40. Ugovora o osnivanju Transportne zajednice ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 11/17) i članom 1. Protokola VI - Prelazni aranžmani između Evropske unije, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, ako početak te pune primene nastupi pre pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Analiza efekata Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju

PRILOG 2:

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i

pravilno definisanje promene koja se predlaže

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

U oblastima koja su predmet Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju (u daljem tekstu: Predlog zakona) pre svega su broj prevezenih putnika (tj. broj prodatih karata) na mreži pruga "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. koje je ostvario železnički prevoznik za prevoz putnika "Srbija Voz" a.d. U 2016. bilo je 6,08 miliona putnika, u 2017. godini 5,62 miliona i 5,08 miliona u 2018. godini (osetni pad je uzrokovan velikim brojem radova na obnovi i rekonstrukciji železničke infrastrukture). Takođe, prate se i pokazatelji kvaliteta železničke usluge poput prosečnog vremena kašnjenja (u minutama), prosečnog vremena kašnjenja u odnosu na vozove koji kasne (u minutama) i procenat vozova koji kasni. Prosečno vreme kašnjenja po vozu u toku 2018. godine iznosilo je 4 minuta, prosečno vreme kašnjenja u odnosu na vozove koji kasne iznosilo je 21 minut, dok je procenat vozova koji kasni bio 19,7%. U toku 2019. godine (podaci bez poslednjeg tromesečja), prosečno vreme kašnjenja po vozu iznosilo je 6 min, prosečno kašnjenje u odnosu na vozove koji kasne iznosilo je 16,3% dok je 23.6% procenat vozova koji kasne. Pored toga, s obzirom da su predmet ovog Predloga zakona pretežno obligacioni odnosi između prevoznika i putnika, odnosno njihova prava, u skladu sa Zakonom o železnici, uvedena je obaveza Direkcije za železnice kao regulatornog tela da postupa u skladu sa pritužbama putnika. Direkcija je od stupanja ovog zakona na snagu (jun) do kraja godine primila i postupila po ukupno 7 pritužbi putnika. Ishod ovih postupaka Direkcija objavljuje u svom godišnjem izveštaju o regulisanju tržišta železničkih usluga.

2) Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

U ovoj oblasti relevantan dokument javne politike je Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 38/15). Tokom primene ovog zakona uočena je neusklađenost terminologije sa važećim Zakonom o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 41/18), što ne treba da čudi s obzirom da je Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju donet 2015. godine. Ovde je pre svega reč o osnovnim pojmovima poput železničkog prevoznika, upravljača infrastrukture, upravljača stanice i pojmova vezanih za odvijanje kombinovanog transporta. Pored terminologije, uočeni su problemi u tumačenju propisa koji su posledica nepotpune formulacije određenih odredaba ili nedovoljno precizne formulacije. Navedeni nedostaci dovode do razlike između pozitivne prakse i formulisanih odredbi. Primer ovoga može biti prevoz kola kao prevoznog sredstva koji se u praksi pored kolskog, obavlja i tovarnim listom, dok formulacija u zakonu navodi na to da se ova vrsta prevoza može obavljati samo sa kolskim listom kao prevoznom ispravom.

3) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Zakon o železnici i Plan razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. godine.

Značaj Zakona o železnici za promenu koja se predlaže ogleda se u ispravljanju nedoslednosti u korišćenju terminologije iz ovog zakona u Predlogu zakona, dok se značaj Plana razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. godine ogleda u predviđenom postupku dalje harmonizacije sa propisima Evropske unije, odnosno u konkretnom slučaju, pitanju unapređenja oblasti prava putnika, daljim usklađivanjem sa Uredbom (EZ) br. 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

4) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Navedeno pod 2) i 3)

5) Koja promena se predlaže?

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je, u skladu sa dinamikom iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegovim planom donošenja propisa za period 2018-2021, pokrenulo postupak za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.

Navedenim Predlogom zakona sprovodi se dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Uredbom (EZ) br. 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju i to pre svega u oblasti prava putnika. Ovo usklađivanje se pre svega odnosi na uslove i pravila u pogledu povraćaja i naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću koje koriste uslugu železničkog prevoza. Članovi 14b i 14v (naknada putnicima u slučaju kašnjenja voza) počinju da se primenjuju dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona iz razloga finansijskog uticaja na železničkog prevoznika i trenutnog većeg obima radova na infrastrukturi koji negativno utiču na tačnost i pouzdanost železničke usluge., Stavovi 2, 3. i 4. člana 14g (obaveza obezbeđivanja hrane, smeštaja i alternativnog prevoza putnicima u slučaju kašnjenja) počinju da se primenjuju narednog dana od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno danom početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa članom 40. Ugovora o osnivanju transportne zajednice ("Službeni glasnik RS", broj 11/17) i članom 1. Protokola VI - Prelazni aranžmani između Evropske unije, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, ako početak te pune primene nastupi pre pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji.

Pored toga, Predlogom zakona vrši se usklađivanje terminologije korišćene u važećem zakonu sa Zakonom o železnici, kao i otklanjaju nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

6) Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Promena je neophodna u predloženom obimu, odnosno uvođenjem odredbi koje se odnose na uslove i pravila u pogledu povraćaja i naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću koje koriste uslugu železničkog prevoza. Pored toga vrši se usklađivanje terminologije korišćene u važećem zakonu sa Zakonom o železnici i otklanjaju nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

7) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predlog zakona će imati neposredan uticaj na učesnike na tržištu železničkih usluga, odnosno prevoznike u železničkom saobraćaju i korisnike železničkih usluga. Pre svega, s obzirom na navedene odredbe sa odloženom primenom, Predlog zakona će po stupanju navedenih odredbi na snagu imati uticaj na železničkog prevoznika za prevoz putnika i same putnike čiji će položaj biti unapređen imajući u vidu odredbe o povraćaju cene karte u slučaju kašnjenja voza, obavezu prevoznika da obezbedi alternativni prevoz, ali i odredbe o ravnopravnom pristupu železničkim uslugama osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.

8) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Dalje unapređenje položaja i prava putnika u železničkom saobraćaju moguće je izmenama i dopunama Zakona o železnici u onom delu koji se ne odnosi na obligacione odnose (koji predmet Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju).

9) Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

10) Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

S obzirom na period odložene primene navedenih odredbi koje se odnose na prava putnika, nije relevantno govoriti o numeričkim pokazateljima status-a quo za konkretan slučaj s obzirom da primena navedenih odredbi zavisi od ekonomske i finansijske snage i efikasnosti postojećeg (ili budućih) železničkog prevoznika za prevoz putnika, ali i stanja železničke infrastrukture. Ovde se pre svega misli na obavezu železničkog prevoznika da isplati nadoknadu putniku u vidu povraćaja cene karte u slučaju kašnjenja voza. Sa porastom efikasnosti železničkog prevoznika i kvaliteta usluge koju pruža (nabavka savremenih voznih sredstava) i unapređenjem železničke infrastrukture koja je osnovni preduslov kvaliteta železničke usluge svakako se (nakon pada pokazatelja koji su nužna posledica pomenutih intervencija na infrastrukturi) može očekivati porast broja putnika i drugih pokazatelja kvaliteta.

11) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

Imajući u vidu da je prevoz putnika na nivou Evropske unije i dalje relativno neprofitabilna delatnost (funkcioniše na osnovu ugovora o obavezi javnog prevoza i nadoknade po osnovu istog) koju karakteriše nizak stepen razvijenosti konkurencije i mali broj profitabilnih ruta, uz činjenicu da je i dalje niska finansijska i ekonomska moć nacionalnih železničkih prevoznika, može se reći da još uvek nije došlo do pune primene navedenih odredbi. Ovo naročito ima smisla ako se uzme u obzir čak i da su države članice EU imale pravo na odloženu primenu većine navedenih odredbi do 2022. godine. Dodatno, najavljena izmena zakonodavnog okvira u EU u narednom periodu otvara pitanje neizvesnosti ostanka navedenih odredbi u postojećoj meri i postojećem obliku. S druge strane, jedan od primera zemlje u kojoj se primenjuju relevantne odredbe Uredbe (EZ) 1371/2007, a koja je u određenoj meri uporediva sa Srbijom, je Slovenija. U Sloveniji je, primera radi, tokom 2018. godine prosečno kašnjenje vozova iznosilo 4,5 minuta na 100 kilometara (uglavnom iz razloga održavanja infrastrukture), ali se ono nije u značajnijoj meri odnosilo na saobraćaj putničkih vozova. Samo je 11 putničkih vozova otkazao u istom periodu što predstavlja 0,009% ukupnog broja. Tokom 2018. godine, ukupno je podneto 1340 zahteva putnika, koji su obrađeni u skladu sa propisima, od čega se 146 odnosilo na kašnjenja vozova. Svih 146 je obrađeno u propisanom roku. Što se tiče osoba sa invaliditetom i osoba smanjenom pokretljivošću i njihovog pristupa železničkim uslugama, 129 osoba je u skladu sa zahtevom koristilo usluge prevoza međunarodnim vozovima, dok je 225 koristilo gradske ili prigradske železničke usluge.

PRILOG 3:

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Neophodna promena je potrebna, pre svega, radi podizanja nivoa kvaliteta usluge prevoza putnika železnicom, što i jeste osnovni cilj Uredbe (EZ) 1371/2007, ali radi dalje integracije domaćeg tržišta železničkih usluga u tržište EU, kroz usaglašavanje regulatornog okvira, što na kraju treba da rezultuje unapređenjem prava putnika, naročito u pogledu povraćaja i naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću kojima se ovim odredbama dodatno garantuje jednak pristup uslugama železničkog prevoza. Kod ovih odredbi potrebno je imati u vidu odloženu primenu, koja je neophodna iz razloga finansijske i ekonomske održivosti železničkog prevoznika koji je, kao i ceo železnički sektor, nedavno izašao iz procesa restrukturiranja.

2) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Predlogom zakona postiže se:

1) Usklađivanje sa Uredbom (EZ) br. 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju u oblasti prava putnika čime se postiže unapređenje njihovog položaja.

2) Usklađivanje sa terminologijom korišćenom u Zakonu o železnici.

3) Otklanjanje nedostataka u formulaciji iz važećeg zakona i drugih nedostataka tehničke prirode.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Da.

4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Po stupanju na snagu odredbi sa odloženom primenom koje se tiču prava putnika, ostvarivanje opštih i posebnih ciljeva mogu se pratiti kako povećanjem ukupnog broja prevezenih putnika železnicom tako i smanjenjem broja pritužbi podnetih Direkciji za železnice od strane putnika a koje se odnose na predmet regulisanja navedenih odredbi. Još jedan od veoma važnih ciljeva jeste taj da odredbe o odšteti putnika u slučaju kašnjenja treba da imaju motivišući efekat za železničkog prevoznika da posluje efikasno. Ovo je moguće pratiti ukupnim i prosečnim vremenom kašnjenja vozova, zatim udelom vozova koji kasne do 15 minuta u ukupnom broju polazaka vozova na godišnjem nivou (%).

PRILOG 4:

Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1) Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

Nema alternativnih mera osim odgovarajuće izmene i dopune Zakona.

2) Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Nema drugih opcija za postizanje željene promene.

3) Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Nisu predviđene nikakve restriktivne mere, osim što je železničkim prevoznicima utvrđen minimum kvaliteta odnosno prava koja su garantovana korisniku prevoza.

4) Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Nema institucionalno-upravljačko-organizacionih mera koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi

5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Sprovođenje informativno-edukativnih mera nije potrebno da bi se postigli opšti i posebni ciljevi.

6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Problem se može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora.

7) Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Da.

8) Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Opcija je primena regulatorne mere, odnosno izmena i dopuna Zakona. Navedena opcija je, između ostalog, predviđena i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegovim planom donošenja propisa za period 2018-2021.

PRILOG 5:

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Imajući u vidu odloženost primene odredaba koje se odnose na oblast prava putnika, a u prvom redu povraćaj cene karte u slučaju kašnjenja, teško je proceniti uticaj na javne prihode i rashode. Kada bi se navedene odredbe primenjivale bez odlaganja, u postojećim uslovima radova na infrastrukturi koji rezultuju češćim kašnjenjima vozova, iste bi imale negativan uticaj na finansijsko-ekonomsku održivost železničkog preduzeća "Srbija Voz" a.d. (i drugih potencijalnih prevoznika) a samim tim i na budžet RS s obzirom da je glavni izvor prihoda navedenog preduzeća nadoknada za obavezu javnog prevoza koja se dodeljuje na osnovu ugovora sa Vladom. Period odložene primene garantuje dovoljan vremenski period za finansijsku konsolidaciju preduzeća, povećanje efikasnosti poslovanja i završetak određenog dela infrastrukturnih projekata koji će obezbediti dovoljan nivo kvaliteta železničkog prevoza.

2) Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Nije potrebno obezbeđivanje finansijskih sredstava za realizaciju propisanih mera. Na dugoročnom planu, nije jednostavno proceniti neophodnost finansijskih sredstava.

3) Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Neće uticati na međunarodne finansijske obaveze.

4) Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Nije relevantno.

5) Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

Nije relevantno.

6) Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Nije relevantno.

PRILOG 6:

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Predlog zakona neće stvoriti dodatne troškove za privredu do stupanja na snagu odredbi sa odloženom primenom. Nakon stupanja na snagu odredbi sa odloženom primenom, mogu se očekivati dodatni troškovi prevoznika koje će isti morati da isplati na ime naknade putnicima za kašnjenje usluge prevoza. Ovaj iznos se teško može proceniti, s obzirom da zavisi pre svega od dinamike i uticaja koji radovi na modernizaciji železničke infrastrukture imaju na tačnost prevoznika. Međutim, može se aproksimacijom, tj. uz određene pretpostavke doći do procene okvirnog iznosa. Naime, prosečan broj putnika u vozovima prevoznika "Srbija Voz" a.d. u 2018. godini bio 65, prosečan prihod od prodatih karata iznosio 184 din, ukupan broj realizovanih polazaka vozova 60093 (otkazano 4309), dok je procenat vozova koji kasni bio 19,7%. Ako se uzme u obzir pretpostavka da svaki 20. voz kasni više od 60 minuta (5%), može se očekivati da će prevoznik na ime naknade putnicima za kašnjenja od preko 60 minuta, morati da isplati 35,9 miliona din.

Procenat 5% je pretpostavka koja je načinjena uzimajući u obzir da će se radovi na modernizaciji i rekonstrukciji železničke infrastrukture nastaviti u srednjeročnom periodu, kao i da će isti imati veoma visok uticaj na tačnost prevoznika (dakle, radi se o gornjoj granici).

Napomena: svi navedeni podaci se odnose isključivo na vozove koji su predmet ugovora o obavezi javnog prevoza (velika većina ukupnog broja vozova) s obzirom da se za njih prati veći obuhvat pokazatelja.

2) Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Dugoročno gledano, odredbe sa odloženom primenom koje se odnose na prava putnika, mogu delovati kao stimulans železničkom prevozniku sa povećanje efikasnosti s obzirom da odredbe nameću finansijske obaveze prevozniku u slučaju kašnjenja voza ili problema u realizaciji istog. Ovim se postiže povećanje kvaliteta železničke usluge na tržištu transportnih usluga.

3) Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Odgovor je dat pod 2).

4) Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Nije relevantno.

5) Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Nije relevantno

6) Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

Nije relevantno.

PRILOG 7:

Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

1) Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Izabrana opcija će, po stupanju na snagu odredbi sa odloženom primenom, potencijalno ostvariti materijalnu korist putnicima u slučaju kašnjenja voza ili drugih poremećaja u saobraćaju kroz nametanje obaveze železničkom prevozniku da isplati naknadu putniku u navedenim slučajevima.

2) Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

Predloženim merama se sprečavaju negativni uticaji na sve zainteresovane grupe populacije.

3) Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Izabrana opcija će imati pozitivan uticaj na sve putnike, naročito na putnike sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću s obzirom da se Predlogom zakona garantuje jednak pristup uslugama u vozu ovoj kategoriji putnika kao i obaveza prevoznika u pogledu pomoć ovim licima prilikom ukrcavanja i iskrcavanja iz voza. Pored toga, u skladu sa Uredbom, posebna pažnja će biti posvećena pružanju informacija licima s posebnim potrebama i licima sa smanjenom pokretljivošću u vezi sa dostupnošću železničkih usluga, uslovima pristupa železničkim vozilima i njihovom opremom. Obezbeđivanje ovih uslova predstavlja dodatnu obavezu za prevoznike

4) Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr, promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

Nije relevantno.

5) Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr, na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman svih putnika, naročito onih sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću na način opisan, između ostalog, pod 3).

6) Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

Nije relevantno.

7) Da li bi se realizacijom izabranih opcija pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?

Izabrana opcija utiče podjednako na celu teritoriju Republike Srbije.

8) Da li bi se realizacijom izabrane opcije uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe i na koji način?

Nije relevantno.

PRILOG 8:

Ključna pitanja za analizu efekata na životnu sredinu

1) Da li izabrana opcija utiče i u kojem obimu utiče na životnu sredinu, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije?

Predlog zakona ne prouzrokuje direktan uticaj na životnu sredinu, osim u meri u kojoj povećanjem kvaliteta železničkog prevoza dolazi do prelaska putnika sa drugih vidova saobraćaja (pre svega prevoz automobilima, autobusima i sl.) što dovodi do pozitivnog uticaja na životnu sredinu imajući u vidu da je železnica ekološki povoljan vid prevoza.

2) Da li izabrana opcija utiče na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu?

Predlog zakona ne prouzrokuje nikakav uticaj na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu

3) Da li izabrana opcija utiče na zdravlje ljudi?

Predlog zakona neće proizvesti nikakav uticaj na zdravlje ljudi.

4) Da li izabrana opcija predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i da li se dopunskim merama može uticati na smanjenje tih rizika?

Predlog zakona ne predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

5) Da li izabrana opcija utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast?

Predlog zakona ne utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast.

PRILOG 9:

Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1) Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Predlogom zakona ne uvode se organizacione, upravljačke ili institucionalne promene.

2) Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

MGSI i Direkcija za železnice imaju potrebne administrativne kapacitete.

3) Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Za realizaciju izabrane opcije nije bilo potrebno nikakvo restrukturiranje.

4) Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Da.

5) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Da. Uticaj se ogleda u pravnoj sigurnosti u oblasti prava putnika i minimum prava koji su ovim Predlogom garantovani putniku.

6) Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Nije relevantno.

7) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Radi pune primene odredbi sa odloženom primenom neophodan je završetak perioda masovnih investicija u železničku infrastrukturu što će dovesti do podizanja kvaliteta železničkih usluga. Dodatno, potrebno je ostvariti finansijsku konsolidaciju i efikasnost nacionalnog železničkog prevoznika kako bi bi u stanju da sprovede odredbe Predloga zakona.

PRILOG 10:

Ključna pitanja za analizu rizika

1) Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

S obzirom na odloženost primene određenih odredbi, nije neophodna podrška zainteresovanih strana u narednom kratkoročnom periodu. Sprovođenje izabrane opcije je prioritet za donosioce odluka s obzirom da je donošenje predviđeno Nacionalnim programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegovim planom donošenja propisa za period 2018-2021.

2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Predložene izmene Predloga zakona ne zahtevaju obezbeđivanje finansijskih sredstava za njegovo sprovođenje. Predlogom zakona se ne predviđa sprovođenje javnih nabavki.

3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Na kratkoročnom planu ne postoji rizik sprovođenja izabrane opcije. Na srednjoročnom i dugoročnom planu postoji neizvesnost finansijske sposobnosti prevoznika da sprovede propisane obaveze u slučaju daljeg postojanja istog ili većeg uticaja koji infrastrukturni radovi imaju na redovitost železničkog saobraćaja. Pored toga, prisutna je neizvesnost daljeg oblikovanja zakonskog okvira u ovoj oblasti na nivou EU s obzirom na ograničenost finansijske sposobnosti većine železničkih prevoznika za prevoz putnika u EU.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 03.02.2020.