Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŽELEZNICI - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 41/18), u članu 2. u tački 5) reči: "je karta ili karte" zamenjuju se rečima: "predstavlja jednu ili više karata".

U tački 59) posle reči: "personalizovani aranžman prevoza" dodaju se reči: "(sedište, postelja, ležaj i dr)".

Posle tačke 61) dodaje se tačka 61a), koja glasi:

"61a) teretni terminal je objekat duž pruga sa robnim saobraćajem koji je posebno uređen kako bi se omogućio utovar robe na teretne vozove i/ili istovar robe sa njih, kao i integracija usluga železničkog teretnog transporta sa uslugama drumskog, pomorskog, rečnog i vazdušnog transporta, odnosno formiranje ili promena sastava teretnih vozova i, po potrebi, služi za sprovođenje graničnih postupaka na granicama sa drugim zemljama;".

Član 2.

U članu 4. stav 1. tačka 10) menja se i glasi:

"10) zgrade ili delovi zgrada koji su u funkciji upravljanja železničkom infrastrukturom, uključujući deo opreme za obračun i naplatu prevoznih cena."

Član 3.

Član 5. menja se i glasi:

"Član 5.

Železničke pruge na mreži se kategorišu na sledeći način:

1)         magistralne pruge - od značaja za međunarodni i nacionalni saobraćaj;

2)         regionalne pruge - od značaja za regionalni i lokalni saobraćaj;

3)         lokalne pruge - od značaja za lokalni saobraćaj;

4)         manipulativne pruge - od značaja za privredne subjekte;

5)         pruge turističko - muzejske železnice.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo) donosi akt o kategorizaciji železničkih pruga koje pripadaju javnoj železničkoj infrastrukturi.

Na pruge turističko-muzejske železnice ne primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje pristup železničkoj infrastrukturi i uslugama, obračun cena pristupa i dodela kapaciteta železničke infrastrukture.

Vlada uređuje način i uslove organizovanja javnog prevoza u turističke svrhe na turističko-muzejskoj železnici.

Direkcija uređuje uslove za izgradnju i rekonstrukciju turističko-muzejske železnice."

Član 4.

U članu 10. stav 1. reči: "kao i trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu železničke infrastrukture" zamenjuju se rečima: "kao i trajno i neprekidno održavanje i zaštitu železničke infrastrukture, u skladu sa propisima".

Član 5.

U članu 17. stav 1. reči: "učini dostupnom zainteresovanim stranama" zamenjuju se rečima: "objavi na svojoj internet stranici i o tome obavesti podnosioce zahteva, železničke prevoznike, Direkciju i druge zainteresovane strane".

Posle stava 5. dodaju se novi st. 6. i 7, koji glase:

"Na izradu i objavljivanje izmena i dopuna Izjave o mreži u delu koji se odnosi na podatke iz stava 4. ovog člana shodno se primenjuju odredbe st. 1. i 2. ovog člana. Izmene i dopune Izjave o mreži u delu koji se odnosi na podatke iz stava 4. ovog člana moraju biti objavljene najmanje šest meseci pre početka primene.

Upravljač infrastrukture dužan je da objavi tekst izmena i dopuna Izjave o mreži na svojoj internet stranici, a može objaviti i prečišćeni tekst Izjave o mreži."

Dosadašnji st. 6-8. postaju st. 8-10.

Član 6.

U članu 19. stav 4. reči: "dva meseca" zamenjuju se rečima: "mesec dana".

Član 7.

U članu 20. stav 7. menja se i glasi:

"Izmenu cena iz stava 5. ovog člana vrši upravljač infrastrukture u slučaju promene okolnosti koje utiču na njihovu visinu, po prethodno pribavljenom mišljenju Direkcije. Direkcija daje mišljenje na izmenjenu visinu cena u roku od dva meseca od dana prijema zahteva upravljača infrastrukture za davanje mišljenja. Vlada daje saglasnost na izmenjenu visinu cene pristupa i cene pristupa delu javne železničke infrastrukture koji povezuje sa uslužnim objektima iz člana 15. ovog zakona."

Član 8.

U članu 23. stav 6. menja se i glasi:

"Vlada bliže uređuje način i modalitete izračunavanja troškova koji su nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza, kao i slučajeve kada Direkcija može sprovesti pojednostavljenu kontrolu obračuna cene pristupa i cene pristupa kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektima."

Član 9.

U članu 26. stav 2. tačka 3) podtačka (9) alineja prva reč: "opasne" briše se.

Član 10.

U članu 34. stav 3. reči: "najkasnije 12 meseci" zamenjuju se rečima: "najranije 12 meseci, a najkasnije 10 meseci".

U stavu 11. reči: "većih udesa" zamenjaju se rečima: "ozbiljnih nesreća".

Član 11.

Nazivi iznad članova i čl. 53. i 54. menjaju se i glase:

"Utvrđivanje javnog interesa

Član 53.

Utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja javne železničke infrastrukture.

Korisnik eksproprijacije je Republika Srbija, a predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti, koji je potreban za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje javne železničke infrastrukture, može podneti lice koje, u skladu sa odredbama ovog zakona, obavlja delatnost upravljanja javnom železničkom infrastrukturom.

Javni interes utvrđen ovim zakonom traje do dobijanja upotrebne dozvole za izgrađene javne železničke infrastrukture, a za rekonstrukciju i održavanje do završetka radova na rekonstrukciji i održavanju javne železničke infrastrukture.

Eksproprijacija, administrativni prenos i nepotpuna eksproprijacija nepokretnosti za potrebe javne železničke infrastrukture

Član 54.

Rekonstrukcija ili izgradnja javne železničke infrastrukture, kao i druge infrastrukture (kao što su telekomunikacioni predajnici i kablovi, elektroenergetski vodovi, regulacija vodotokova, putna infrastruktura, vodovodi, gasovodi i slično) za potrebe izgradnje rekonstrukcije i održavanja javne železničke infrastrukture van granica pružnog pojasa, je u javnom interesu.

Predlog za eksproprijaciju nepokretnosti iz stava 1. ovog člana podnosi lice iz člana 53. stav 2. ovog zakona.

Kada je radi rekonstrukcije ili izgradnje javne železničke infrastrukture sprovedena potpuna eksproprijacija, nepokretnost koja je eksproprisana postaje vlasništvo Republike Srbije.

Kada je za potrebe izgradnje i rekonstrukcije, odnosno modernizacije javne železničke infrastrukture sprovedena nepotpuna eksproprijacija, korisnik eksproprijacije je upravljač javne železničke infrastrukture. Korisnik nepotpune eksproprijacije za izgradnju neželezničkog objekta u pružnom pojasu je lice koje je na osnovu posebnog zakona ili odluke nadležnog organa, donesene na osnovu posebnog zakona, zaduženo za njegovo upravljanje i održavanje i koje je sklopilo ugovor o službenosti prolaza za predmetni neželeznički objekat kroz pružni pojas sa upravljačem javne železničke infrastrukture. Upravljač infrastrukture u ime Republike Srbije, kao vlasnika, zaključuje ugovore kojima se uspostavlja službenost u korist nepokretnosti koje su u svojini Republike Srbije.

Rekonstruisane ili izgrađene objekte infrastrukture preuzima pravno lice koje je na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje korišćenje i upravljanje određene infrastrukture ili odluke nadležnog organa donete na osnovu tog zakona ovlašćeno za njihovo korišćenje i upravljanje, u roku od 30 dana od dana izdavanja upotrebne dozvole.

Pravno lice koje je u skladu sa ovim zakonom određeno za korisnika eksproprijacije, ima sva prava i obaveze koje ima korisnik eksproprijacije u skladu sa propisima kojima se uređuje eksproprijacija.

Na postupak eksproprijacije i druga pitanja vezana za eksproprijaciju koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje eksproprijacija."

Član 12.

Član 57. menja se i glasi:

"Član 57.

Radovi na vanrednom održavanju su radovi glavne opravke i sanacije koji se izvode radi otklanjanja posledica vanrednih događaja (nesreća, poplava, zemljotresa i sl.) i otklanjanja kritičnog ili slabog stanja na elementima postojeće železničke infrastrukture sa ciljem ponovnog uspostavljanja bezbednog saobraćaja i postizanja projektovanih parametara."

Član 13.

U članu 64. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Na zahtev upravljača putne infrastrukture ili zainteresovanog privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika putni prelaz može da se otvori i koristi sa ograničenim rokom funkcionisanja, ako se ne narušava bezbednost i funkcionisanje javne železničke infrastrukture, uz prethodno pribavljeno mišljenje upravljača železničke infrastrukture."

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: "stava 1." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2."

Dosadašnji st. 3-5. postaju st. 4-6.

Član 14.

U članu 73. dodaje se stav 4, koji glasi:

"Ako republički inspektor za železnički saobraćaj ne može iz objektivnih razloga (nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nedostupan vlasnik ili držalac i sl.) da naloži vlasniku, odnosno držaocu hitno otklanjanje nepravilnosti, naložiće upravljaču infrastrukture da otkloni navedene nepravilnosti o trošku vlasnika, odnosno držaoca."

Član 15.

Član 76. menja se i glasi:

"Član 76.

Gradska železnica, odnosno laki šinski sistemi i metro, uslovi za njihovu izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za organizovanje prevoza gradskom železnicom, odnosno lakim šinskim sistemom i metroom, uređuju se posebnim zakonom."

Član 16.

U članu 77. dodaju se st. 12. i 13, koji glase:

"Za izdavanje saglasnosti iz st. 8. i 9. ovog člana plaća se taksa.

Visina taksi iz stava 12. ovog člana utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse."

Član 17.

U članu 81. st. 9. i 10. reč: "udesa" zamenjuje se rečju: "nesreća".

Član 18.

U članu 83. posle stava 14. dodaje se novi stav 15, koji glasi:

"Direkcija obaveštava upravljača infrastrukture o suspendovanju i oduzimanju licence odmah po donošenju rešenja na osnovu ovog člana."

Dosadašnji st. 15. i 16. postaju st. 16. i 17.

Član 19.

U članu 93. stav 2. tačka 4) menja se i glasi:

"4)        čistoću voznih sredstava i staničnih prostorija (kvalitet vazduha u vagonima, higijena sanitarnih prostorija, itd);".

Tačka 6) menja se i glasi:

"6)        postupanje po reklamacijama, refundiranje i nadoknada za nepoštovanje standarda kvaliteta usluga;".

Član 20.

Posle člana 97. dodaju se naziv iznad člana i član 97a, koji glase:

"Avansna isplata

Član 97a

Ukoliko prevoz regulisan jednim ugovorom o prevozu izvrše uzastopni prevoznici, železnički prevoznik koji je obavezan ugovorom o prevozu da pruži uslugu prevoza u toku kojeg se dogodi nesreća smatra se odgovornim u slučaju smrti ili povrede putnika. Kada uslugu prevoza nije pružio ugovorni prevoznik, već izvršni prevoznik, ti prevoznici su solidarno odgovorni.

Na odgovornost prevoznika iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe Jedinstvenih pravila za ugovor o međunarodnom železničkom prevozu putnika - CIV - Dodatak A, Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine u verziji na osnovu Protokola o izmenama od 3. juna 1999. godine ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 8/84, "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 3/93, "Službeni glasnik RS", broj 102/07 i "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/10, 2/13, 17/15, 7/17 i 9/19).

U slučaju smrti ili ako putnik pretrpi povrede tokom korišćenja prevozne usluge, železnički prevoznik koji je obavezan ugovorom o prevozu da pruži uslugu prevoza, u toku kojeg se dogodi nesreća, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana utvrđivanja identiteta fizičkog lica koje ima pravo na naknadu, izvrši avansnu isplatu u iznosu koji je neophodan da se namire trenutne finansijske potrebe srazmerno pretrpljenoj šteti.

Avansni iznos iz stava 3. ovog člana ne može biti manji od 21.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po putniku u slučaju smrti.

Avansnom isplatom ne dovode se u pitanje pravila o utvrđivanju odgovornosti železničkog prevoznika. Avansna isplata može biti obuhvaćena kasnijim iznosima isplaćenim na osnovu zakona ali je nepovratna, osim u slučajevima kada je šteta nastala usled nemara ili krivicom putnika ili kada lice koje je primilo avansnu isplatu nije lice koje ima pravo na naknadu.

Ugovorni prevoznik je prevoznik sa kojim je putnik zaključio ugovor o prevozu.

Uzastopni prevoznik je prevoznik koji na osnovu ugovora o prevozu zaključenog između putnika i ugovornog prevoznika, preuzima obavezu daljeg prevoza.

Izvršni prevoznik je prevoznik koji nije zaključio ugovor o prevozu sa putnikom, a kome je ugovorni prevoznik poverio izvršenje prevoza potpuno ili delimično."

Član 21.

Posle člana 99. dodaju se naziv iznad člana i član 99a, koji glase:

"Pristupačnost

Član 99a

Železnički prevoznici i upravljači stanica dužni su da, kroz usaglašavanje sa tehničkim specifikacijama interoperabilnosti koje se odnose na pristupačnost železničkog sistema osobama sa invaliditetom i osobama smanjene pokretljivosti, osiguraju da stanica, platforme, vozna sredstva i druge prostorije budu pristupačne za te osobe.

U slučaju nepostojanja pomoćnog osoblja u vozu ili osoblja na stanici, železnički prevoznici i upravljači stanica moraju uložiti razumne napore da osobama sa invaliditetom ili osobama sa smanjenom pokretljivošću omoguće pristup prevozu železnicom.ˮ

Član 22.

Posle člana 100. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 100a-100v, koji glase:

Pružanje pomoći na železničkoj stanici

Član 100a

Pri odlasku, tranzitu ili dolasku osobe sa invaliditetom ili osobe sa smanjenom pokretljivošću na železničku stanicu na kojoj je prisutno osoblje, upravljač stanice pruža besplatnu pomoć na način koji tim osobama omogućava ukrcavanje pri odlasku, odnosno iskrcavanje pri dolasku radi korišćenja usluge za koju je ta osoba kupila kartu, ne dovodeći u pitanje pravila pristupa iz člana 99. stav 1. ovog zakona.

Upravljač stanice ne mora da pruži pomoć osobama sa invaliditetom ili osobama sa smanjenom pokretljivošću na način iz stava 1. ovog člana kada te osobe koriste usluge prevoza iz Ugovora o obavezi javnog prevoza, pod uslovom da je nadležni organ uspostavio alternativne mogućnosti ili mehanizme koji garantuju jednak ili viši nivo pristupačnosti usluga prevoza u odnosu na pružanje pomoći na način propisan stavom 1. ovog člana.

Na stanicama na kojima ne postoji osoblje, železnički prevoznici i upravljači stanica moraju da istaknu lako dostupne informacije, u skladu sa pravilima pristupa iz člana 99. stav 1. ovog zakona, o najbližoj stanici sa osobljem i neposredno raspoloživoj pomoći za osobe sa invaliditetom i osobe sa smanjenom pokretljivošću.

Član 100b

Prevoznik je dužan da u vozu i tokom ukrcavanja i iskrcavanja iz voza pruži besplatnu pomoć osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.

Pomoć u vozu iz stava 1. ovog člana obuhvata razumne napore da se osobi sa invaliditetom i osobi sa smanjenom pokretljivošću obezbedi pristup uslugama u vozu koji imaju i drugi putnici, ukoliko stepen invaliditeta ili smanjene pokretljivosti toj osobi onemogućava samostalan i bezbedan pristup tim uslugama.

Uslovi pod kojima se pruža pomoć

Član 100v

Železnički prevoznici, upravljači stanica, prodavci karata i organizatori putovanja moraju sarađivati radi pružanja pomoći osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću u skladu sa čl. 100a i 100b ovog zakona, u skladu sa sledećim pravilima:

1)         pomoć se pruža pod uslovom da je železnički prevoznik, upravljač stanice, prodavac karata ili organizator putovanja koji je prodao kartu obavešten o potrebi osobe sa invaliditetom i osobe sa smanjenom pokretljivošću za pomoći iz čl. 100a i 100b ovog zakona najmanje 48 sati pre nego što je potrebno pružiti pomoć. Kada se karta odnosi na više putovanja, dovoljno je jednom dostaviti obaveštenje, pod uslovom da se pruže i odgovarajuće informacije o vremenu kasnijih putovanja;

2)         železnički prevoznici, upravljači stanica, prodavci karata i organizatori putovanja preduzimaju neophodne mere za primanje obaveštenja iz tačke 1) ovog člana;

3)         ukoliko ne prime obaveštenje u skladu sa tačkom 1) ovog stava, železnički prevoznik i upravljač stanice moraju učiniti razumne napore za pružanje pomoći na način koji će osobi sa invaliditetom ili osobi sa smanjenom pokretljivošću omogućiti putovanje;

4)         ne dovodeći u pitanje nadležnosti drugih subjekata izvan prostorija železničke stanice, upravljač stanice i svako drugo ovlašćeno lice mora odrediti mesta, unutar i izvan železničke stanice, na kojima osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću može da najavi svoj dolazak na železničku stanicu i, po potrebi, zatraži pomoć;

5)         pomoć se pruža pod uslovom da se osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću pojavi na određenom mestu u vreme koje odredi železnički prevoznik ili upravljač stanice koji pruža pomoć. To vreme ne može biti duže od 60 minuta pre objavljenog vremena odlaska ili vremena kada se od svih putnika traži da se prijave. Ukoliko se ne odredi vreme do kojeg osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću treba da se prijavi, ta osoba se mora prijaviti na za to određenom mestu najmanje 30 minuta pre objavljenog vremena odlaska ili vremena kada se od svih putnika traži da se prijave."

Član 23.

U članu 110. posle reči: "putnika" dodaju se zapeta i reči: "kao i prevoz putnika međunarodnim vozovima na teritoriji Republike Srbije".

Član 24.

U članu 112. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Obračun i pružanje nadoknade za obavezu javnog prevoza mora se vršiti na način da železnički prevoznik održi postojeći nivo ili unapredi nivo efikasnog upravljanja, kao pružalac usluga javnog prevoza, koje može biti predmet objektivne procene, kao i da se obezbedi dovoljno visok standard pružanja usluga prevoza putnika."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 25.

U članu 114. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Nadležni organ može doneti odluku da ugovor o obavezi javnog prevoza dodeljuje neposredno u slučaju da je prosečna godišnja vrednost ugovora procenjena na manje od 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti ili da se ugovor odnosi na pružanje usluga javnog prevoza putnika godišnjeg obima do 300.000 km."

Član 26.

U članu 117. posle stava 3. dodaju se st. 4-6, koji glase:

"Troškovi izvršenja obaveze javnog prevoza moraju biti u ravnoteži sa poslovnim prihodom i isplatama od strane nadležnih organa, bez mogućnosti prenosa prihoda u drugi sektor aktivnosti železničkog prevoznika kao pružaoca usluga javnog prevoza.

Ako železnički prevoznik, pored obaveze javnog prevoza vrši i druge aktivnosti, dužan je da za te aktivnosti vodi posebnu računovodstvenu evidenciju.

Varijabilni troškovi, odgovarajuća izdvajanja za fiksne troškove i primerena dobit u vezi sa drugim aktivnostima pružaoca usluga javnog prevoza ne mogu se finansirati iz prihoda ostvarenih od aktivnosti koje se obavljaju u okviru obaveze javnog prevoza."

Član 27.

U članu 121. posle stava 11. dodaju se st. 12. i 13, koji glase:

"Upravljač infrastrukture, železnički prevoznik i operator uslužnog objekta dužni su da omoguće pristup poslovnim prostorijama i poslovnoj dokumentaciji ovlašćenim licima Direkcije koja obavljaju poslove iz st. 1, 7, 8. i 11. ovog člana, koja imaju službenu legitimaciju.

Obrazac službene legitimacije iz stava 12. ovog člana propisuje Direkcija."

Dosadašnji st. 12-15. postaju st. 14-17.

Član 28.

U članu 122. posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3, koji glase:

"Železnički prevoznici su dužni da omoguće pristup poslovnim prostorijama i poslovnoj dokumentaciji ovlašćenim licima Direkcije koja obavljaju poslove iz stava 1. ovog člana, koja imaju službenu legitimaciju.

 Obrazac službene legitimacije iz stava 2. ovog člana propisuje Direkcija."

Član 29.

U članu 123. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase:

"Železnički prevoznici i upravljači stanica dužni su da omoguće pristup železničkoj stanici i voznim sredstvima ovlašćenim licima Direkcije koja imaju službenu legitimaciju, a koja obavljaju poslove po pritužbama putnika koji smatraju da im je uskraćeno pravo utvrđeno čl. 93-102. ovog zakona, ili po službenoj dužnosti.

Obrazac službene legitimacije iz stava 3. ovog člana propisuje Direkcija."

Član 30.

U članu 132. stav 1. tačka 11) menja se i glasi:

"11) da li je železnički prevoznik, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik organizovao unutrašnji nadzor nad bezbednim odvijanjem železničkog saobraćaja i da li se ta kontrola redovno i efikasno vrši, da li su kola uvrštena u voz tehnički ispravna u skladu sa propisima, kao i da li je ostvarena efikasna zaštita ljudi, imovine i životne sredine u oblasti železničkog saobraćaja na propisan način u skladu sa zakonom, drugim propisima i opštim aktima kojima se uređuju bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema;".

Član 31.

U članu 138. stav 1. posle reči: "žalba" dodaje se reč: "ministru".

Član 32.

U članu 140. stav 1. posle tačke 10) dodaje se tačka 10a), koja glasi:

"10a) ako ne objavi Izjavu o mreži i/ili izmene i dopune Izjave o mreži u skladu sa članom 17. ovog zakona;".

Tač. 11)-13) brišu se.

Posle tačke 46) dodaju se tač. 46a)-46v), koje glase:

"46a) ako ne obezbedi pristupačnost železničkog sistema osobama sa invaliditetom i osobama smanjene pokretljivosti na način propisan članom 99a ovog zakona;

46b) ako ne pruža pomoć na železničkoj stanici osobama sa invaliditetom ili osobama sa smanjenom pokretljivošću na način propisan čl. 100a i 100b) ovog zakona;

46v) ako ne obezbedi uslove za pružanje pomoći osobama sa invaliditetom ili osobama sa smanjenom pokretljivošću na način propisan članom 100v) ovog zakona;".

Posle tačke 49) dodaju se tač. 49a)-49v), koje glase:

"49a) ako ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 121. stav 12. ovog zakona;

49b) ako ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 122. stav 2. ovog zakona;

49v) ako ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 123. stav 3. ovog zakona;".

U stavu 4. reči: "tač. 35) i 36)ˮ zamenjuju se rečima: "tač. 35), 36) i 39)".

Član 33.

Podzakonski propisi za izvršavanje ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 34.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Pravilnik o sadržini i formi Izjave o mreži ("Službeni glasnik RS", broj 97/13).

Član 35.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 21. i 22. ovog zakona, koje se primenjuju po isteku godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i odredaba člana 20. ovog zakona, koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno od dana početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa članom 40. Ugovora o osnivanju transportne zajednice i članom 1. Protokola VI - Prelazni aranžmani između Evropske unije, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 11/17), ako puna primena Transportne zajednice počne pre pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Nakon jednogodišnje primene Zakona o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 41/18), a u cilju praćenja efekata rešenja njihovog sprovođenja Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokrenuo je inicijativu za izmenama i dopunama navedenog zakona, radi njegovog unapređenja. U skladu sa navedenom inicijativom, zatražena su mišljenja i predlozi svih relevantnih učesnika na železničkom tržištu u Republici Srbiji. Pre izrade radne verzije Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici predlozi vezani za unapređenje Zakona o železnici dobijeni su od Direkcije za železnice, "Infrastruktura železnice Srbije" a.d, Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, "Elektroprivrede Srbije" i "Srbija Voza" a.d.

Dostavljeni predlozi za izmene i dopune Zakona o železnici su se odnosili na definisanje različitih pojmova i preciziranje pojedinih odredbi zakona kada su u pitanju elementi železničke infrastrukture, dužnosti upravljača infrastrukture, postupanje u slučaju izmena i dopuna Izjave o mreži, izmena određenih rokova, postupanje u slučaju izmene cena pristupa železničkoj infrastrukturi i cena pristupa uslužnim objektima kojima upravlja upravljač infrastrukture, usaglašavanje terminologije, rešavanja poteškoća radi zaštite infrastrukturnog pojasa koji se pojavljuju u praksi i dr.

Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja za funkcionisanje putničkog i teretnog železničkog saobraćaja u Republici Srbiji i iz tog razloga neophodno je da sve odredbe zakona budu precizno utvrđene kako ne bi bile podložne različitom tumačenju.

Navedenim Predlogom zakona sprovodi se dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Uredbom (EZ) br. 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju, Uredbom (EZ) broj 1370/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. godine o obavezi javnog prevoza putnika u drumskom i železničkom saobraćaju i Direktivom (EU) br. 2012/34 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. novembra 2012. godine kojom se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje.

Pored toga, Predlogom zakona vrši se usklađivanje sa Zakonom o putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/18 i 95/18 - dr. zakon) i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, kao i otklanjaju nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

Predlogom zakona predviđeno je izuzeće odredbi zakona kojima se uređuje pristup železničkoj infrastrukturi i uslugama, obračun cena pristupa o dodela kapaciteta železničke infrastrukture kada su u pitanju turističko-muzejske železnice imajući u vidu da su one izdvojene od ostalih pruga.

Takođe, ovim Predlogom zakona se preciziraju nadležnosti Direkcije za železnice.

 III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona predložena je izmena člana 2. stav 1, tačka 5) preciziranjem definicije pojma "jedinstvena karta" i tačka 59) proširenjem i preciziranjem definicije pojma "rezervacije".

Posle tačke 61) dodaje se tačka 61a), kojom se definiše pojam "teretni terminal".

Članom 2. Predloga zakona vrše se izmene u članu 4 stav 1 tačka 10) tako što se posle reči: "zgrade" dodaju se reči: "ili delovi zgrada" radi potpunijeg definisanja.

Članom 3. Predloga zakona predviđeno je izuzeće za turističko - muzejske železnice u članu 5. i izmenjeno je propisana obaveza za donošenjem podzakonskog akta.

Članom 4. Predloga zakona precizira se dužnost upravljača infrastrukture predviđena članom 10.

 Članom 5. Predloga zakona vrše se izmene u članu 17. kojima se proširuje obaveza dostupnosti Izjave o mreži zainteresovanim stranama.

            Članom 6. Predloga zakona vrše se izmene u članu 19. stav 4. tako što se rok za zaključivanje ugovora pre početka primene novog reda vožnje skraćuje sa dva meseca na mesec dana.

Članom 7. Predloga zakona predložena je izmena u članu 20. stav 7. tako što se definiše postupak izmene cene pristupa javnoj železničkoj infrastrukturi.

Članom 8. Predloga zakona predložena je izmena u članu 23. stav 6. tako što je isti dopunjen mogućnošću da Direkcija može sprovesti pojednostavljenu kontrolu obračuna cene pristupa i cene pristupa kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektima.

Članom 9. Predloga zakona predložena je izmena člana 26. stav 2. tačka 3) podtačka (9) tako što se reč: "opasne" u prvoj alineji briše.

Članom 10. Predloga zakona predlaže se izmena u članu 34. st. 3. i 11. tako što se menjaju rokovi i usklađuje terminologija.

Članom 11. Predloga zakona menjaju se nazivi i sadržina člana 53. radi utvrđivanja javnog interesa i člana 54. radi utvrđivanja eksproprijacije, administrativnog prenosa i nepotpune eksproprijacije nepokretnosti za potrebe javne železničke infrastrukture.

Članom 12. Predloga zakona menja se član 57. preciziranjem pojma "radovi na vanrednom održavanju".

Članom 13. Predloga zakona menja se član 64. dodavanjem novog stava 2. kojim se definiše otvaranje i korišćenje putnih prelaza sa ograničenim rokom funkcionisanja.

Članom 14. Predloga zakona predlaže se izmena člana 73. dodavanjem stava 4 kojim se precizira postupanje Republičkog inspektora za saobraćaj ako ne može iz objektivnih razloga naložiti vlasniku, odnosno držaocu hitno otklanjanje nepravilnosti, kao i navođenjem primera objektivnih razloga.

Članom 15. Predloga zakona predlaže se izmena člana 76. kojom se predviđa uređivanje posebnim zakonom gradske železnice, odnosno lakih šinskih sistema i metroa.

Članom 16. Predloga zakona u članu 77. dodaju se st. 12 i 13. koji se odnose na plaćanje i visinu takse.

Članom 17. Predloga zakona vrši se izmena u članu 81. u st. 9. i 10. tako što se usklađuje terminologija.

Članom 18. Predloga zakona u članu 83. posle stava 14. dodaje se novi stav koji se odnosi na postupak oduzimanja licence od strane Direkcije.

Članom 19. Predloga zakona u članu 93. stav 2. tač. 4) i 6) vrši se proširivanje obaveze održavanja čistoće i na stanične prostorije i detaljnije regulisanje postupka reklamacije.

Članom 20. Predloga zakona posle člana 97. dodaje se novi član 97a sa novim nazivom, koji se odnosi na određivanje avansnog iznosa u slučaju povrede ili smrti putnika.

Članom 21. Predloga zakona posle člana 99. dodaje se novi član 99a sa novim nazivom, koji se odnosi na pristup prevozu železnicom osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.

Članom 22. Predloga zakona posle člana 100. dodaju se čl. 100a, 100b i 100v, koji se odnose na definisanje postupaka i uslova za pružanje pomoći na železničkoj stanici osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.

Članom 23. Predloga zakona u članu 110. vrše se proširivanje obuhvata prevoza od opšteg interesa u železničkom saobraćaju.

Članom 24. Predloga zakona u članu 112. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. kojim se definiše način obračuna i pružanja nadoknade za obavezu javnog prevoza.

Članom 25. Predloga zakona u članu 114. posle stava 4. dodaje se nov stav 5. koji se odnosi na proširivanje neposrednog dodeljivanja ugovora o obavezi javnog prevoza pod određenim uslovima.

Članom 26. Predloga zakona u članu 117. posle stava 3. dodaju se st. 4-6. kojima se detaljnije regulišu troškovi izvršenja obaveze javnog prevoza.

Članom 27. Predloga zakona u članu 121. posle stava 11. dodaju se st. 12. i 13. koji se odnose na obavezu da se obezbedi pristup poslovnim prostorijama i poslovnoj dokumentaciji ovlašćenim licima Direkcije.

Članom 28. Predloga zakona u članu 122. posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji se odnose na pristup ovlašćenim licima Direkcije poslovnim prostorijama i poslovnoj dokumentaciji.

Članom 29. Predloga zakona u članu 123. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji se odnose na obavezu da se obezbedi pristup ovlašćenim licima Direkcije železničkoj stanici i voznim sredstvima.

Članom 30. Predloga zakona menja se član 132 stav 1. tačka 11) tako što se proširuju prava i dužnosti Inspektora pri vršenju inspekcijskog nadzora u smislu provere da li su kola uvrštena u voz tehnički ispravna, kao i da li je ostvarena efikasna zaštita ljudi, imovine i životne sredine u skladu sa propisima.

Članom 31. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija u članu 138. stav 1. posle reči "žalba" dodaje se reč "ministru".

Članom 32. Predloga zakona se u članu 140. stav 1, dodaju se tač. 10a), 46a), 46b) i 46v), 49a), 49b) i 49v) kojima se definišu nove vrste prekršaja a brišu se tač. 11)-13).

Članom 33. Predloga zakona predviđa se rok za donošenje podzakonskih akta za izvršavanje ovog zakona.

Članom 34. Predloga zakona definiše se da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Pravilnik o sadržini i formi Izjave o mreži ("Službeni glasnik RS", broj 97/13).

Članom 35. Predloga zakona određuje se stupanje na snagu ovog zakona.

Analiza efekata Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici

PRILOG 2:

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i

pravilno definisanje promene koja se predlaže

1)         Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

U oblasti koja su predmet Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici (u daljem tekstu: Predlog zakona) pre svega su broj prevezenih putnika (tj. broj prodatih karata) na mreži pruga "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. koje je ostvario železnički prevoznik za prevoz putnika "Srbija Voz" a.d. U 2016. bilo je 6,08 miliona putnika, u 2017. godini 5,62 miliona i 5,08 miliona u 2018. godini (osetni pad je uzrokovan velikim brojem radova na obnovi i rekonstrukciji železničke infrastrukture). Pored toga, prati se obim prevezene robe u tonama. Tokom 2016. godine bilo je prevezeno 11,6 miliona tona robe, tokom 2017. 12,2 miliona tona, a tokom 2018. godine 11,9 miliona tona. Obim prevezene robe prati se još i u bruto tonskim i netotonskim kilometrima, dok se putnički saobraćaj prati i kroz ostvarene vozne kilometre. Oba ova pokazatelja prate se kao pokazatelji stanja na tržištu, njegove snage i efikasnosti, ali i kao pokazatelji ekonomske i privredne aktivnosti društva na makro nivou. Pored toga, prati se i ukupan broj prevoznika koji aktivno posluju na mreži (trenutno 2 državna i 8 privatnih), kao i određeni broj drugih pokazatelja koji su direktno ili indirektno povezani sa ovom oblašću.

2)         Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

U ovoj oblasti relevantan dokument javne politike je Zakon o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 41/18). Nakon jednogodišnje primene Zakona o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 41/18), a u cilju praćenja efekata rešenja njihovog sprovođenja Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokrenuo je inicijativu za izmenama i dopunama navedenog zakona, radi njegovog unapređenja. U skladu sa navedenom inicijativom, zatražena su mišljenja i predlozi svih relevantnih učesnika na železničkom tržištu u Republici Srbiji. Pre izrade radne verzije Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici predlozi vezani za unapređenje Zakona o železnici dobijeni su od Direkcije za železnice, "Infrastruktura železnice Srbije" a.d, Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, "Elektroprivrede Srbije" i "Srbija Voza" a.d.

Dostavljeni predlozi za izmene i dopune Zakona o železnici su se odnosili na definisanje različitih pojmova i preciziranje pojedinih odredbi zakona kada su u pitanju elementi železničke infrastrukture, dužnosti upravljača infrastrukture, postupanje u slučaju izmena i dopuna Izjave o mreži, izmena određenih rokova, postupanje u slučaju izmene cena pristupa železničkoj infrastrukturi i cena pristupa uslužnim objektima kojima upravlja upravljač infrastrukture, usaglašavanje terminologije, rešavanja poteškoća radi zaštite infrastrukturnog pojasa koji se pojavljuju u praksi i dr.

Kada su u pitanju poteškoće vezano za zaštitu infrastrukturnog pojasa prihvaćena je primedba JP EPS vezano za zaštitu infrastrukturnog pojasa. U infrastrukturnom pojasu (infrastrukturni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge u širini od 25 m, mereći od ose krajnjih koloseka) zabranjeno je svako odlaganje otpada, smeća kao i izlivanje otpadnih voda. Pored toga, u infrastrukturnom pojasu ne može se saditi visoko drveće koje svojom visinom može ugroziti železničku infrastrukturu, odnosno bezbednost železničkog saobraćaja, postavljati znakovi, izvori jake svetlosti ili bilo koji predmeti i sprave koje bojom, oblikom ili svetlošću smanjuju vidljivost železničkih signala ili koje mogu dovesti u zabunu radnike u vezi značenja signalnih znakova ili na drugi način ugroziti bezbednost železničkog saobraćaja. Mogućnosti koje je upravljač infrastrukture do sada imao kada su u pitanju ove nepravilnosti, jeste da od vlasnika, odnosno držaoca, zahteva hitno otklanjanje nepravilnosti i o tome odmah obavesti Ministarstvo, odnosno republičkog inspektora za železnički saobraćaj radi preduzimanja zakonom propisanih mera. Imajući u vidu sugestiju JP EPS Ogranak TENT predloženo je da se u Zakon o železnici uvrsti i odredba kojom se propisuje da će u slučaju da republički inspektor za železnički saobraćaj ne može iz objektivnih razloga da naloži vlasniku, odnosno držaocu, hitno otklanjanje nepravilnosti, republički inspektor naložiti upravljaču infrastrukture da otkloni navedene nepravilnosti o trošku vlasnika, odnosno držaoca. Ovaj predlog je prihvaćen, imajući u vidu da kada je u pitanju infrastrukturni pojas često se u praksi susreću situacije da, između ostalog, postoje nerešena imovinska pitanja, i inspektor za železnički saobraćaj iz višebrojnih razloga nije u mogućnosti da preduzme zakonom propisane mere. Nadležno ministarstvo smatra da će se na predloženi način rešiti poteškoće sa zaštitom infrastrukturnog pojasa koje se u praksi dešavaju.

Kada su u pitanju odredbe koje se odnose na dužnosti upravljača infrastrukture one nisu novina u zakonu, već je predmetnim izmenama precizirano sledeće: obaveza upravljača infrastrukture da radnu verziju Izjave o mreži učini dostupnom zainteresovanim stranama objavljivanjem na svojoj internet stranici (dopunom odredbe se vrši preciziranje na koji način se radna verzija Izjave o mreži čini dostupnom), zatim precizirane su odredbe koje se odnose na izradu i objavljivanje izmena i dopuna Izjave o mreži; smanjenje roka za zaključivanje ugovora između železničkih prevoznika i upravljača infrastrukture o uređivanju međusobnih prava i obaveza u vezi sa korišćenjem dodeljenog kapaciteta infrastrukture i ugovorenim uslugama koje pruža upravljač infrastrukture; obaveze upravljača infrastrukture u vezi izmene cena pristupa i cena pristupa uslužnim objektima; i izmena roka za podnošenje zahtevi za dodelu kapaciteta infrastrukture koji se mogu podneti upravljaču infrastrukture.

U vezi propisivanja da se za izdavanje saglasnosti Direkcije za železnice na akta koja se donose za industrijski kolosek i industrijske železnice plaća administrativna taksa, napominje se da je iz određenih razloga Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama došlo do brisanja ovih taksi koje su prethodno postojale i iznosile 22.880 dinara, pa je iz tog razloga osnov za donošenje ovih taksi uvršten je u Predlog zakona kako bi mogle biti predmet buduće izmene Zakona o republičkim administrativnim taksama.

S obzirom da ovaj zakon u velikoj meri utiče na funkcionisanje putničkog i teretnog železničkog saobraćaja u Republici Srbiji i iz tog razloga neophodno je da sve odredbe zakona budu precizno utvrđene kako ne bi bile podložne različitom tumačenju. Materija koja je predmet Predloga zakona neznatno utiče na pokazatelje obima saobraćaja (jedino odredbe koje se odnose na rokove u vezi dodele kapaciteta, izmene Izjave o mreži i eventualno uvođenje odredbi koje se odnose na prava putnika mogu doprineti pravnoj sigurnosti železničkih prevoznika i njihovih korisnika, a time i dovesti do potencijalnog povećanja obima saobraćaja).

Takođe, uočena je potreba za unapređenjem uslova iz oblasti prava putnika, te se navedenim Predlogom zakona sprovodi i dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Uredbom (EZ) br. 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Navedenim Predlogom zakona sprovodi se dalji postupak usklađivanja sa drugim pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Uredbom (EZ) broj 1370/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o obavezi javnog prevoza putnika u drumskom i železničkom saobraćaju i Direktivom (EU) br. 2012/34 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. novembra 2012. godine kojom se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje.

Pored toga, Predlogom zakona vrši se usklađivanje sa Zakonom o putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/18 i 95/18 - dr. zakon) i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, kao i otklanjaju nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

Takođe, ovim Predlogom zakona se preciziraju nadležnosti Direkcije za železnice.

3)         Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegov plan donošenja propisa za period 2018-2021 i Plan razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. godine.

Značaj oba dokumenta ogleda u predviđenom postupku dalje harmonizacije sa propisima Evropske unije, odnosno u konkretnom slučaju, pitanju unapređenja oblasti prava putnika, daljim usklađivanjem sa Uredbom (EZ) br. 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju, Uredbom (EZ) broj 1370/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o obavezi javnog prevoza putnika u drumskom i železničkom saobraćaju i Direktivom (EU) br. 2012/34 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. novembra 2012. godine kojom se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje

4)         Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Navedeno pod 2) i 3).

Pored navedenog, ističe se da kada je u pitanju proširivanje nadležnosti Direkcije za železnice u vezi utvrđivanja uslova za izgradnju i rekonstrukciju turističko-muzejske železnice predlog se zasniva na već postojećim nadležnostima i opisu poslova Direkcije za železnice koja je nadležna da propiše sve tehničke uslove i za druge železničke pruge, pa je iz tog razloga izvršena promena.

Kada je u pitanju proširenje nadležnosti Vlade da uređuje slučajeve u kojima Direkcije za železnice može da sprovesti pojednostavljenu kontrolu obračuna cene pristupa i cene pristupa kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektima, istim se daje osnov za potpuno usklađivanje sa Implementacionom Uredbom Komisije (EU) br. 2015/909 o modalitetima obračuna troškova koji su nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza. Zakonom o železnici bila je propisana odredba kojom Vlada bliže uređuje način i modalitete izračunavanja troškova koji su nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza i sa ovim podzakonskim aktom bilo je predviđeno potpuno usklađivanje sa navedenom Implementacionom uredbom. Tokom donošenja predmetnog podzakonskog akta zbog nepostojanja osnova da se istim razrađuje prava i obaveze Direkcije za železnice član koji se odnosio na slučajeve pojednostavljene procedure nije bio transponovan u nacionalno zakonodavstvo. Predloženo izmenom u Predlogu zakona se problem rešava. Ista ne čini dodatnu obavezu ni za jedan subjekat već naprotiv daje mogućnost za pojednostavljenje kontrole od strane Direkcije za železnice.

Kada je u pitanju propisivanje da se javni interes utvrđuje ovim zakonom i da traje do završetka radova na železničkoj infrastrukturi, predlog je nastao kao posledica usaglašavanja sa Zakonom o putevima gde je na isti način rešeno ovo pitanje. Na ovaj način smanjena je administrativna procedura koja je prethodno bila utvrđena. Propisivanje odredbi koje se odnose na eksproprijaciju su takođe posledica usaglašavanja sa Zakonom o putevima.

Kada je u pitanju rešenje koje je predloženo za gradsku železnicu, odnosno lake šinske sisteme i metro, isto je postojalo u prethodnom Zakonu o železnici koji je prestao da važi 2018. godine. Imajući u vidu aktivnosti na izgradnji metroa i uključenost svih organa vlasti i lokalne samouprave predlog je da se donese poseban zakon za navedenu materiju.

5)         Koja promena se predlaže?

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je, u skladu sa iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegovim planom donošenja propisa za period 2018-2021, pokrenulo postupak za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici.

Navedenim Predlogom zakona sprovodi se dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Uredbom (EZ) br. 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju i to pre svega u oblasti prava putnika. Ovo usklađivanje se pre svega odnosi na obaveze železničkih prevoznika, upravljača stanica, prodavaca karata i organizatora putovanja u cilju pružanja pomoći osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću, avansne uplate u slučaju smrti putnika.

Član 20. (97a) Predloga zakona, kojim se vrši usklađivanja sa EU propisom, i koji zbog finansijskog uticaja koji može imati na železničkog prevoznika, predviđeno je da počne da se primenjuje na dan integracije železničkog transportnog tržišta Republike Srbije u železničko transportno tržište Evropske unije. Dok je za čl. 99a, 100a, 100b i 100v predviđena primena godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pored toga, Predlogom zakona vrši se unapređenje postupka donošenja izmena i dopuna Izjave o mreži od strane upravljača infrastrukture, unapređuje se utvrđivanje javnog interesa i eksproprijacija, preciziraju određene odredbe i otklanjaju nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

6)         Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Promena je neophodna u predloženom obimu, u cilju potpune i precizne primene svih odredbi Zakona o železnici, kako bi se izbeglo pogrešno i proizvoljno tumačenje zakona, kao i radi dalje harmonizacije sa prethodno navedenim EU propisom.

7)         Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predlog zakona će imati neposredan uticaj na učesnike na tržištu železničkih usluga, odnosno prevoznike u železničkom saobraćaju i korisnike železničkih usluga (putnike i korisnike usluga prevoza robe). S obzirom na odloženu primenu člana 20. Predloga zakona, po stupanju navedene odredbe na snagu, ista će imati uticaj na železničkog prevoznika za prevoz putnika i same putnike čiji će položaj u značajnoj meri biti unapređen s obzirom na sadržaj odredbe.

Takođe pružanjem pomoći osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću unapređuje se njihov položaj i dostupnost železničkih stanica i voznih sredstava.

8)         Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Dalje unapređenje položaja i prava putnika u železničkom saobraćaju moguće je izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju. Predlog ovoga zakona takođe je izrađen i očekuje se njegovo usvajanje u narednom periodu.

9)         Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Ne.

10)       Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

S obzirom na dug period odložene primene navedene odredbe koja se odnose na prava putnika (dan integracije železničkog transportnog tržišta Republike Srbije u železničko transportno tržište Evropske unije ili dan početka pune primene Transportne zajednice), nije relevantno govoriti o numeričkim pokazateljima status-a quo za konkretan slučaj s obzirom da primena navedene odredbe zavisi od ekonomske i finansijske snage i efikasnosti postojećeg (ili budućih) železničkog prevoznika za prevoz putnika, ali i stanja železničke infrastrukture.

Što se ostalih odredbi tiče, one su takvog karaktera da ih nije moguće na praktičan način predstaviti kvantitativnim pokazateljima niti evaluirati njihov trend u budućem periodu. Ono što je izvesno jeste da sa porastom efikasnosti železničkog prevoznika i kvaliteta usluge koju pruža (nabavka savremenih voznih sredstava) i unapređenjem železničke infrastrukture koja je osnovni preduslov kvaliteta železničke usluge svakako se (nakon pada pokazatelja koji su nužna posledica pomenutih intervencija na infrastrukturi) može očekivati porast broja putnika i drugih pokazatelja kvaliteta.

11)       Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

Imajući u vidu da je prevoz putnika na nivou Evropske unije i dalje relativno neprofitabilna delatnost (funkcioniše na osnovu ugovora o obavezi javnog prevoza i nadoknade po osnovu istog) koju karakteriše nizak stepen razvijenosti konkurencije i mali broj profitabilnih ruta, uz činjenicu da je i dalje niska finansijska i ekonomska moć nacionalnih železničkih prevoznika, može se reći da još uvek nije došlo do pune primene navedenih odredbi.

Ovo naročito ima smisla ako se uzme u obzir čak i da su države članice EU imale pravo na odloženu primenu većine navedenih odredbi do 2022. godine. Dodatno, najavljena izmena zakonodavnog okvira u EU u narednom periodu otvara pitanje neizvesnosti ostanka navedenih odredbi u postojećoj meri i postojećem obliku.

 PRILOG 3:

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1)         Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Neophodna promena je potrebna radi dalje integracije domaćeg tržišta železničkih usluga u tržište EU, kroz usaglašavanje regulatornog okvira, što na kraju, između ostalog, treba da rezultuje unapređenjem prava i položaja putnika, naročito u pogledu prava osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću kojima se ovim odredbama dodatno garantuje jednak pristup uslugama železničkog prevoza. Takođe, preciziranjem određenih odredbi postiže se veća pravna izvesnost za sve učesnike na tržištu, što ima pozitivan uticaj na aktivnosti na celom tržištu.

2)         Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Predlogom zakona postiže se:

1)         Usklađivanje sa Uredbom (EZ) br. 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju u oblasti prava putnika čime se postiže unapređenje njihovog položaja,

2)         Usklađivanje sa Uredbom (EZ) broj 1370/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o obavezi javnog prevoza putnika u drumskom i železničkom saobraćaju i Direktivom (EU) br. 2012/34 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. novembra 2012. godine kojom se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje

3)         Usklađivanje terminologije

4)         Otklanjanje nedostataka u formulaciji iz važećeg zakona i drugih nedostataka tehničke prirode.

Krajnji efekat ovih promena jeste unapređenje prava putnika, njihova zaštita i poboljšani položaj, kao i unapređenje ostalih aktivnosti na železničkom tržištu, naročito kroz usaglašavanje dinamike odnosno rokova za podnošenje zahteva za trasu od strane prevoznika kao i roka za objavu izjave o mreži od strane upravljača infrastrukture.

Pored toga preciziranje pravila vezanih za obavezu javnog prevoza su takođe obuhvaćena ovim izmenama.

3)         Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Da.

4)         Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

 Primenu odredbi koje se odnose na prava putnika moguće je pratiti kroz povećanje broja prevezenih putnika i smanjenje broja podnetih žalbi Direkciji za železnice koje se odnose na ugroženost njihovih prava.

PRILOG 4:

Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1)         Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

 Nema alternativnih mera osim odgovarajuće izmene i dopune Zakona.

2)         Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Nema drugih opcija za postizanje željene promene.

3)         Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Pored uvedene sankcije (novčane kazne), razmatrane su i druge restriktivne mere ali je utvrđeno da zbog prirode odredbe, odnosno prekršaja, primena podsticajnih mera nije moguća.

4)         Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Nema institucionalno-upravljačko-organizacionih mera koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi.

5)         Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Sprovođenje informativno-edukativnih mera nije potrebno da bi se postigli opšti i posebni ciljevi.

6)         Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Problem se može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora.

7)         Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Da.

8)         Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Opcija je primena regulatorne mere, odnosno izmena i dopuna Zakona.

PRILOG 5:

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Izabrana opcija neće imati značajnije efekte na javne prihode i rashode, osim u slučaju omogućavanja pristupa železničkim stanicama osobama sa invalitetitom, kroz usaglašavanje sa tehničkim specifikacijama interoperabilnosti, što može u određenoj meri uticati na povećane izdatke upravljača infrastrukture. Zakonom o interoperabilnosti železničkog sistema ("Službeni glasnik RS", broj 41/18) utvrđena je primena tehničkih specifikacija interoperabilnosti (TSI) za čije objavljivanje je nadležna Direkcija za železnice. Jedna od 11 TSI odnosi se na pristupačnost železničkog sistema osobama sa invaliditetom i osobama smanjenje pokretljivosti. Opšti uslovi interoperabilnosti važe za izgradnju novih kao i za obnovu i unapređenje postojećih železničkih pruga, pa će prilikom svake rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje pruga predmetne tehničke specifikacije biti primenjene. Postepenom obnovom i unapređenjem konkretnih deonica železničke mreže pruga Republike Srbije, javiće se obaveza za prilagođavanjem i modernizovanjem istih u skladu sa zahtevima interoperabilnosti. Odlukom o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine ("Službeni glasnik RS", broj 53/17) planirane su značajne investicije. Primera radi finansijska procena potencijalnih izdataka potrebnih za sprovođenje člana 99a) Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici kada je u pitanju upravljač infrastrukture, na projektu rekonstrukcije i modernizacije na deonici pruge Beograd Centar-Stara Pazova, podrazumeva ugradnju liftova na svim stanicama i stajalištima, i iznosi 49.910.486 dinara (474.215,66 dolara) za 23 lifta, što u odnosu na ukupnu investicionu vrednost iznosi oko 0,13%. U skladu sa navedenim procena potencijalnih izdataka potrebnih za ugradnju liftova utiče na povećanje vrednosti investicije za 0,13% ukoliko se liftovi ugrađuju na svim stanicama i stajalištima. Prilikom određivanja potrebnih finansijskih izdataka treba imati na umu da je minimalni broj liftova za stanice sa peronima bez podhodnika 2, odnosno da je neophodan iznos od približno 4.433.738 dinara (42.000 dolara) po stanici. S obzirom da maksimalan broj stanica koje mogu biti otvorene za prijem i otpremu putnika na mreži pruga Srbije iznosi oko 390, procena je da je oko 14,5 mil. evra iznos koji je potreban za opremanje ovih stanica liftovima u skladu sa zahtevima TSI. Pored ovih troškova, neophodna je i adaptacija pristupnih puteva i drugih prilaza stanicama čiji je broj, mesnu situaciju, a samim tim i troškove veoma teško utvrditi bez prethodne namenske studije za svaki slučaj pojedinačno.

Sadašnji status je da službena mesta koja su opremljena dizalicama za invalidska kolica i u kojima se vrši prijem i otprema putnika u invalidskim kolicima su: Beograd Centar, Novi Sad, Vrbas i Subotica. Prevoz osoba u invalidskim kolicima organizovan je od strane železničkog prevoznika i u vozovima. "Srbija Voz" u svom voznom parku poseduje elektromotorne (serije 413/417) i dizelmotorne garniture (serije 711) koje su prilagođene ulazu/izlazu osoba u invalidskim kolicima kao i kretanje unutar garniture i korišćenje toaleta. Broj mesta za prevoz osoba sa invalidskim kolicima u DMV serije 711 i EMV serije 413/417 je ograničen. Primera radi za EMV serije 413/417 broj mesta je 2 za osobe sa invalidskim kolicima i 25 mesta za osobe sa smanjenom pokretljivošću.

S druge strane klasične garniture kao i elektromotorne i dizelmotorne garniture čija je starost 40 i više godina (serije 412/416, 712, 812/816 i slično) nije moguće prilagoditi za ulazak i izlaz osoba u invalidskim kolicima.

Takođe, u poslednjoj fazi, potrebno je prilagoditi i postojeća vozna sredstva, gde je to moguće, od strane prevoznika, dok za nabavku novih (u skladu sa odredbama pomenutog TSI), važi pravilo da ona moraju biti u skladu sa zahtevima ovog TSI. S obzirom na to da se, prema procenama prevoznika, radi o znatnim finansijskim sredstvima, na koje može uticati mnogo faktora (u zavisnosti od starosti i tehničkog stanja svakog voznog sredstva), u ovom trenutku nije moguće dati relevantnu finansijsku procenu ovih troškova.

Imajući u vidu odloženu primenu odredbe koja se odnosi na oblast prava putnika, odnosno avansnu isplatu u slučaju smrti, kada bi se navedena odredba primenjivala bez odlaganja, ista bi mogla imati negativan uticaj na finansijsko-ekonomsku održivost železničkog preduzeća "Srbija Voz" a.d. a samim tim i na budžet Republike Srbije s obzirom da je glavni izvor prihoda navedenog preduzeća nadoknada za obavezu javnog prevoza koja se dodeljuje na osnovu ugovora sa Vladom.

Period odložene primene garantuje dovoljan vremenski period za finansijsku konsolidaciju preduzeća, povećanje efikasnosti poslovanja i završetak određenog dela infrastrukturnih projekata koji će obezbediti dovoljan nivo kvaliteta železničkog prevoza.

Od 10. avgusta 2015. godine, kada je formiran,,Srbija Voz" a.d. do danas nije bilo smrtnih slučajeva za koje je bio odgovoran prevoznik, a prevoznik ima zaključen ugovor sa osiguravajućim društvom, i u slučaju smrti putnika, osiguravajuće društvo isplaćuje troškove. U pogledu troškova zbog povreda putnika, iste se isplaćuju putniku na nekoliko načina:

-           na osnovu isplate odštete od strane osiguravajućeg društva (na osnovu Ugovora sa osiguravajućim društvom podatke o visini isplaćenih odšteta ima isključivo osiguravajuće društvo) za teže telesne povrede i smrtne slučajeve,

-           na osnovu vansudskog poravnanja i

-           na osnovu sudske odluke.

Primera radi, u toku 2017. godine po osnovu vansudskog poravnanja zbog povređivanja 18 putnika,,,Srbija Voz" a.d. je isplatio 1.684.602,00 dinara, dok je po osnovu donete sudske odluke zbog povređivanja 4 putnika,,,Srbija Voz" a.d. isplatio 515.000,00 dinara, što je ukupno za 22 putnika - 2.199.602,00 dinara, odnosno prosečno po putniku 99.981,90 dinara (oko 850 evra). U toku 2018. godine na osnovu predmeta čiji je postupak okončan, evidentirane su samo isplate po osnovu vansudskog poravnanja zbog povređivanja 17 putnika, zbog čega je,,Srbija Voz" a.d. isplatio 802.550,00 dinara. Slučajevi iz 2019. godine su još uvek u toku rešavanja pa trenutno nije moguće dati precizne podatke o broju putnika kojima će eventualno biti isplaćena naknada, kao ni o visini naknade. Primera radi, u slučaju primene člana zakona koji se odnosi na avansnu isplatu, ukoliko se uzme prosečan broj povređenih putnika kao u 2017. godini, odnosno 22, i ukoliko se na osnovu obaveze iz člana 97a isplati minimalni iznos za avansnu isplatu (21.000 evra u dinarskoj protivvrednosti), ukupan iznos koji je železnički prevoznik u obavezi da obezbedi je oko 54.148.556,00 dinara, što je značajan iznos ako se uporedi sa sadašnjim stanjem. Naknadno, u skladu sa odredbama ovog člana, moguć je kasniji povraćaj određenog dela ovog iznosa prevozniku, u slučaju da je nesreća (ili smrt putnika) isključiva odgovornost samog putnika ili je avans pokriven kasnijim iznosima isplaćenim na osnovu zakona. U svakom slučaju, usklađivanje ovih odredbi sa odredbama Evropske unije je prioritet i bezbednost svakog putnika i njegova prava ne treba dovoditi u pitanje bez obzira da li ga prevozi železnički prevoznik u Republici Srbiji ili nekoj drugoj državi.

2)         Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Nije potrebno obezbeđivanje finansijskih sredstava za realizaciju propisanih mera. Na dugoročnom planu, nije jednostavno proceniti neophodnost finansijskih sredstava.

3)         Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Neće uticati na međunarodne finansijske obaveze.

4)         Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Nije relevantno.

5)         Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

Nije relevantno.

6)         Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Nije relevantno.

PRILOG 6:

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1)         Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Predlog zakona neće stvoriti dodatne troškove za privredu do stupanja na snagu odredbi sa odloženom primenom. Koristi privredi mogu da se ogledaju kroz poboljšano planiranje saobraćaja time što je rok za podnošenje zahteva za trasom i objavljivanje izjave o mreži sada prilagođen potrebama samih prevoznika (korisnicima prevoza - privrede) i mogućnostima upravljača infrastrukture. U vezi sa ukidanjem dužnosti upravljača infrastrukture da "kvalitetno održava železničku infrastrukturu", napominjemo da ova odredba ne proizvodi nikakve relevantne promene u načinu održavanja infrastrukture, s obzirom da se ista odvija u skladu sa propisima i tehničkim zahtevima kojima se ista reguliše. Pomenuta odredba je obrisana iz zakona radi pravne sigurnosti, odnosno iza razloga da se pojam "kvalitetno održavanje" ne bi mogao proizvoljno tumačiti.

Što se tiče odredbe o neposrednoj dodeli ugovora o obavezi javnog prevoza za vrednost ugovora u iznosu manjem od 1.000.000,00 evra ili u slučaju da se isti odnosi na pružanje usluga obima manjeg od 300.000,00 km nije od relevantnog ekonomskog efekta na republičkom nivou (s obzirom da je vrednost usluge obaveze javnog prevoza na ovom nivou, kao i njihov obim, daleko veći). Potencijalni efekat ove odredbe može se ogledati na jedinice lokalnih samouprava, koje u skladu sa čl. 111. Zakona o železnici mogu zaključiti ugovor o obavezi javnog prevoza, što im omogućava pojednostavljenje administrativnih procedura i tehničke zahtevnosti pripreme tenderske procedure (ova odredba je u potpunosti u skladu za odredbama Uredbe (EU) 1370/2007). Do sada ni jedna lokalna samouprava nije zaključila ovakvu vrstu ugovora sa železničkim prevoznikom i tokom konsultacija sa predstavnicima lokalnih samouprava isti su istakli da postoji potreba za železničkim prevozom, ali da ne raspolažu sa dovoljnim finansijskim sredstva za ove namene. Predloženom odredbom daje se samo mogućnost za zaključivanje i ovakvih ugovora gde neće biti potrebno dodeliti ugovor o obavezi javnog prevoza na osnovu javnog konkursa u navedenom slučaju, što je olakšavajuća okolnost kada budu postojala dva železnička prevoznika za prevoz putnika, odnosno kada se bude sprovodio javni konkurs-tender.

Odredba o obavezi plaćanja administrativnih taksi na saglasnosti koje izdaje Direkcija (član 16. Predloga zakona), s obzirom da na broj potencijalnih saglasnosti kao i visinu ovih taksi (22.880 dinara) neće prouzrokovati značajne finansijske efekte na vlasnika, odnosno korisnika industrijskog koloseka, a posebno imajući u vidu da se ova saglasnost i pre naplaćivala

Efekat uvođenja instituta avansne isplate kojim se utvrđuje odgovornost u slučaju povrede ili smrti putnika (član 20. Predloga zakona) objašnjen je, između ostalog, u okviru odgovora na pitanje 1) Priloga 5.

Finansijski efekat obaveze osiguravanja pristupačnosti stanicama, platformama i voznim sredstvima licima sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću, objašnjen je u okviru odgovora na pitanje 1) Priloga 5, dok ekonomski efekat (zapošljavanje novih zaposlenih i sl.) nije relevantan s obzirom na obuhvat, obim i dinamiku aktivnosti opisanih u okviru pomenutog odgovora.

U vezi sa obavezom vođenja posebne računovodstvene evidencije za ostale aktivnosti železničkog prevoznika za prevoz putnika u odnosu na aktivnosti vezane za pružanje obaveze javnog prevoza, važno je napomenuti da je ova obaveza već u primeni od strane "Srbija Voz" a.d. kao i da je ona do nedavno bila propisana Uredbom o pravilima o obračunavanju nadoknade za obavezu javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 91/15), ali da je prilikom donošenja nove uredbe koja uređuje predmetnu materiju, morala biti uklonjena iz iste iz razloga što ne potpada pod pravni osnov ove uredbe, već prirodno spada pod materiju koja se uređuje Zakonom o železnici.

2)         Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Videti pod 1).

3)         Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Videti pod 1).

4)         Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Nije relevantno.

5)         Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Nije relevantno.

6)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

Doći će do povećanja obaveza zaposlenog železničkog osoblja u smislu omogućavanja ravnopravnog pristupa uslugama osobama sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću. Ove se u celini unapređuje kvalitet usluge železničkog saobraćaja.

PRILOG 7:

Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

1)         Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Izabrana opcija će, po stupanju na snagu odredbi sa odloženom primenom, potencijalno ostvariti materijalnu korist putnicima u slučaju smrti putnika na drugačiji način nego što je to sada uređeno. Ostale odredbe će uglavnom imati pozitivan nematerijalni efekat pre svega na putnike, tj. korisnike železničkih usluga, bez negativnih materijalnih efekata.

2)         Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

Predloženim merama se sprečavaju negativni uticaji na sve zainteresovane grupe populacije.

3)         Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Izabrana opcija će imati pozitivan uticaj na sve putnike, naročito na putnike sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću s obzirom da se Predlogom zakona garantuje jednak pristup uslugama u vozu ovoj kategoriji putnika kao i obaveza prevoznika, upravljača stanica i dr. u pogledu pomoći ovim licima.

4)         Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr, promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

Nije relevantno.

5)         Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr, na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman svih putnika, naročito onih sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću na način opisan u okviru prethodnih odgovora.

6)         Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

Nije relevantno.

7)         Da li bi se realizacijom izabranih opcija pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?

Izabrana opcija utiče podjednako na celu teritoriju Republike Srbije.

8)         Da li bi se realizacijom izabrane opcije uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe i na koji način?

Nije relevantno.

 PRILOG 8:

Ključna pitanja za analizu efekata na životnu sredinu

1)         Da li izabrana opcija utiče i u kojem obimu utiče na životnu sredinu, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije?

Predlog zakona ne prouzrokuje direktan uticaj na životnu sredinu, osim u meri u kojoj povećanjem kvaliteta železničkog prevoza dolazi do prelaska putnika sa drugih vidova saobraćaja (pre svega prevoz automobilima, autobusima i sl.) što dovodi do pozitivnog uticaja na životnu sredinu imajući u vidu da je železnica ekološki povoljan vid prevoza.

2)         Da li izabrana opcija utiče na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu?

Predlog zakona ne prouzrokuje nikakav uticaj na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu

3)         Da li izabrana opcija utiče na zdravlje ljudi?

Predlog zakona neće proizvesti nikakav uticaj na zdravlje ljudi.

4)         Da li izabrana opcija predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i da li se dopunskim merama može uticati na smanjenje tih rizika?

Predlog zakona ne predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

5)         Da li izabrana opcija utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast?

Predlog zakona ne utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast.  

PRILOG 9:

Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1)         Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Predlogom zakona ne uvode se organizacione, upravljačke ili institucionalne promene.

2)         Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

MGSI i Direkcija za železnice imaju potrebne administrativne kapacitete.

3)         Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Za realizaciju izabrane opcije nije bilo potrebno nikakvo restrukturiranje.

4)         Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Da. Posebno se ističe da je izmena koja se odnosi na nadležnost Direkcije da uređuje uslove za izgradnju i rekonstrukciju turističko - muzejske železnice da se predlog zasniva na već postojećim nadležnostima i opisu poslova Direkcije za železnice, u skladu sa Zakonom o železnici i Zakonom o bezbednosti u železničkom saobraćaju koja je nadležna da propisuje tehničke uslove i za druge železničke pruge, pa je iz tog razloga izvršena izmena. S obzirom da je Direkcija posebna organizacija u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, ona takva podzakonska akta donosi kao pravilnike.

5)         Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Da. Uticaj se ogleda u pravnoj sigurnosti u oblasti prava železničkih prevoznika i korisnika njihovih usluga.

6)         Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Nije relevantno.

7)         Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Dodatno, potrebno je ostvariti finansijsku konsolidaciju i efikasnost nacionalnog železničkog prevoznika za prevoz putnika kako bi bio u stanju da sprovede odredbu sa odloženom primenom iz ovog Predloga zakona. Finansijska konsolidacija i unapređenje efikasnosti nacionalnog železničkog prevoza biće moguća tek nakon završetka trenutnih i planiranih infrastrukturnih projekata, koji u znatnoj meri otežavaju poslovanje svih prevoznika (zatvori pruga, korišćenje alternativnih prevoznih puteva koji su nepovoljniji za korisnike, produženja vremena putovanja i sl). Nakon završetka ovih projekata, koji će rezultovati u porastu kvaliteta železničkih usluga i atraktivnosti železničkog prevoza, što će dovesti do povećanog broja korisnika prevoza (putnika), doći će i do porasta prihoda železničkih preduzeća. Takođe, pored ostalih aktivnosti kao što su unapređenje ugovora i upravljanja ugovorom o obavezi javnog prevoza, uvođenja novih tehnologija kao što je uvođenje novog poslovno-informacionog rešenja (ERP) i elektronska kupovina i naplata karata, trenutno se sprovode aktivnosti sa ciljem unapređenja korporativnog upravljanja od strane prevoznika (projekat EBRD-a), što će takođe dovesti do finansijske konsolidacije preduzeća.

PRILOG 10:

Ključna pitanja za analizu rizika

1)         Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Kroz mogućnost davanje mišljenja i rad radne grupe obezbeđena je podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa.

2)         Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Predložene izmene Predloga zakona ne zahtevaju obezbeđivanje finansijskih sredstava za njegovo sprovođenje. Predlogom zakona se ne predviđa sprovođenje javnih nabavki.

3)         Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Na kratkoročnom planu ne postoji rizik sprovođenja izabrane opcije. Na srednjoročnom i dugoročnom planu postoji neizvesnost finansijske sposobnosti prevoznika da sprovede propisanu obavezu sa odloženom primenom. Pored toga, prisutna je neizvesnost daljeg oblikovanja zakonskog okvira u ovoj oblasti na nivou EU naročito u oblasti prava putnika.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 03.02.2020.

http://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.1037.html

Slika 120

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UGOVORIMA O PREVOZU U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UGOVORIMA O PREVOZU U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU

Član 1.

U Zakonu o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 38/15), član 2. menja se i glasi:

"Član 2.

Javni prevoz putnika i stvari u železničkom saobraćaju se obavlja prema uslovima definisanim ovim zakonom i opštim uslovima prevoza. U slučajevima koji nisu definisani ovim zakonom, primenjuju se opšti uslovi prevoza.

Prevoznik sa korisnicima zaključuje ugovore o prevozu prema odredbama ovog zakona i opštih uslova prevoza.

Prevoznik može s pojedinim korisnicima svojih usluga ugovoriti i niže cene prevoza ili davati druge olakšice, pod uslovima koji su propisani opštim uslovima prevoza."

Član 2.

Član 4. menja se i glasi:

"Član 4.

Opšte uslove prevoza utvrđuje prevoznik.

Opšti uslovi prevoza se javno objavljuju.

Smatra se da su opšti uslovi prevoza javno objavljeni kada ih prevoznik učini dostupnim korisnicima prevoza, u štampanoj formi i u elektronskoj formi na internet stranici prevoznika.

Izmena prevoznih troškova i druge izmene i dopune opštih uslova prevoza, ne mogu se primenjivati pre isteka roka utvrđenog opštim uslovima prevoza."

Član 3.

U članu 5. tačka 4) menja se i glasi:

"4)        železnički prevoznik (u daljem tekstu: prevoznik) je privredno društvo ili drugo pravno lice koje je registrovano za pretežnu delatnost pružanja usluga železničkog prevoza robe i/ili putnika, i kome je izdata licenca, uz obavezu da obezbedi vuču ili koje obezbeđuje samo vuču;".

Tačka 8) menja se i glasi:

"8)        intermodalna transportna jedinica (ITJ) je izmenljivi transportni sud ili kontejner, kao i poluporikolica i prikolica pogodna za dizanje dizalicom;".

Posle tačke 10) dodaje se tačka 10a), koja glasi:

"10a)    jedinstvena karta predstavlja jednu ili više karata koje predstavljaju ugovor o prevozu za korišćenje uzastopnih železničkih usluga koje pruža jedan ili više prevoznika;"

Tačka 14) menja se i glasi:

"14) kombinovani prevoz je prevoz intermodalnih transportnih jedinica (ITJ) ili drumskog vozila kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a početni i završni deo prevoznog puta drumskim transportom na što je moguće kraćim rastojanjima;".

Posle tačke 20) dodaju se tač. 20a) i 20b), koje glase:

"20a) opšti uslovi prevoza su uslovi prevoznika u formi opštih uslova ili tarifa koji su pravno na snazi i koji su zaključivanjem ugovora o prevozu postali njegov sastavni deo;

20b) organizator putovanja je organizator turističkog putovanja ili posrednik, koji nije prevoznik, u smislu zakona kojim se uređuje zaštita potrošača;".

U tački 29) reči: "prevozni troškovi" brišu se.

Posle tačke 29) dodaje se tačka 29a), koja glasi:

"29a) Preusmeravanje u smislu ovog zakona znači prevoz železnicom alternativnim prevoznim putem;ˮ.

Tačka 30) menja se i glasi:

"30) prodavac karata je svaki posrednik u prodaji železničkih usluga koji zaključuje ugovore o prevozu putnika i prodaje karte u ime i za račun prevoznika ili za sopstveni račun;".

Posle tačke 30) dodaje se tačka 30a), koja glasi:

"30a) putna propusnica ili sezonska karta je karta za neograničen broj putovanja koja omogućuje ovlašćenom imaocu putovanje železnicom na određenom pravcu ili mreži u toku određenog vremenskog perioda;".

Posle tačke 31) dodaje se tačka 31a), koja glasi:

"31a) rezervacija je ovlašćenje, na papiru ili u elektronskom obliku, kojim se daje pravo licu koje se prevozi na prethodno potvrđeni personalizovani aranžman prevoza (sedište, postelja, ležaj i dr);".

Tačka 36) briše se.

Posle tačke 37) dodaje se tačka 37a), koja glasi:

"37a) ugovor o prevozu putnika je ugovor o prevozu uz finansijsku naknadu ili ugovor zaključen bez naknade između prevoznika ili prodavaca karata i putnika za pružanje jedne ili više usluga prevoza;".

Tačka 38) menja se i glasi:

"38) ugovorni prevoznik je prevoznik sa kojim je putnik ili pošiljalac zaključio ugovor o prevozu;".

Posle tačke 40) dodaje se tačka 40a), koja glasi:

"40a) upravljač stanice je organizacioni subjekt kome je poverena odgovornost za upravljanje železničkom stanicom i koji može biti upravljač infrastrukture;".

Tačka 41) menja se i glasi:

"41) upravljač infrastrukture je javno preduzeće ili privredno društvo odgovorno za građenje, eksploataciju, održavanje i obnovu javne železničke infrastrukture na mreži, kao i za učešće u njenom razvoju u okviru utvrđene opšte politike razvoja i finansiranja infrastrukture;".

Član 4.

U članu 9. stav 1. reči: "Zakonom o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 45/13)" zamenjuju se rečima: "zakonom kojim se uređuje železnica".

U stavu 2. reči: "objavi red vožnje na odgovarajući način, u štampanoj i elektronskoj formi, a" brišu se.

Član 5.

Član 13. menja se i glasi:

"Član 13.

"Putnik ima pravo da odustane od ugovora o prevozu pre nego što počne njegovo izvršenje pod uslovima koje je prevoznik, odnosno izvršni prevoznik objavio u svojim opštim uslovima prevoza."

Član 6.

Posle člana 14. dodaju se čl. 14a - 14d, koji glase:

"Član 14a

U slučaju da je putnik onemogućen da iskoristi kupljenu rezervaciju sedišta, postelje ili ležaja krivicom prevoznika, prevoznik je dužan da na zahtev putnika izvrši povraćaj cene rezervacije u punom iznosu.

Član 14b

Kada je opravdano očekivati da će kašnjenje u dolasku u uputnu stanicu u skladu sa ugovorom o prevozu biti duže od 60 minuta, putnik odmah može da izabere jednu od sledećih mogućnosti:

1)         povraćaj pune cene karte, pod uslovima pod kojima je karta plaćena, za deo ili delove putovanja koji nisu realizovani i za deo ili delove putovanja koji jesu realizovani, ukoliko putovanje zbog nastalog kašnjenja više nije u skladu sa početnim planom putnika, kao i za, ako je potrebno, povratnu uslugu do otpremne stanice u što kraćem roku. Na isplatu povraćaja shodno se primenjuju uslovi isplate naknade iz člana 14v ovog zakona;

2)         nastavak putovanja ili preusmeravanje, pod sličnim uslovima prevoza, do uputne stanice u što kraćem roku;

3)         nastavak putovanja ili preusmeravanje, pod sličnim uslovima prevoza, do uputne stanice drugog dana prema putnikovoj želji.

Član 14v

Bez gubljenja prava na prevoz, putnik može zahtevati naknadu zbog kašnjenja od prevoznika ukoliko se suočava sa kašnjenjem između otpremne i uputne stanice koje su navedene na karti i za koje nije izvršen povraćaj cene karte u skladu sa članom 14b ovog zakona. Minimalni iznos naknade u slučaju kašnjenja iznosi:

1)         cene karte za kašnjenje u trajanju od 60 do 119 minuta;

2)         cene karte za kašnjenje u trajanju dužem od 120 minuta.

Putnici koji poseduju putnu propusnicu ili sezonsku kartu, u slučaju učestalih kašnjenja ili otkazivanja tokom perioda važnosti karte, mogu zahtevati adekvatnu naknadu u skladu sa pravilima prevoznika o naknadi. U tim pravilima navode se kriterijumi za utvrđivanje kašnjenja i izračunavanje iznosa naknade.

Pravila iz stava 2. ovog člana propisuju se opštim uslovima prevoza.

Naknada u slučaju kašnjenja izračunava se u odnosu na cenu koju je putnik stvarno platio za uslugu koja je izvršena sa zakašnjenjem.

Kada se ugovor o prevozu odnosi na povratno putovanje, naknada za kašnjenje u odlasku ili dolasku izračunava se u u odnosu na polovinu cene plaćene za kartu. Na isti način, cena za uslugu koja je izvršena sa zakašnjenjem, prema drugom obliku ugovora o prevozu koji omogućava putovanje na nekoliko uzastopnih pravaca, izračunava se proporcionalno punom iznosu cene.

Radi izračunavanja perioda kašnjenja ne uzima se u obzir kašnjenja za koja prevoznik može da dokaže da su nastala izvan teritorije Republike Srbije.

Naknada cene karte isplaćuje se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za naknadu. isplatiti i u vaučerima odnosno drugim uslugama ukoliko su uslovi usluga fleksibilni (naročito u pogledu perioda važnosti i destinacije).

Naknada cene karte ne može se smanjiti zbog troškova železničkog prevoznika, kao što su takse, troškovi telefonskog razgovora ili cena markica.

Prevoznik može odrediti opšti minimalni iznos ispod kojeg se naknada ne isplaćuje a koji ne može biti veći od 4 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke na dan određivanja ovog iznosa).

Putnik nema pravo na naknadu ako je obavešten o kašnjenju pre kupovine karte ili ako je period kašnjenja koje je posledica nastavka puta drugom uslugom ili preusmeravanjem kraći od 60 minuta.

Član 14g

U slučaju kašnjenja u dolasku ili odlasku, prevoznik ili upravljač stanice moraju obavestiti putnike o okolnostima kašnjenja i procenjenom vremenu odlaska i dolaska čim im ta informacija postane dostupna.

U slučaju kašnjenja iz stava 1. ovog člana dužeg od 60 minuta, putnicima se besplatno nude i:

1)         obroci i osveženje u skladu sa vremenom čekanja, ako su dostupni u vozu ili u stanici, ili se razumno mogu nabaviti;

2)         hotelski ili drugi smeštaj, kao i prevoz od železničke stanice do mesta smeštaja, u slučaju da je boravak od jedne ili više noći neophodan, ili ako je dodatni boravak neophodan, ako za to postoje fizičke mogućnosti;

3)         ukoliko je voz blokiran na pruzi, prevoz od voza do železničke stanice, do alternativne otpremne stanice ili do krajnjeg odredišta usluge, ako je to fizički moguće.

Ukoliko železnička usluga ne može biti nastavljena, prevoznik mora u što kraćem roku organizovati alternativne transportne usluge za putnike.

U realizaciji obaveza iz st. 1-3. ovog člana, ako se među putnicima nalaze lica sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću, prevoznik koji obavlja prevoz mora uzeti u obzir posebne potrebe tih lica, kao i njihovih pratilaca.

Prevoznik na zahtev putnika, mora navesti na karti da je železnička usluga pretrpela kašnjenje, uzrokovala propuštanje presedanja ili da je otkazana, u zavisnosti od slučaja.

Član 14d

Ukoliko je prevoznik odgovoran za potpuni ili delimičan gubitak ili oštećenje opreme za kretanje ili druge posebne opreme koju koristi osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću, ne primenjuju se odredbe o ograničenju finansijskog iznosa nadoknade iz čl. 26. i 30. ovog zakona."

Član 7.

Član 15. menja se i glasi:

"Član 15.

"Putnik ima pravo da prekida putovanje na usputnim stanicama za vreme važenja prevozne isprave pod uslovima koje je prevoznik objavio u svojim opštim uslovima prevoza."

Član 8.

Posle člana 22. dodaje se član 22a, koji glasi:

"Član 22a

Na pitanja zaključivanja i realizacije ugovora o prevozu putnika, koja ovim zakonom nisu uređena, shodno se primenjuju odredbe delova II-VII Jedinstvenih pravila za ugovor o međunarodnom železničkom prevozu putnika - CIV - Dodatak A, Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine u verziji na osnovu Protokola o izmenama od 3. juna 1999. godine ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 8/84, "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 3/93, "Službeni glasnik RS", broj 102/07 i "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/10, 2/13, 17/15, 7/17 i 9/19), sa naknadnim potvrđenim izmenama i dopunama."

Član 9.

Posle člana 40. dodaje se član 40a, koji glasi:

"Član 40a

Obaveze prema putnicima propisane ovim zakonom ne mogu se ograničiti i prevoznik ne može da se oslobodi tih obaveza, naročito odstupanjem ili restriktivnom klauzulom u ugovoru o prevozu.

Prevoznici putnicima mogu ponuditi povoljnije uslove prevoza u odnosu na prava utvrđena ovim zakonom."

Član 10.

Član 41. menja se i glasi:

"Član 41.

Ugovorom o prevozu robe jedan ili više prevoznika se obavezuju da će robu prevesti od otpravne do uputne stanice i da će je izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova. Opšti uslovi prevoza su sastavni deo ovog ugovora.

Ugovor o prevozu robe se primenjuje i na prevoz praznih kola kada se prevoze kao roba.

Prevoznik i korisnik prevoza mogu da zaključe poseban ugovor koji se odnosi na više prevoza robe.

Broj ugovora ili tarife mora biti naveden u tovarnom listu."

Član 11.

U članu 42. stav 2. reči: "u prevozu" zamenjuju se rečima: "o prevozu".

Član 12.

U članu 43. stav 1. reč: "ovim" briše se.

Član 13.

Član 44. menja se i glasi:

"Član 44.

Ugovor o prevozu kola kao prevoznog sredstva zasniva se na odredbama ovog zakona i opštih uslova prevoza. Opšti uslovi prevoza su sastavni deo ugovora. Ugovorom o prevozu kola kao prevoznog sredstva jedan ili više prevoznika se obavezuju da će prazna kola prevesti od otpravne do uputne stanice i da će ih izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova.

Prevoznik i korisnik prevoza mogu da zaključe poseban ugovor koji se odnosi na više prevoza praznih kola kao prevoznog sredstva.

Broj ugovora ili opštih uslova prevoza moraju biti navedeni u kolskom listu."

Član 14.

U članu 45. stav 1. menja se i glasi:

"Ugovor o prevozu kola kao prevoznog sredstva se potvrđuje kolskim odnosno tovarnim listom. Nedostatak, neispravnost ili gubitak kolskog ili tovarnog lista neće uticati na postojanje ili važnost ugovora koji je zaključen u skladu sa ovim zakonom."

Član 15.

U članu 55. stav 1. menja se i glasi:

"Ako plaćanje prevoznih troškova nije drugačije dogovoreno sa prevoznikom, sve prevozne troškove dužan je da plati pošiljalac po opštim uslovima prevoza koji se primenjuju na dan zaključenja ugovora o prevozu, a u slučaju ponovne predaje, prema opštim uslovima prevoza na dan ponovne predaje pošiljke na prevoz."

Stav 4. menja se i glasi:

"Ako za obračun troškova ne postoji poseban ugovor, za plaćanje prevoznih troškova važe opšti uslovi prevoza."

Član 16.

U članu 59. stav 3. reči: "dužan je" zamenjuju se rečju: "dužan".

Član 17.

U članu 72. stav 1. tačka 8) reči: "Carinskim zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 18/10 i 112/12)" zamenjuju se rečima: "zakonom kojim se uređuju carine".

Član 18.

U članu 83. stav 2. posle reči: "imaoca" dodaje se reč: "prava".

Član 19.

Član 112. menja se i glasi:

"Član 112.

Ugovorom o kombinovanom prevozu robe više prevoznika različitog vida saobraćaja se obavezuju da će robu prevesti od otpravne do uputne stanice i da će je izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova. Opšti uslovi prevoza su sastavni deo ugovora."

Član 20.

U čl. 3, 5, 10, 11, 16, 23, 24, 25, 28, 31, 32, 49, 51, 59, 62, 66, 68, 69, 77, 79, 81, 83, 84, 85, 90, 93, 98, 100, 101, 102. i 105. reč: "tarifa" u određenom padežu zamenjuje se rečima: "opšti uslovi prevoza" u odgovarajućem padežu.

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 6. ovog zakona u delu kojim se dodaju čl. 14b i 14v, koje se primenjuju po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona i u delu kojim se dodaje član 14g st. 2-4, koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno od dana početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa članom 40. Ugovora o osnivanju Transportne zajednice i članom 1. Protokola VI - Prelazni aranžmani između Evropske unije, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 11/17), ako puna primena Transportne zajednice počne pre pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 38/15 - u daljem tekstu: Zakon) uređuju se ugovorni i drugi obligacioni odnosi u oblasti javnog prevoza putnika i stvari u unutrašnjem železničkom saobraćaju.

Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja za funkcionisanje putničkog i teretnog železničkog saobraćaja u Republici Srbiji.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je, u skladu sa dinamikom iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegovim planom donošenja propisa za period 2018-2021, pokrenulo postupak za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju (u daljem tekstu: Predlog zakona).

Predlogom zakona sprovodi se dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Uredbom (EZ) br. 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju i to u oblasti prava putnika. Ovo usklađivanje se pre svega odnosi na uslove i pravila u pogledu odgovornosti prevoznika kod kašnjenja vozova, uslove delimičnog ili potpunog povraćaja tj. naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću koje koriste uslugu železničkog prevoza.

Pored toga, Predlogom zakona vrši se usklađivanje terminologije korišćene u Zakonu o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 41/18), dalje usklađivanje sa terminologijom iz Uredbe (EZ) br. 1371/2007, kao i otklanjaju tehnički nedostaci teksta Zakona.

 III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona predložena je izmena člana 2, radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 2. Predloga zakona predložena je izmena člana 4, odnosno brisanje stava 1. i izmena ostalih stavova radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju i relacijama na postojećem slobodnom železničkom tržištu koje u vreme donošenja Zakona bilo praktično monopolsko.

Članom 3. Predloga zakona vrše se izmene u članu 5. Zakona, tako što se vrši uslklađivanje definicija sa postojećim u Zakonu o železnici ili dopunjavanje onim iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 4. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija člana 9. Zakona tako što se reči u stavu 1: "Zakonom o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 45/13)" zamenjuju rečima: "zakonom kojim se uređuje železnica", a u stavu 2. brišu reči: "objavi red vožnje na odgovarajući način, u štampanoj i elektronskoj formi, a" radi usklađivanja sa odredbama Zakona o železnici koji predviđa obavezu objavljivanja reda vožnje isključivo za upravljača infrastrukture.

Članom 5. Predloga zakona predložena je izmena člana 13, radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju

Članom 6. Predloga zakona posle člana 14. dodaju se čl. 14a - 14d kojima se vrši dalje usklađivanje sa Uredbom 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju i uređuje pitanje neiskorišćenosti rezervacije krivicom prevoznika, povraćaj cene karte, preusmeravanja u slučaju kašnjenja voza, naknada cene karte, pružanje pomoći u slučaju kašnjenja voza i slučaj potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja opreme koju koristi osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću. Članovi 14b i 14v primenjuju se sa odloženom primenom od dve godine, dok za st. 2-4. člana 14g odložena primena od narednog dana od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno dana početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju transportne zajednice ("Službeni glasnik RS", broj 11/17).

Članom 7. Predloga zakona predložena je izmena člana 15. radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 8. Predloga zakona predloženo je da za zaključivanje i realizaciju ugovora o prevozu putnika, u delu koji nije uređen ovim zakonom, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Dela II, III, IV, V, VI i VII Jedinstvenih pravila za ugovor o međunarodnom železničkom prevozu putnika - Dodatka A (CIV), Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine od 9. maja 1980. godine.

Članom 9. Predloga zakona posle člana 40. dodaje se član 40a kojim se putniku garantuju uslovi koji ne mogu biti nepovoljniji u odnosu na uslove propisane Zakonom (već postojeća odredba u Zakonu o železnici koja je preneta u Predlog zakona radi potpunog uređenja predmetne materije u jednom zakonu).

Članom 10. Predloga zakona predložena je izmena člana 41. radi praktičnije primene odredaba, radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 11. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija u članu 42. stav 2. zamenom reči: "u prevozu" rečima: "o prevozu".

Članom 12. Predloga zakona u članu 43. stav 1. briše se reč "ovim", imajući u vidu da je prijem određenih vrsta robe na prevoz zabranjen drugim zakonima.

Članom 13. Predloga zakona predložena je izmena člana 44. radi praktičnije primene odredaba, kao i radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 14. Predloga zakona predloženo je izmena stava 1. član 45. tako što se posle reči: "kolskim" dodaju reči: "odnosno tovarnim", a posle reči: "kolskog" dodaju se reči: "ili tovarnog", radi praktičnije primene odredbe.

Članom 15. Predloga zakona vrši se izmena u članu 55. radi praktičnijeg tumačenja i primene odredbe.

Članom 16. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija u članu 59. stav 3. zamenom reči: "dužan je" sa rečju: "dužan".

Članom 17. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija u članu 72. stav 1. tačka 8) zamenom reči: "Carinskim zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 18/10 i 112/12)" rečima: "zakonom kojim se uređuju carine".

Članom 18. Predloga zakona vrši se pravnotehnička redakcija u članu 83. stav 2. tako što se posle reči: "imaoca" dodaje reč: "prava".

Članom 19. Predloga zakona predložena je izmena člana 112, radi usklađivanja sa terminologijom iz Uredbe 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

Članom 20. Predloga zakona vrši se usklađivanje terminologije u čl. 3, 5, 10, 11, 16, 23, 24, 25, 28, 31, 32, 49, 51, 59, 62, 66, 68, 69, 77, 79, 81, 83, 84, 85, 90, 93, 98, 100, 101, 102 i 105, tako što se reč: "tarifa" u određenom padežu zamenjuje se rečima: "opštim uslovima prevoza" u odgovarajućem padežu, u skladu sa promenom definicije iz člana 2 tačka 20a) Predloga zakona.

Članom 21. Predloga zakona utvrđuje se stupanje zakona na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim člana 6. ovog zakona, u delu kojim se dodaju čl. 14b i 14v, koji se primenjuje dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, i u delu kojim se dodaju st. 2-4 člana 14g, koji se primenjuje narednog dana od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno danom početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa članom 40. Ugovora o osnivanju Transportne zajednice ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 11/17) i članom 1. Protokola VI - Prelazni aranžmani između Evropske unije, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, ako početak te pune primene nastupi pre pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Analiza efekata Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju

PRILOG 2:

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i

pravilno definisanje promene koja se predlaže

1)         Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

U oblastima koja su predmet Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju (u daljem tekstu: Predlog zakona) pre svega su broj prevezenih putnika (tj. broj prodatih karata) na mreži pruga "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. koje je ostvario železnički prevoznik za prevoz putnika "Srbija Voz" a.d. U 2016. bilo je 6,08 miliona putnika, u 2017. godini 5,62 miliona i 5,08 miliona u 2018. godini (osetni pad je uzrokovan velikim brojem radova na obnovi i rekonstrukciji železničke infrastrukture). Takođe, prate se i pokazatelji kvaliteta železničke usluge poput prosečnog vremena kašnjenja (u minutama), prosečnog vremena kašnjenja u odnosu na vozove koji kasne (u minutama) i procenat vozova koji kasni. Prosečno vreme kašnjenja po vozu u toku 2018. godine iznosilo je 4 minuta, prosečno vreme kašnjenja u odnosu na vozove koji kasne iznosilo je 21 minut, dok je procenat vozova koji kasni bio 19,7%. U toku 2019. godine (podaci bez poslednjeg tromesečja), prosečno vreme kašnjenja po vozu iznosilo je 6 min, prosečno kašnjenje u odnosu na vozove koji kasne iznosilo je 16,3% dok je 23.6% procenat vozova koji kasne. Pored toga, s obzirom da su predmet ovog Predloga zakona pretežno obligacioni odnosi između prevoznika i putnika, odnosno njihova prava, u skladu sa Zakonom o železnici, uvedena je obaveza Direkcije za železnice kao regulatornog tela da postupa u skladu sa pritužbama putnika. Direkcija je od stupanja ovog zakona na snagu (jun) do kraja godine primila i postupila po ukupno 7 pritužbi putnika. Ishod ovih postupaka Direkcija objavljuje u svom godišnjem izveštaju o regulisanju tržišta železničkih usluga.

2)         Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

U ovoj oblasti relevantan dokument javne politike je Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 38/15). Tokom primene ovog zakona uočena je neusklađenost terminologije sa važećim Zakonom o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 41/18), što ne treba da čudi s obzirom da je Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju donet 2015. godine. Ovde je pre svega reč o osnovnim pojmovima poput železničkog prevoznika, upravljača infrastrukture, upravljača stanice i pojmova vezanih za odvijanje kombinovanog transporta. Pored terminologije, uočeni su problemi u tumačenju propisa koji su posledica nepotpune formulacije određenih odredaba ili nedovoljno precizne formulacije. Navedeni nedostaci dovode do razlike između pozitivne prakse i formulisanih odredbi. Primer ovoga može biti prevoz kola kao prevoznog sredstva koji se u praksi pored kolskog, obavlja i tovarnim listom, dok formulacija u zakonu navodi na to da se ova vrsta prevoza može obavljati samo sa kolskim listom kao prevoznom ispravom.

3)         Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Zakon o železnici i Plan razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. godine.

Značaj Zakona o železnici za promenu koja se predlaže ogleda se u ispravljanju nedoslednosti u korišćenju terminologije iz ovog zakona u Predlogu zakona, dok se značaj Plana razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. godine ogleda u predviđenom postupku dalje harmonizacije sa propisima Evropske unije, odnosno u konkretnom slučaju, pitanju unapređenja oblasti prava putnika, daljim usklađivanjem sa Uredbom (EZ) br. 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

4)         Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Navedeno pod 2) i 3)

5)         Koja promena se predlaže?

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je, u skladu sa dinamikom iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegovim planom donošenja propisa za period 2018-2021, pokrenulo postupak za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.

Navedenim Predlogom zakona sprovodi se dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Uredbom (EZ) br. 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju i to pre svega u oblasti prava putnika. Ovo usklađivanje se pre svega odnosi na uslove i pravila u pogledu povraćaja i naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću koje koriste uslugu železničkog prevoza. Članovi 14b i 14v (naknada putnicima u slučaju kašnjenja voza) počinju da se primenjuju dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona iz razloga finansijskog uticaja na železničkog prevoznika i trenutnog većeg obima radova na infrastrukturi koji negativno utiču na tačnost i pouzdanost železničke usluge., Stavovi 2, 3. i 4. člana 14g (obaveza obezbeđivanja hrane, smeštaja i alternativnog prevoza putnicima u slučaju kašnjenja) počinju da se primenjuju narednog dana od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno danom početka pune primene Transportne zajednice u skladu sa članom 40. Ugovora o osnivanju transportne zajednice ("Službeni glasnik RS", broj 11/17) i članom 1. Protokola VI - Prelazni aranžmani između Evropske unije, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, ako početak te pune primene nastupi pre pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji.

Pored toga, Predlogom zakona vrši se usklađivanje terminologije korišćene u važećem zakonu sa Zakonom o železnici, kao i otklanjaju nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

6)         Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Promena je neophodna u predloženom obimu, odnosno uvođenjem odredbi koje se odnose na uslove i pravila u pogledu povraćaja i naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću koje koriste uslugu železničkog prevoza. Pored toga vrši se usklađivanje terminologije korišćene u važećem zakonu sa Zakonom o železnici i otklanjaju nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

7)         Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predlog zakona će imati neposredan uticaj na učesnike na tržištu železničkih usluga, odnosno prevoznike u železničkom saobraćaju i korisnike železničkih usluga. Pre svega, s obzirom na navedene odredbe sa odloženom primenom, Predlog zakona će po stupanju navedenih odredbi na snagu imati uticaj na železničkog prevoznika za prevoz putnika i same putnike čiji će položaj biti unapređen imajući u vidu odredbe o povraćaju cene karte u slučaju kašnjenja voza, obavezu prevoznika da obezbedi alternativni prevoz, ali i odredbe o ravnopravnom pristupu železničkim uslugama osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.

8)         Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Dalje unapređenje položaja i prava putnika u železničkom saobraćaju moguće je izmenama i dopunama Zakona o železnici u onom delu koji se ne odnosi na obligacione odnose (koji predmet Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju).

9)         Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

 Ne

10)       Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

S obzirom na period odložene primene navedenih odredbi koje se odnose na prava putnika, nije relevantno govoriti o numeričkim pokazateljima status-a quo za konkretan slučaj s obzirom da primena navedenih odredbi zavisi od ekonomske i finansijske snage i efikasnosti postojećeg (ili budućih) železničkog prevoznika za prevoz putnika, ali i stanja železničke infrastrukture. Ovde se pre svega misli na obavezu železničkog prevoznika da isplati nadoknadu putniku u vidu povraćaja cene karte u slučaju kašnjenja voza. Sa porastom efikasnosti železničkog prevoznika i kvaliteta usluge koju pruža (nabavka savremenih voznih sredstava) i unapređenjem železničke infrastrukture koja je osnovni preduslov kvaliteta železničke usluge svakako se (nakon pada pokazatelja koji su nužna posledica pomenutih intervencija na infrastrukturi) može očekivati porast broja putnika i drugih pokazatelja kvaliteta.

11)       Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

Imajući u vidu da je prevoz putnika na nivou Evropske unije i dalje relativno neprofitabilna delatnost (funkcioniše na osnovu ugovora o obavezi javnog prevoza i nadoknade po osnovu istog) koju karakteriše nizak stepen razvijenosti konkurencije i mali broj profitabilnih ruta, uz činjenicu da je i dalje niska finansijska i ekonomska moć nacionalnih železničkih prevoznika, može se reći da još uvek nije došlo do pune primene navedenih odredbi. Ovo naročito ima smisla ako se uzme u obzir čak i da su države članice EU imale pravo na odloženu primenu većine navedenih odredbi do 2022. godine. Dodatno, najavljena izmena zakonodavnog okvira u EU u narednom periodu otvara pitanje neizvesnosti ostanka navedenih odredbi u postojećoj meri i postojećem obliku. S druge strane, jedan od primera zemlje u kojoj se primenjuju relevantne odredbe Uredbe (EZ) 1371/2007, a koja je u određenoj meri uporediva sa Srbijom, je Slovenija. U Sloveniji je, primera radi, tokom 2018. godine prosečno kašnjenje vozova iznosilo 4,5 minuta na 100 kilometara (uglavnom iz razloga održavanja infrastrukture), ali se ono nije u značajnijoj meri odnosilo na saobraćaj putničkih vozova. Samo je 11 putničkih vozova otkazao u istom periodu što predstavlja 0,009% ukupnog broja. Tokom 2018. godine, ukupno je podneto 1340 zahteva putnika, koji su obrađeni u skladu sa propisima, od čega se 146 odnosilo na kašnjenja vozova. Svih 146 je obrađeno u propisanom roku. Što se tiče osoba sa invaliditetom i osoba smanjenom pokretljivošću i njihovog pristupa železničkim uslugama, 129 osoba je u skladu sa zahtevom koristilo usluge prevoza međunarodnim vozovima, dok je 225 koristilo gradske ili prigradske železničke usluge.

 PRILOG 3:

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1)         Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Neophodna promena je potrebna, pre svega, radi podizanja nivoa kvaliteta usluge prevoza putnika železnicom, što i jeste osnovni cilj Uredbe (EZ) 1371/2007, ali radi dalje integracije domaćeg tržišta železničkih usluga u tržište EU, kroz usaglašavanje regulatornog okvira, što na kraju treba da rezultuje unapređenjem prava putnika, naročito u pogledu povraćaja i naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću kojima se ovim odredbama dodatno garantuje jednak pristup uslugama železničkog prevoza. Kod ovih odredbi potrebno je imati u vidu odloženu primenu, koja je neophodna iz razloga finansijske i ekonomske održivosti železničkog prevoznika koji je, kao i ceo železnički sektor, nedavno izašao iz procesa restrukturiranja.

2)         Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Predlogom zakona postiže se:

1)         Usklađivanje sa Uredbom (EZ) br. 1371/2007 o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju u oblasti prava putnika čime se postiže unapređenje njihovog položaja.

2)         Usklađivanje sa terminologijom korišćenom u Zakonu o železnici.

3)         Otklanjanje nedostataka u formulaciji iz važećeg zakona i drugih nedostataka tehničke prirode.

3)         Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Da.

4)         Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Po stupanju na snagu odredbi sa odloženom primenom koje se tiču prava putnika, ostvarivanje opštih i posebnih ciljeva mogu se pratiti kako povećanjem ukupnog broja prevezenih putnika železnicom tako i smanjenjem broja pritužbi podnetih Direkciji za železnice od strane putnika a koje se odnose na predmet regulisanja navedenih odredbi. Još jedan od veoma važnih ciljeva jeste taj da odredbe o odšteti putnika u slučaju kašnjenja treba da imaju motivišući efekat za železničkog prevoznika da posluje efikasno. Ovo je moguće pratiti ukupnim i prosečnim vremenom kašnjenja vozova, zatim udelom vozova koji kasne do 15 minuta u ukupnom broju polazaka vozova na godišnjem nivou (%).

PRILOG 4:

Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1)         Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

 Nema alternativnih mera osim odgovarajuće izmene i dopune Zakona.

2)         Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Nema drugih opcija za postizanje željene promene.

3)         Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Nisu predviđene nikakve restriktivne mere, osim što je železničkim prevoznicima utvrđen minimum kvaliteta odnosno prava koja su garantovana korisniku prevoza.

4)         Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Nema institucionalno-upravljačko-organizacionih mera koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi

5)         Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Sprovođenje informativno-edukativnih mera nije potrebno da bi se postigli opšti i posebni ciljevi.

6)         Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Problem se može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora.

7)         Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Da.

8)         Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Opcija je primena regulatorne mere, odnosno izmena i dopuna Zakona. Navedena opcija je, između ostalog, predviđena i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegovim planom donošenja propisa za period 2018-2021.

PRILOG 5:

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Imajući u vidu odloženost primene odredaba koje se odnose na oblast prava putnika, a u prvom redu povraćaj cene karte u slučaju kašnjenja, teško je proceniti uticaj na javne prihode i rashode. Kada bi se navedene odredbe primenjivale bez odlaganja, u postojećim uslovima radova na infrastrukturi koji rezultuju češćim kašnjenjima vozova, iste bi imale negativan uticaj na finansijsko-ekonomsku održivost železničkog preduzeća "Srbija Voz" a.d. (i drugih potencijalnih prevoznika) a samim tim i na budžet RS s obzirom da je glavni izvor prihoda navedenog preduzeća nadoknada za obavezu javnog prevoza koja se dodeljuje na osnovu ugovora sa Vladom. Period odložene primene garantuje dovoljan vremenski period za finansijsku konsolidaciju preduzeća, povećanje efikasnosti poslovanja i završetak određenog dela infrastrukturnih projekata koji će obezbediti dovoljan nivo kvaliteta železničkog prevoza.

2)         Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Nije potrebno obezbeđivanje finansijskih sredstava za realizaciju propisanih mera. Na dugoročnom planu, nije jednostavno proceniti neophodnost finansijskih sredstava.

3)         Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Neće uticati na međunarodne finansijske obaveze.

4)         Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Nije relevantno.

5)         Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

Nije relevantno.

6)         Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Nije relevantno.

PRILOG 6:

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1)         Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Predlog zakona neće stvoriti dodatne troškove za privredu do stupanja na snagu odredbi sa odloženom primenom. Nakon stupanja na snagu odredbi sa odloženom primenom, mogu se očekivati dodatni troškovi prevoznika koje će isti morati da isplati na ime naknade putnicima za kašnjenje usluge prevoza. Ovaj iznos se teško može proceniti, s obzirom da zavisi pre svega od dinamike i uticaja koji radovi na modernizaciji železničke infrastrukture imaju na tačnost prevoznika. Međutim, može se aproksimacijom, tj. uz određene pretpostavke doći do procene okvirnog iznosa. Naime, prosečan broj putnika u vozovima prevoznika "Srbija Voz" a.d. u 2018. godini bio 65, prosečan prihod od prodatih karata iznosio 184 din, ukupan broj realizovanih polazaka vozova 60093 (otkazano 4309), dok je procenat vozova koji kasni bio 19,7%. Ako se uzme u obzir pretpostavka da svaki 20. voz kasni više od 60 minuta (5%), može se očekivati da će prevoznik na ime naknade putnicima za kašnjenja od preko 60 minuta, morati da isplati 35,9 miliona din.

Procenat 5% je pretpostavka koja je načinjena uzimajući u obzir da će se radovi na modernizaciji i rekonstrukciji železničke infrastrukture nastaviti u srednjeročnom periodu, kao i da će isti imati veoma visok uticaj na tačnost prevoznika (dakle, radi se o gornjoj granici).

Napomena: svi navedeni podaci se odnose isključivo na vozove koji su predmet ugovora o obavezi javnog prevoza (velika većina ukupnog broja vozova) s obzirom da se za njih prati veći obuhvat pokazatelja.

2)         Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Dugoročno gledano, odredbe sa odloženom primenom koje se odnose na prava putnika, mogu delovati kao stimulans železničkom prevozniku sa povećanje efikasnosti s obzirom da odredbe nameću finansijske obaveze prevozniku u slučaju kašnjenja voza ili problema u realizaciji istog. Ovim se postiže povećanje kvaliteta železničke usluge na tržištu transportnih usluga.

3)         Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Odgovor je dat pod 2).

4)         Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Nije relevantno.

5)         Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Nije relevantno

6)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

Nije relevantno.

 

PRILOG 7:

Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

1)         Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Izabrana opcija će, po stupanju na snagu odredbi sa odloženom primenom, potencijalno ostvariti materijalnu korist putnicima u slučaju kašnjenja voza ili drugih poremećaja u saobraćaju kroz nametanje obaveze železničkom prevozniku da isplati naknadu putniku u navedenim slučajevima.

2)         Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

Predloženim merama se sprečavaju negativni uticaji na sve zainteresovane grupe populacije.

3)         Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Izabrana opcija će imati pozitivan uticaj na sve putnike, naročito na putnike sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću s obzirom da se Predlogom zakona garantuje jednak pristup uslugama u vozu ovoj kategoriji putnika kao i obaveza prevoznika u pogledu pomoć ovim licima prilikom ukrcavanja i iskrcavanja iz voza. Pored toga, u skladu sa Uredbom, posebna pažnja će biti posvećena pružanju informacija licima s posebnim potrebama i licima sa smanjenom pokretljivošću u vezi sa dostupnošću železničkih usluga, uslovima pristupa železničkim vozilima i njihovom opremom. Obezbeđivanje ovih uslova predstavlja dodatnu obavezu za prevoznike

4)         Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr, promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

Nije relevantno.

5)         Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr, na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman svih putnika, naročito onih sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću na način opisan, između ostalog, pod 3).

6)         Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

Nije relevantno.

7)         Da li bi se realizacijom izabranih opcija pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?

Izabrana opcija utiče podjednako na celu teritoriju Republike Srbije.

8)         Da li bi se realizacijom izabrane opcije uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe i na koji način?

Nije relevantno.

 PRILOG 8:

Ključna pitanja za analizu efekata na životnu sredinu

1)         Da li izabrana opcija utiče i u kojem obimu utiče na životnu sredinu, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije?

Predlog zakona ne prouzrokuje direktan uticaj na životnu sredinu, osim u meri u kojoj povećanjem kvaliteta železničkog prevoza dolazi do prelaska putnika sa drugih vidova saobraćaja (pre svega prevoz automobilima, autobusima i sl.) što dovodi do pozitivnog uticaja na životnu sredinu imajući u vidu da je železnica ekološki povoljan vid prevoza.

2)         Da li izabrana opcija utiče na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu?

Predlog zakona ne prouzrokuje nikakav uticaj na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu

3)         Da li izabrana opcija utiče na zdravlje ljudi?

Predlog zakona neće proizvesti nikakav uticaj na zdravlje ljudi.

4)         Da li izabrana opcija predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i da li se dopunskim merama može uticati na smanjenje tih rizika?

Predlog zakona ne predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

5)         Da li izabrana opcija utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast?

Predlog zakona ne utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast.

PRILOG 9:

Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1)         Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Predlogom zakona ne uvode se organizacione, upravljačke ili institucionalne promene.

2)         Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

MGSI i Direkcija za železnice imaju potrebne administrativne kapacitete.

3)         Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Za realizaciju izabrane opcije nije bilo potrebno nikakvo restrukturiranje.

4)         Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Da.

5)         Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Da. Uticaj se ogleda u pravnoj sigurnosti u oblasti prava putnika i minimum prava koji su ovim Predlogom garantovani putniku.

6)         Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Nije relevantno.

7)         Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Radi pune primene odredbi sa odloženom primenom neophodan je završetak perioda masovnih investicija u železničku infrastrukturu što će dovesti do podizanja kvaliteta železničkih usluga. Dodatno, potrebno je ostvariti finansijsku konsolidaciju i efikasnost nacionalnog železničkog prevoznika kako bi bi u stanju da sprovede odredbe Predloga zakona.

PRILOG 10:

Ključna pitanja za analizu rizika

1)         Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

S obzirom na odloženost primene određenih odredbi, nije neophodna podrška zainteresovanih strana u narednom kratkoročnom periodu. Sprovođenje izabrane opcije je prioritet za donosioce odluka s obzirom da je donošenje predviđeno Nacionalnim programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, odnosno njegovim planom donošenja propisa za period 2018-2021.

2)         Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Predložene izmene Predloga zakona ne zahtevaju obezbeđivanje finansijskih sredstava za njegovo sprovođenje. Predlogom zakona se ne predviđa sprovođenje javnih nabavki.

3)         Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Na kratkoročnom planu ne postoji rizik sprovođenja izabrane opcije. Na srednjoročnom i dugoročnom planu postoji neizvesnost finansijske sposobnosti prevoznika da sprovede propisane obaveze u slučaju daljeg postojanja istog ili većeg uticaja koji infrastrukturni radovi imaju na redovitost železničkog saobraćaja. Pored toga, prisutna je neizvesnost daljeg oblikovanja zakonskog okvira u ovoj oblasti na nivou EU s obzirom na ograničenost finansijske sposobnosti većine železničkih prevoznika za prevoz putnika u EU.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 03.02.2020.