ZAKON O RADU: Za zaključivanje ugovora o radu na određeno vreme mimo Zakona nije propisana prekršajna kazna

Poslodavci koji odbijaju da radnicima nakon dve godine rada na određeno vreme ponude ugovor "za stalno", već sa njima protivzakonito i dalje zaključuju ugovor na određeno, ne mogu biti kažnjeni jer Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) za to nije propisana kazna.

"Zaposleni imaju pravo da se obrate nadležnom sudu", piše u odgovoru inspekcije rada na prijavu portala da radnici jednog paraćinskog preduzeća rade duže od dve godine po ugovoru o radu na određeno vreme.

Radnici preduzeća u Paraćinu obratili su se portalu tvrdeći da su njihova radna prava ugrožena jer je poslodavac i nakon dve godine rada na određeno vreme sa njima zaključio ponovo ugovor o radu na određeno.

U Zakonu o radu, naime, piše da se ugovor o radu na određeno vreme može zaključiti na period "ne duži od 24 meseca", odnosno ne duži od dve godine. "Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme", piše u Zakonu o radu. To znači da bi nakon dve godine rada po ugovoru na određeno vreme radnik/ca po zakonu trebalo da zaključi ugovor "za stalno".

Radnik.rs je po prijavi radnika iz Paraćina podneo prijavu inspekciji rada zbog zaključivanja ugovora na određeno na duži period nego što je utvrđeno zakonom.

Inspekcija rada dostavila je obaveštenje nakon obavljenog nadzora u kom piše da je inspektorka, nakon što je utvrdila nepravilnosti, "zapisnički upozorila poslodavca" na obavezu postupanja u skladu sa Zakonom o radu. U odgovoru, međutim, nije navedeno da je inspekcija naložila poslodavcu da zaključi ugovor na neodređeno sa radnicima niti da je poslodavac kažnjen zbog nezakonitog postupanja.

U obaveštenju inspektorka upućuje radnike da tuže poslodavca.

"Zaposleni, o čijim se ličnim pravima iz radnog odnosa radi, imaju pravo da se tužbom za utvrđivanje prerastanja radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno obrate nadležnom osnovnom sudu", piše u obaveštenju.

Radnik.rs tražio je od Ministarstva za rad obrazloženje ovog obaveštenja jer, na osnovu obaveštenja inspekcije, očigledno da je poslodavac prekršio Zakon o radu, ali da nije podneta prekršajna prijava niti je poslodavcu naloženo da nepravilnosti ispravi.

U odgovoru Ministarstva se navodi da je inspekcijskim nadzorom utvrđeno da 15 radnika u preduzeću u Paraćinu ima ugovor o radu na određeno vreme duže od 24 meseca, što je protivzakonito. Ipak, u daljem tekstu se tvrdi da inspektor rada "nije nadležan za utvrđivanje, prerastanje radnog odnosa na neodređeno vreme" i da se radnici mogu obratiti sudu.

Takođe, u odgovoru se navodi da za zaključivanje ugovora o radu na određeno vreme mimo zakona "nije propisana prekršajna kazna". U kaznenim odredbama Zakona o radu zaista nije navedena kazna za ovo kršenje zakona, što znači da poslodavac ne može biti kažnjen što je sa radnicima (protivzakonito) zaključio ugovor o radu na određeno vreme umesto ugovora na neodređeno (ugovor "za stalno).

Radnik.rs u dopisu Ministarstva nije pronašao odgovor na pitanje da li je poslodavac nakon nadzora obavezan da sa radnicima zaključi ugovor na neodređeno vreme i postupi u skladu sa zakonom ili ne, odnosno da li to što je inspektorka "zapisnički upozorila" poslodavca ima ikakvu težinu.

Iako u odgovoru Ministarstva piše da je inspektor rada vršio nadzor u ovoj firmi 31. jula prošle godine po prijavi, a onda ponovio nadzor u firmi 21. januara ove godine, u odgovoru nije navedeno da li je poslodavac u međuvremenu postupio u skladu sa upozorenjem inspektora.

"Inspektorka rada je trebalo da naloži poslodavcu da otkloni nepravilnosti u datom roku i zaključi ugovor sa radnicima u skladu sa Zakonom o radu. Ovako, inspekcija radnike upućuje na sud i samu sebe oslabljuje", smatra dr Mario Reljanović, saradnik na Institutu za uporedno pravo.

Reljanović smatra da je u ovom slučaju inspektorka rada, uz podršku Ministarstva, postupila "formalistički" umesto da koristi ovlašćenja koja ima. On dodaje da to što zakonom nije propisan prekršaj za protivzakonito zaključivanje ugovora na određeno vreme ne znači da inspektor ne treba da reaguje na kršenje zakona.

"Inspektor konstatuje da je prekršen Zakon o radu i da radnik radi duže od dve godine na određeno vreme. Inspektor nakon toga može da naloži poslodavcu da tu nezakonitost ispravi i ostavi određeni rok. Ukoliko poslodavac zaključi ugovor na neodređeno vreme i postupi po nalogu inspekcije, cilj je ispunjen i radnik ne mora na sud. Ukoliko poslodavac ne otkloni nepravilnost, inspektor rada ima pravo da podnese prekršajnu prijavu jer poslodavac nije postupio po nalogu inspektora", kaže Reljanović.

Izvor: Vebsajt Radnik, 30.01.2019.
Naslov: Redakcija