ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA: Od 1. marta 2018. godine uspostavlja se Centralni registar faktura, u kojem se registruju fakture i drugi zahtevi za isplatu, izdati od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici
Ako račun ne bude na listi - kao da ne postoji. Novac sigurno neće stići. Od prvog dana marta sva potraživanja od javnog sektora moraće da se prijave. Od tada počinje da funkcioniše Centralni registar faktura. U njemu će biti fakture korisnika javnih sredstava jednih prema drugima, ali i potraživanja privatnika od javnih institucija. Osnivanje Centralnog registra faktura predviđeno je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017).
Javna preduzeća, direktni ili indirektni budžetski korisnici moraće da provere da li je ispostavljena faktura upisana u Centralni registar. Poveriocu će novac moći da isplate isključivo ukoliko je faktura evidentirana. Privatnici koji budu ispostavljali fakturu prilikom registrovanja moći će da ispostave ispravnu fakturu sa instrukcijama za plaćanje dužniku.
- Centralni registar faktura se odnosi na obaveze javnog sektora - kaže Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije. - On omogućava da poverioci registruju fakturu i to će biti uslov da se ona isplati. Verujem da će to doprineti efikasnijoj naplati. Oni mogu u svakom trenutku da imaju uvid u detalje fakture. Kada je reč o regulisanju obaveza uopšte, i među privatnim subjektima, verujem da bi na to uticalo uspostavljanje tržišta faktura. Ono još nije zaživelo, ali su se stekli uslovi priznavanjem elektronskog dokumenta. Tako se priznaje i elektronska faktura. Prednost je što znate kada je primljena i od kada teče valuta. Tržište faktura bi, po sistemu obrnutog faktoringa, omogućilo trgovinu fakturama.
Nedavno završena analiza efekata ovog Zakona o rokovima plaćanja na privatni sektor, koje su zajedno uradili Privredna komora Srbije i GIZ nemačka saradnja, između ostalog, pokazala je da je praćenje primene ovog propisa slabo i da nadzor nije adekvatan. Za kontrolu je zadužena Poreska uprava, a ona niti ima kapaciteta, niti interes da se bavi pitanjem plaćaju li firme jedna drugoj u predviđenom roku. Ovo su neki od nalaza.
- Karakteristika u Srbiji je da je malo učešće namernog kašnjenja u plaćanju, ali je češći uzrok nelikvidnost preduzeća - istakao je nedavno Branko Radulović, profesor Pravnog fakulteta koji je radio na analizi efekata. - Tu teško da bilo koji zakon može da reši problem.
ANKETA među firmama, uzorak je bio 90 preduzeća iz industrije članica PKS, pokazala je da se njih 42 odsto susreće sa docnjom u plaćanju. S druge strane istraživanje "Eos matriksa" ukazuje da se svaka treća transakcija u Srbiji ne izmiruje na vreme, a četiri odsto se nikada - ne plati.
- Danas nemamo podatak koliko javni sektor poštuje rok za plaćanje obaveza - ocenio je Branko Radulović. - Nepoštovanje rokova plaćanja zapravo pokazuje koliko se koristi Trgovinski kredit. Oko 54 odsto ispitanika ne, ali svi ostali da. Imamo i nesrazmeru pregovaračke moći. Velike kompanije mogu da insistiraju na dugim rokovima.
Izvor: Vebsajt Novosti, S. B. - D. I. K., 03.02.2018.Naslov: Redakcija