Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NALED: Neophodno uspostavljanje jedinstvenog registra odštetnih zahteva za povrede prouzrokovane ujedima pasa lutalica


U proteklih šest godina opštine i gradovi isplatili su milione evra građanima za naknadu štete od ujeda pasa lutalica, ukazuju u NALED-u. Samo Beograd mesečno za naknadu štete i sudske troškove u proseku plaća oko sedam miliona dinara, pokazuju zvanični podaci. Kako smanjiti broj pasa lutalica i napada na građane, ali i kako stati na put onima koji bi da zloupotrebe pravo na naknadu štete?

Da dođu do novca, neki ne biraju sredstva. Spremni su čak i da provociraju ili insceniraju ujed pasa lutalica, jer znaju da to može dobro da se naplati - i po nekoliko desetina hiljada dinara, pričaju upućeni.

"Ljudi čak koriste vilice uginulih pasa kako bi sami sebi naneli povredu. Ima slučajeva da cele porodice, bukvalno svakog člana porodice ujede pas, tako da su to na neki način organizovane grupe ljudi, koje se na taj način finansiraju, odnosno izdržavaju", navodi Nebojša Žugić iz NALED-a.

Pošto su u protekle tri godine, od oko 500 zahteva za naknadu štete, utvrdili da je u 50 došlo do zloupotrebe, nadležni u Valjevu uveli su nova pravila. Od prošle godine pored lekarskog izveštaja zahtevaju snimak sa infektivnog odeljenja i fotografiju mesta na kome se ujed dogodio. Tako su, ističu, za naknadu štete isplatili oko osam miliona dinara manje nego 2016. godini.

Milan Gajić, predsednik Komisije za naknadu štete od ujeda pasa lutalica u Valjevu, ukazuje da se dešava da neki građani istovremeno prijave gradu Valjevu za odštetu i javno-komunalnom preduzeću.

"Dešava se da dijagnoza lekara nije u korelaciji sa fizikalnim nalazom. Dešava se da vlasnički pas ujede građanina, a oni ga prijave kao psa lutalicu", dodaje Gajić.

U Beogradu su takve zloupotrebe na nivou statističke greške, kažu nadležni. Prestonica, uveravaju, ima novca za čipovanje pasa. Lutalice se, kažu, masovno sterilišu, ali ih posle toga, osim ako nisu agresivne, vraćaju na ulicu, jer je svih pet azila puno.

Ipak, rešenje ne vide u novim azilima, jer njihovo održavanje dosta košta, već u rešavanju uzroka problema.

"Uvođenjem reda u evidenciju vlasničkih pasa, jasnim čipovanjem svih vlasničkih pasa, njihovom kontrolom, kontrolom neželjenog podmlatka, naročito izbacivanje tog podmlatka na javne površine i revnosnim kažnjavanjem neodgovornih vlasnika", objašnjava Stanislav Stefanović iz Sekretarijata Beograda za komunalno-stambene poslove.

Načine za efikasnije sprovođenje kaznene politike predložili su resornom ministarstvu, ali kažu da konkretnih pomaka još nema. A nema ni dovoljno reda u radu komisija koje odlučuju o pravima građana na naknadu štete od ujeda uličnih pasa, upozoravaju u NALED-u. Svaka, kažu, radi po nekim svojim pravilima.

Tako, na primer, nije isto da li vas je pas ujeo u Beogradu ili u Valjevu, jer za istu povredu komisije mogu odrediti različiti iznos naknade štete.

"U sastavu komisija negde imate veterinara, negde nemate, negde imate lekara, negde nemate lekara, negde su to činovnici. Kada ne postoji jedna regulativa to naravno otvara mogućnost postojanja zloupotreba i od strane samih komisija", ističe Nebojša Žugić.

NALED predlaže da komisije u celoj Srbiji rade prema istim procedurama, da se napravi baza podnosilaca zahteva za naknadu štete od ujeda pasa lutalica i da sudovi ujednače praksu.

Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 04.02.2018.
Naslov: Redakcija