Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Zakon predviđa "pravo na zaborav", koje se odnosi na brisanje podataka, a posebno je značajno upravo na internetu, gde podrazumeva pravo na uklanjanje elektronskih veza i linkova


Novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon) uvedena su nova pravila kojima se štiti privatnost građana i smanjuje mogućnost zloupotrebe usled neodgovornog prikupljanja i obrade ličnih podataka. Od avgusta u primeni su propisi kojih su dužni da se pridržavaju svi koji od građana zatraže bilo koji podatak koji može da dovede do otkrivanja identiteta.

Odredbe novog Zakona obavezne su za sve državne institucije, škole, bolnice, opštinsku upravu i druge organe, privatne kompanije i preduzeća. Podrazumevaju nedvosmislen pristanak. Kada dođu u banku, građani dobijaju posebno obaveštenje šta se čini sa njihovim podacima.

"Ono obuhvata osnovne informacije koje su našim klijentima potrebne da bi mogli da imaju određeni stepen sigurnosti i saznanja na koji način banka obrađuje te podatke. Pre svega, ono govori o tome koji podaci se obrađuju", objašnjava Danijel Stojimirović, lice za zaštitu podataka o ličnosti u jednoj od banaka.

Nivo obrade podataka novim Zakonom treba da bude smanjen.

"Ukoliko želite da ostvarite neko pravo u trgovinskom lancu, u nekoj banci, da ostavite onoliko podataka koliko je neophodno da dobijete neku uslugu, da dobijete neku informaciju ili da stupite s nekim u kontakt ili saradnju, u onom domenu koliko su oni neophodni za svrhu obrade. Ukoliko je to, na primer, tri podatka: matični broj, ime i prezime, adresa – to je dovoljno", kaže Mladen Raonić, urednik magazina za bezbednost "SecuritySEE" (konsultant za korporativnu bezbednost).

U službi Poverenika, koja je nadzorni organ, zabeleženo je više stotina pritužbi i predstavki građana.

"Građani nam se vrlo često obraćaju povodom zloupotrebe njihovih podataka o ličnosti, povodom toga da njihovi podaci bivaju kompromitovani, da neko neovlašćeno pristupa njihovim podacima, da podaci nekontrolisano cure na internet ili se pojavljuju u štampi ili neko zloupotrebljava njihove podatke o ličnosti, uslovljava pružanje nekakvih usluga uzimanjem nekakvih podataka koji nisu bitni, primereni", kaže Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika.

Oni koji su Zakon pisali ističu da predviđa identična pravila po kojima se podaci o ličnosti obrađuju u Evropskoj Uniji.

Saša Gajin, član Radne grupe Ministarstva pravde za izradu Zakona navodi: "Između pravnog poretka koji važi u ovoj oblasti u Republici Srbiji i pravnog poretka Evropske Unije, kako što se tiče opšteg režima zaštite podataka o ličnosti, tako i posebnog režima koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti u sektoru bezbednosti, nema nikakve razlike".

Stroža regulativa u oblasti zaštite podataka o ličnosti na nivou Evropske Unije predstavlja odgovor na ekspanziju komunikacija i enormnu količinu informacija na svetskoj mreži.

Tako i naš Zakon predviđa "pravo na zaborav" koje se odnosi na brisanje podataka, a posebno je značajno upravo na internetu, gde podrazumeva pravo na uklanjanje elektronskih veza i linkova.

Izvor: Vebsajt RTV, Vladimir Radojković, 30.12.2019.
Naslov: Redakcija