NACRT ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Unija poslodavaca Srbije predlaže da se dužina privremene sprečenosti za rad osiguranika koju određuje izabrani lekar sa predviđenih 60 skrati na 14 dana, u skladu sa direktivama Evropske unije. Nisu saglasni sa rešenjem da se troškovi izdavanja zdravstvene isprave prenesu na poslodavce. Smatraju i da će povećanje osnovice za obračun naknade zarade na teret RFZO, dovesti do motivacije zaposlenih na duže odsustvovanje sa rada, pa čak i na zloupotrebu bolovanja

Unija poslodavaca Srbije podnela je svoj predlog za izmenu Nacrta zakona o zdravstvenom osiguranju, a očekuje i da se ovaj zakon nađe na sednici Socijalno-ekonomskog saveta kako bi socijalni partneri dali mišljenje pre nego što Nacrt zakona uđe u skupštinsku proceduru.

Jedna od glavnih zamerki na Nacrt zakona se odnosi na dužinu privremene sprečenosti za rad osiguranika koju određuje izabrani lekar i koja je predviđena da bude 60 dana uz obrazloženje da su komisije RFZO preopterećene. Međutim, UPS smatra da ovo otvara vrata zloupotrebama kojih je bilo i sa sadašnjom dužinom privremene sprečenosti za rad od 30 dana, jer se javljaju veliki problemi prilikom preispitivanja bolovanja. Unija poslodavaca Srbije predlaže da se rok smanji na 14 dana u skladu sa direktivama Evropske unije.

Nacrtom zakona troškovi izdavanja zdravstvene isprave su preneti na poslodavce. Osiguranici odnosno poslodavci su već obveznici uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje iz kog se finansiraju prava i troškovi sprovođenja zdravstvenog osiguranja i u skladu sa tim tu bi trebalo da spadaju i troškovi izdavanja zdravstvene isprave. To što poslodavci sprovode postupak prijavljivanja zaposlenih na zdravstveno osiguranje, ne predstavlja opravdan razlog da se troškovi izdavanja zdravstvenih isprava prebace na trošak poslodavca.

U Nacrtu zakona povećava se osnovica za obračun naknade zarade na teret RFZO, u odnosu na sada važeće rešenje. Ovakvo rešenje može dovesti i do motivacije zaposlenih na duže odsustvovanje sa rada, pa čak i na zloupotrebu bolovanja.

U Nacrtu zakona predviđeno je da u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog komplikacija u vezi sa trudnoćom, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Imajući u vidu da se sredstva za finansiranje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, naknade zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad ne bi trebalo da isplaćuje poslodavac ni za prvih 30 dana, a posebno ne u slučaju trudničkog bolovanja. U situaciji kada trudnica prekida više puta bolovanje vraćanjem na rad poslodavac je u obavezi da za svako od tih bolovanja trudnici isplaćuje naknadu u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.

Filijala RFZO konstantno kasni po nekoliko meseci sa isplatom naknade zarade za zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Zakon propisuje rok od 30 dana da filijala poslodavcu nadoknadi sredstva. Unija poslodavaca Srbije predlaže skraćenje roka na 15 dana, ali i da filijala na isplaćena sredstva poslodavcu obračuna i isplati pripadajuću kamatu ukoliko probije rok, a sve u cilju uspostavljanja jednakog položaja RFZO i poslodavaca.