PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15 - dr. zakon i 83/18), u članu 3. posle tačke 3v) dodaje se tačka 3g), koja glasi:
"3g) bezbednosna provera je provera identiteta lica i njegovog prethodnog iskustva, uključujući eventualni kazneni dosije i bilo koje druge bezbednosne informacije relevantne za procenu podobnosti lica;ˮ.
Posle tačke 32a) dodaje se tačka 32b), koja glasi:
"32b) nasumične mere obezbeđivanja su mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu koje se sprovode korišćenjem metode slučajnog uzorka;ˮ.
Posle tačke 33) dodaju se tač. 33a) i 33b), koje glase:
33a) nepraćeni predati prtljag je registrovani predati prtljag za prevoz u prtljažnom prostoru vazduhoplova kojim se ne prevozi lice koje je prtljag predalo na prevoz;
33b) nepredvidivost u sprovođenju mera obezbeđivanja je preduzimanje mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu u nepravilnim vremenskim intervalima, na različitim lokacijama i/ili različitim sredstvima, u definisanom okviru, u cilju povećanja efikasnosti mera i efekta odvraćanja od radnji nezakonitog ometanja;ˮ.
U tački 70) reč: "lučkihˮ zamenjuje se rečju: "ličnihˮ.
Član 2.
U članu 35. stav 1. reči: "civilno-vojnu koordinacijuˮ zamenjuju se rečima: "upravljanje vazdušnim prostoromˮ.
Član 3.
Član 37. menja se i glasi:
"Klase vazdušnog prostora
Član 37.
Klase vazdušnog prostora i uslove pod kojima se one koriste u vazdušnom prostoru Republike Srbije propisuje Direktorat uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane.ˮ.
Član 4.
Član 49. menja se i glasi:
"Pojam usluga informisanja vazduhoplova u letu
Član 49.
Usluge informisanja vazduhoplova u letu su davanje saveta i informacija korisnih za bezbedno i efikasno odvijanje letova.
Pod uslugom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se i aerodromsko informisanje vazduhoplova u letu (AFIS).
Uslove pod kojima se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu propisuje Direktorat.ˮ.
Član 5.
Član 50. briše se.
Član 6.
Član 66. menja se i glasi:
"Izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi
Član 66.
Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.
Sertifikat se izdaje pružaocu usluga za koga je utvrđeno da ispunjava propisane uslove za pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i za pružanje usluge i funkcije upravljanja vazdušnim prostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja.
Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje i stavlja van snage sertifikat iz stava 2. ovog člana i obrazac sertifikata bliže se određuju propisom Direktorata.
Za postupanje po zahtevu za izdavanje i izmenu sertifikata iz stava 2. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Član 7.
U članu 90. posle stava 4. dodaju se novi st. 5-7, koji glase:
"U slučaju iz stava 4. ovog člana, obavljanje avio-prevoza na liniji u javnom interesu je dozvoljeno samo avio-prevoziocu izabranom u postupku javne nabavke za izbor avio-prevozioca koji će obavljati redovan avio-prevoz na liniji proglašenoj za liniju u javnom interesu.
Odluka o proglašenju linije u javnom interesu se može odnositi na liniju sa više zaustavljanja, pri čemu se primerenost proglašenja linije u javnom interesu procenjuje za svaki deo linije zasebno.
Avio-prevozilac izabran u postupku javne nabavke za izbor avio-prevozioca koji će obavljati redovan avio-prevoz na liniji proglašenoj za liniju u javnom interesu može da zaključuje komercijalne aranžmane sa drugim avio-prevoziocima u vezi sa obavljanjem prevoza na liniji u javnom interesu.ˮ.
Dosadašnji st. 5-7. postaju st. 8-10.
Član 8.
Naziv člana i član 125. menjaju se i glase:
"Medicinsko obezbeđenje na aerodromu
Član 125.
Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma ili dozvolu za korišćenje dužan je da na aerodromu organizuje medicinsko obezbeđenje.
Medicinsko obezbeđenje dužan je da organizuje i operater aerodroma koji poseduje saglasnost za korišćenje, ako je aerodrom otvoren za javnu upotrebu.
Medicinsko obezbeđenje na aerodromima iz st. 1. i 2. ovog člana bliže se određuje propisom Direktorata.
Operater aerodroma može ugovorom da poveri obavljanje poslova medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi, pri čemu ta ustanova mora da ispunjava uslove utvrđene propisom iz stava 3. ovog člana.ˮ.
Član 9.
U članu 132. stav 1. reči: "koji poseduje sertifikat aerodromaˮ zamenjuju se rečima: "na kome redovan avio-prevoz vrše najmanje dva avio-prevoziocaˮ.
U stavu 3. reči: "propisuje Direktoratˮ zamenjuju se rečima: "određuje operater aerodroma uz saglasnost Direktorataˮ.
Član 10.
U članu 137. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
"Evidenciju državnih vazduhoplova iz člana 5. stav 2. ovog zakona, koje Avio-služba Vlade isključivo koristi za prevoz šefova država ili vlada i visokih državnih delegacija, vodi ta služba u skladu sa propisom Vlade.ˮ.
Član 11.
U članu 141. stav 2. menja se i glasi:
"Privremeni upis može da traje do 24 meseca, izuzev u slučaju postojanja opravdanih okolnosti kada se ovaj rok može produžiti dok te okolnosti traju, a najduže još 12 meseci.ˮ.
Član 12.
U članu 146. stav 2. briše se.
Član 13.
U članu 174. reči: "osoblje koje obavlja pregled obezbeđivanja na aerodromuˮ zamenjuju se rečima: "osoblje obezbeđivanjaˮ.
Član 14.
Naziv člana 175. menja se i glasi: "Potvrda o obučenosti. Sertifikat osoblja obezbeđivanjaˮ.
U članu 175. stav 1. posle reči: "u koju seˮ dodaju se zapeta i reči: "izuzev u slučaju osoblja obezbeđivanja,ˮ.
Stav 3. menja se i glasi:
"Uz potvrdu o obučenosti iz stava 2. ovog člana osoblje obezbeđivanja mora da poseduje i sertifikat sa odgovarajućim ovlašćenjima koji izdaje Direktorat.ˮ.
Član 15.
U nazivu člana 179. posle reči: "osobljaˮ dodaju se reči: "i deklarisane organizacijeˮ.
U članu 179. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
"Izuzetno od stava 3. ovog člana, za određene vrste obuke svojstvo centra za obuku mogu da steknu i organizacije koje su dostavile Direktoratu izjavu o osposobljenosti (deklarisane organizacije).ˮ.
Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 5, menja se i glasi:
"Uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje i stavlja van snage potvrda o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja, vremenski period na koji se izdaje potvrda i obrazac potvrde, uslovi koje mora da ispuni deklarisana organizacija i vrste obuke koje ona može da obavlja, sadržina izjave deklarisane organizacije, kao i uslovi pod kojima prestaje pravo deklarisane organizacije da obavlja obuku propisuje Direktorat.ˮ.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 16.
U članu 188. stav 1. reči: "studenti kontrolori letenja i kabinsko osobljeˮ zamenjuju se rečima: "studenti kontrolori letenja, kabinsko osoblje i osoblje obezbeđivanjaˮ.
Član 17.
U članu 189. stav 3. menja se i glasi:
"Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, zdravstvena sposobnost padobranaca i pilota paraglajdera može se utvrditi i zdravstvenim pregledima propisanim za vozače motornih vozila, a zdravstvena sposobnost osoblja obezbeđivanja može se utvrditi zdravstvenim pregledima u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju delatnost iz oblasti medicine rada, odnosno zdravstvenim pregledima koji se obavljaju u svrhu izdavanja fizičkom licu licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja.ˮ.
Član 18.
Posle člana 196. dodaje se naziv člana i novi član 196a, koji glase:
"Otkazni rok
Član 196a
Avio-prevozilac, u svojstvu poslodavca, može da ugovorom o radu ili opštim aktom, u smislu zakona kojim se uređuju radni odnosi, predvidi da u slučaju kada pilot vazduhoplova otkazuje ugovor o radu, otkaz ugovora o radu dostavi poslodavcu u roku koji je, po proceni poslodavca, potreban da se obezbedi kontinuirano pružanje usluga, a koji ne može biti duži od 90 dana (otkazni rok).ˮ.
Član 19.
U članu 203. stav 2. reči: "ministarstvo nadležno za poslove saobraćajaˮ zamenjuju se rečju: "Direktoratˮ.
Član 20.
U članu 221. stav 1. reč: "Međunarodneˮ zamenjuje se rečju: "Evropskeˮ.
U stavu 2. reči: "uslove koje moraju da ispune sva lica koja obavljaju pregled obezbeđivanja;ˮ zamenjuju se rečima: "uslove koje mora da ispuni osoblje obezbeđivanja;ˮ.
Član 21.
U članu 223. stav 1. reči: "koji poseduje sertifikat aerodromaˮ brišu se.
Član 22.
U članu 224. stav 1. reči: "koji poseduje sertifikat aerodromaˮ brišu se.
Stav 5. briše se.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.
Član 23.
U članu 224a stav 1. posle reči: "nediskriminatorneˮ dodaju se zapeta i reči: "nasumične, nepredvidive u sprovođenjuˮ.
Stav 6. menja se i glasi:
"Bezbednosnu procenu rizika obavlja Tim za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo, koji obrazuje Vlada, kao koordinaciono telo u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.ˮ.
Član 24.
U članu 225. stav 1. menja se i glasi:
"U skladu sa bezbednosnom procenom rizika i po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, Bezbednosno-informativne agencije, a u slučaju mešovitih aerodroma i vojnih službi bezbednosti, operater aerodroma je dužan da odredi i razgraniči javnu, kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu i obeleženi prostor na aerodromu, da odredi službene prolaze i prolaze za putnike i da za to pribavi saglasnost Direktorata.ˮ.
Član 25.
Član 226. menja se i glasi:
"Kontrola pristupa, nadgledanje i patroliranje. Pregled obezbeđivanja.
Član 226.
U skladu sa bezbednosnom procenom rizika, operater aerodroma je dužan da obezbedi obavljanje kontrole pristupa lica i vozila u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma, nadgledanje i patroliranje.
Pored kontrole pristupa, na ulazu u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili unutar ove zone, operater aerodroma mora da, u skladu sa bezbednosnom procenom rizika, obezbedi i obavljanje pregleda obezbeđivanja svih putnika i njihovog ručnog prtljaga, lica koja nisu putnici i stvari koje ona nose sa sobom, predatog prtljaga, robe i pošte, zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu, zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, materijala i pošte avio-prevozioca, kao i pregled vozila.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, pregled obezbeđivanja nije obavezan:
1) za robu i poštu za koje je avio-prevozilac, regulisani agent ili poznati pošiljalac potvrdio da je izvršen pregled obezbeđivanja, odnosno da su izvršene druge kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
2) za zalihe namenjene potrošnji na aerodromu za koje je poznati snabdevač tih zaliha izvršio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
3) za zalihe namenjene potrošnji tokom leta za koje je avio-prevozilac ili regulisani snabdevač tih zaliha izvršio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
4) za transferni predati prtljag i za transfernu robu i poštu u slučajevima predviđenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;
5) u drugim slučajevima predviđenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
U slučaju potrebe za dodatnim pregledom obezbeđivanja, taj pregled obavljaju policijski službenici, s tim da je za obavljanje dodatnog pregleda predatog prtljaga, izuzev nepraćenog predatog prtljaga, neophodno obezbediti prisustvo lica koje je predalo prtljag.
Kontrolu pristupa, nadgledanje, patroliranje i pregled obezbeđivanja vrši operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju tih poslova.
Zabranjen je ulazak u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu, kao i u vazduhoplov, licu koje verbalno ili fizički napadne osoblje obezbeđivanja, preti, nedolično se ponaša, remeti javni red i mir ili koje odbije pregled obezbeđivanja, kao i licu za koje osoblje obezbeđivanja ima osnovanu sumnju u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom.
Ako za obavljanje pregleda obezbeđivanja pravno lice koje obavlja pregled obezbeđivanja koristi tehničku opremu, ona mora da ispunjava standarde propisane za tu vrstu opreme i da se za njeno korišćenje pribavi odobrenje Direktorata.
Za izdavanje odobrenja za korišćenje tehničke opreme kojom se obavlja pregled obezbeđivanja plaća se taksa Direktoratu.ˮ.
Član 26.
U članu 227. stav 2. tačka 1) posle reči: "regulisani agentˮ dodaju se reči: "ili poznati pošiljalacˮ.
U stavu 5. posle reči: "kao i za izdavanjeˮ dodaju se zapeta i reči: "produženje važenja ili izmenuˮ.
Član 27.
U članu 228. stav 1. reči: "koji poseduje sertifikat aerodromaˮ zamenjuju se rečima: "dužan je da, u skladu sa bezbednosnom procenom rizika,ˮ.
Član 28.
Čl. 231. i 231a menjaju se i glase:
"Znak identifikacije
Član 231.
Zabranjen je ulazak i kretanje licima koja nisu putnici i vozilima u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, bez odgovarajućeg znaka identifikacije, izuzev ako se lice ili vozilo nalazi u pratnji lica ovlašćenog za pratnju.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, znak identifikacije nije potreban za:
1) predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine i predsednika i članove Vlade;
2) vazduhoplovnog inspektora i proverivača koji poseduju važeću legitimaciju i nose je vidno istaknutu.
Znak identifikacije za ulazak i kretanje u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma izdaje operater aerodroma, a znak identifikacije za ulazak i kretanje u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima izvan navedenih zona i izvan aerodroma izdaje njihov korisnik.
Znak identifikacije se izdaje licu u pogledu koga je utvrđeno da ne postoje bezbednosne smetnje iz člana 231b ovog zakona i koje je podnelo dokaz da je završilo odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.
Znak identifikacije za lica i vozila izdaje se ako operater aerodroma utvrdi da postoji operativna potreba ili drugi opravdani razlog ulaska i boravka u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, a može se koristiti samo radi vršenja poslova, ovlašćenja ili dužnosti.
Izdavalac znaka identifikacije iz stava 3. ovog člana obrađuje sledeće podatke o licu kome se izdaje znak identifikacije: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja, broj lične karte, odnosno broj putne isprave ako je reč o stranom državljaninu, državljanstvo, prebivalište i podatke o zaposlenju.
Znak identifikacije se izdaje sa rokom važenja koji nije duži od pet godina.
Izdavalac znaka identifikacije je dužan da vodi evidenciju o izdatim znakovima identifikacije i da je čuva najmanje pet godina po prestanku važenja znaka identifikacije, kao i da na mesečnom nivou obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Direktorat o izdatim znakovima identifikacije i rokovima njihovog važenja.
Lice kome je izdat znak identifikacije je dužno da u slučaju isteka važenja znaka identifikacije, promene radnog mesta, prestanka radnog odnosa ili na zahtev izdavaoca vrati znak identifikacije izdavaocu, odnosno da u slučaju gubitka znaka identifikacije o tome odmah obavesti izdavaoca.
Pravno lice koje koristi vozilo za koje je izdat znak identifikacije je dužno da po isteku važenja znaka identifikacije, prestanku korišćenja tog vozila ili na zahtev izdavaoca vrati znak identifikacije izdavaocu, odnosno da u slučaju gubitka znaka identifikacije o tome odmah obavesti izdavaoca.
Bezbednosna provera
Član 231a
U cilju utvrđivanja postojanja ili nepostojanja bezbednosne smetnje iz člana 231b ovog zakona, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u saradnji sa nadležnim službama bezbednosti vrši bezbednosnu proveru svih lica kojima se izdaje znak identifikacije.
Pored lica kojima se izdaje znak identifikacije, bezbednosna provera se vrši i za vazduhoplovne inspektore i proverivače, lica koja obavljaju kontrole obezbeđivanja, instruktore u oblasti obezbeđivanja, odgovorne rukovodioce za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, lica kojima je u skladu sa članom 248. ovog zakona povereno obavljanje pojedinih poslova unutar provere u oblasti obezbeđivanja (validatore obezbeđivanja u vazduhoplovstvu), kontrolore letenja, članove posade vazduhoplova, kao i za lica koja imaju pristup bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Bezbednosna provera lica iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se pre izdavanja znaka identifikacije, odnosno pre nego što lice počne da obavlja dodeljene poslove ili pre nego što se licu dozvoli pristup bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Bezbednosna provera lica iz st. 1. i 2. ovog člana se vrši najmanje svake pete godine ili ranije u slučaju sumnje da postoje bezbednosne smetnje, a zahtev za njeno sprovođenje se mora podneti najkasnije 30 dana pre planiranog angažovanja lica, odnosno pre isteka važenja znaka identifikacije ili pre isteka važenja prethodno obavljene bezbednosne provere.
Za lica kojima se izdaje znak identifikacije zahtev za vršenje bezbednosne provere podnosi izdavalac znaka identifikacije iz člana 231. stav 3. ovog zakona, za vazduhoplovne inspektore i proverivače, instruktore u oblasti obezbeđivanja i validatore obezbeđivanja u vazduhoplovstvu zahtev podnosi Direktorat, dok za ostala lica iz stava 2. ovog člana zahtev podnosi njihov poslodavac.
Na način podnošenja zahteva za vršenje bezbednosne provere, kao i na način njenog vršenja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju ovlašćenja i rad policije.
Uz zahtev za vršenje bezbednosne provere, podnosilac zahteva dostavlja, ako poseduje, i dokaz da je u prethodnih 12 meseci lice koje se proverava bilo podvrgnuto bezbednosnoj proveri koju ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vrši po osnovu drugog zakona.
Odbijanje lica da da saglasnost za vršenje bezbednosne provere ili postojanje bezbednosne smetnje za posledicu ima neizdavanje znaka identifikacije ili neodložno oduzimanje znaka identifikacije, odnosno neodložnu zabranu pristupa bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu ili zabranu obavljanja poverenih poslova.
Odbijanje lica da potpiše saglasnost za vršenje bezbednosne provere ili postojanje bezbednosne smetnje može da predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa ili drugog prava.
Bezbednosna provera se ne vrši za sledeća lica:
1) policijskog i carinskog službenika i pripadnika službi bezbednosti koji poseduje legitimaciju ovlašćenog službenog lica;
2) stranog državljanina koji priloži dokaze izdate od strane nadležnog organa svoje države da nema bezbednosnih smetnji ili kome je od strane međunarodne ili strane organizacije izdat identifikacioni znak u skladu sa propisima iz oblasti vazduhoplovstva;
3) lica koja poseduju važeći sertifikat za pristup tajnim podacima stepena tajnosti "STROGO POVERLjIVOˮ i "DRŽAVNA TAJNAˮ, izdat u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.
O angažovanju lica iz stava 10. tačka 2) ovog člana, poslodavac obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativnu agenciju.ˮ
Član 29.
Posle člana 231a dodaje se novi član 231b, koji glasi:
"Bezbednosna smetnja
Član 231b
Bezbednosna smetnja postoji u sledećim slučajevima:
1) ako je lice pravosnažno osuđeno za krivično delo iz grupe dela protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv polne slobode, protiv braka i porodice, protiv imovine, protiv zdravlja ljudi, protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, protiv državnih organa, protiv javnog reda i mira, protiv bezbednosti javnog saobraćaja, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom;
2) ako se protiv lica vodi krivični postupak za neko od krivičnih dela iz tačke 1. ovog člana za koje se goni po službenoj dužnosti ili je lice za ova dela sa nadležnim organom zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela;
3) ako je lice u poslednje četiri godine pravosnažno kažnjavano za prekršaj iz oblasti javnog reda i mira sa elementima nasilja ili za prekršaj iz zakona kojim se uređuju oružje i municija;
4) ako je lice član ili učestvuje u aktivnostima ili na bilo koji način podržava organizacije čije su aktivnosti ili ciljevi zabranjeni;
5) ako je na osnovu bezbednosne provere u mestu prebivališta, boravišta ili mestu rada utvrđeno da lice, svojim ponašanjem, navikama i sklonostima ukazuje da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir;
6) ako o licu postoji negativno mišljenje službi bezbednosti.ˮ.
Član 30.
Posle dosadašnjeg člana 231b, koji postaje član 231v, dodaju se nazivi članova i čl. 231g i 231d, koji glase:
"Odgovorni rukovodioci za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu
Član 231g
Lice koga vazduhoplovni subjekt, kao poslodavac, namerava da imenuje za odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu mora da poseduje ovlašćenje koje izdaje Direktorat, na određeno vreme.
Ovlašćenje za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu izdaje se licu u pogledu koga ne postoji bezbednosna smetnja, koje ispunjava uslove u pogledu radnog iskustva u primeni mera obezbeđivanja i koje završi odgovarajuću obuku u ovlašćenom centru za obuku.
Zahtev za izdavanje ovlašćenja licu iz stava 1. ovog člana, u ime tog lica, podnosi poslodavac.
Za izdavanje ovlašćenja za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu plaća se taksa Direktoratu.
Bliže uslove za izdavanje, suspenziju i stavljanje van snage ovlašćenja za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i rok važenja ovlašćenja propisuje Direktorat.
Obuka iz oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu koju organizuju vazduhoplovni subjekti. Instruktori u oblasti obezbeđivanja
Član 231d
Pored osoblja obezbeđivanja i odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje, odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja moraju da završe i sva druga lica koja kod vazduhoplovnih subjekata, kao poslodavaca, obavljaju poslove koji mogu da imaju uticaja na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Obuku iz stava 1. ovog člana dužan je da organizuje poslodavac u redovnim vremenskim intervalima, a ona mora da bude primerena vrsti poslova koje zaposleni obavlja.
Obuku iz stava 1. ovog člana, pored ovlašćenih centara za obuku, mogu da vrše i instruktori u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu koji su ovlašćeni od strane Direktorata za obavljanje takve obuke.
Licu koje uspešno završi obuku iz stava 1. ovog člana, centar za obuku ili ovlašćeni instruktor izdaje odgovarajuću potvrdu o završenoj obuci.
Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o završenim obukama svojih zaposlenih.
Ovlašćenje instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu izdaje se licu u pogledu koga ne postoji bezbednosna smetnja, koje ispunjava uslove u pogledu stručne spreme, radnog iskustva u oblasti za koju vrši obuku i koje uspešno završi odgovarajuću obuku koju organizuje Direktorat.
Ovlašćenje iz stava 6. ovog člana se izdaje na određeno vreme.
Za izdavanje ovlašćenja iz stava 6. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.
Vrste osoblja koje mora da završi odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja, vreme na koje se obuka sprovodi, vrste i sadržaj obuke iz oblasti obezbeđivanja, uslove za izdavanje, suspenziju i stavljanje van snage ovlašćenja instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, kao i rok važenja ovlašćenja instruktora propisuje Direktorat.ˮ.
Član 31.
U članu 258. stav 1. tač. 73) i 74) menjaju se i glase:
"73) u svojstvu operatera aerodroma ne organizuje na aerodromu medicinsko obezbeđenje (član 125. st. 1. i 2);
74) poveri obavljanje poslova medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi koja ne ispunjava uslove utvrđene propisom iz člana 125. stav 3. ovog zakona (član 125. stav 4);ˮ.
Posle tačke 97) dodaje se tačka 97a), koja glasi:
"97a) dozvoli obavljanje poslova osoblja obezbeđivanja licu koje ne poseduje sertifikat sa odgovarajućim ovlašćenjima (član 175. stav 3);ˮ.
Tačka 99) menja se i glasi:
"99) vrši obuku vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na obučavanje (član 179. stav 3);ˮ.
Posle tačke 99) dodaje se nova tačka 99a), koja glasi:
"99a) vrši obuku vazduhoplovnog osoblja bez date izjave o osposobljenosti (član 179. stav 4);ˮ.
Tačka 127) menja se i glasi:
"127) dozvoli ulazak u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu, kao i u vazduhoplov, licu koje verbalno ili fizički napadne osoblje obezbeđivanja, preti, nedolično se ponaša, remeti javni red i mir ili koje odbije pregled obezbeđivanja, kao i licu za koje osoblje obezbeđivanja ima osnovanu sumnju u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom (član 226. stav 6);ˮ.
Tačka 129) menja se i glasi:
"129) ne spreči ulazak i kretanje licima koja nisu putnici i vozilima u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, bez odgovarajućeg znaka identifikacije (član 231. stav 1);ˮ.
Posle tačke 129) dodaju se nove tač. 129a), 129b), 129v), 129g), 129d), 129đ), 129e) i 129ž), koje glase:
"129a) izda znak identifikacije licu u pogledu koga nije utvrđeno da ne postoje bezbednosne smetnje iz člana 231b ovog zakona ili koje nije podnelo dokaz da je završilo odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 231. stav 4);
129b) izda znak identifikacije za lice ili vozilo iako ne postoji operativna potreba ili drugi opravdani razlog ulaska i boravka u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva (član 231. stav 5);
129v) dozvoli licu iz člana 231a st. 1. i 2. ovog zakona da obavlja dodeljene poslove, odnosno dozvoli mu pristup bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu pre nego što je izvršena bezbednosna provera tog lica (član 231a stav 3);
129g) u svojstvu poslodavca ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativnu agenciju o angažovanju lica iz člana 231a stav 10. tačka 2) ovog zakona (član 231a stav 11);
129d) u svojstvu poslodavca imenuje za odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu lice koje nema odgovarajuće ovlašćenje Direktorata (član 231g stav 1);
129đ) u svojstvu poslodavca dozvoli da poslove koji mogu da imaju uticaja na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu obavljaju lica koja nisu završila odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja (član 231d stav 1);
129e) u svojstvu poslodavca ne organizuje odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja koju moraju da završe sva lica koja kod tog poslodavca obavljaju poslove koji mogu da imaju uticaja na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 231d stav 2);
129ž) u svojstvu poslodavca ne vodi evidenciju o završenim obukama svojih zaposlenih (član 231d stav 5);ˮ.
U stavu 4. tačka 4) briše se.
Tač. 12) i 13) menjaju se i glase:
"12) u svojstvu izdavaoca znaka identifikacije ne vodi evidenciju o izdatim znakovima identifikacije ili je ne čuva u propisanom roku ili ne obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Direktorat o izdatim znakovima identifikacije i rokovima njihovog važenja (član 231. stav 8);
13) po isteku važenja znaka identifikacije za vozilo, prestanku korišćenja tog vozila ili na zahtev izdavaoca ne vrati znak identifikacije izdavaocu, odnosno u slučaju gubitka znaka identifikacije o tome odmah ne obavesti izdavaoca (član 231. stav 10).ˮ.
Član 32.
U članu 260. stav 1. tačka 61) menja se i glasi:
"61) obavlja poslove osoblja obezbeđivanja iako ne poseduje sertifikat ili odgovarajuća ovlašćenja (član 175. stav 3);ˮ.
Posle tačke 83) dodaju se nove tač. 83a) i 83b), koje glase:
"83a) obavlja poslove odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu bez odgovarajućeg ovlašćenja Direktorata (član 231g stav 1);
83b) obavlja obuku iz člana 231d stav 1. ovog zakona u svojstvu instruktora obuke u oblasti obezbeđivanja bez ovlašćenja Direktorata (član 231d stav 3);ˮ.
U stavu 2. tačka 5) menja se i glasi:
"5) bez odgovarajućeg znaka identifikacije ulazi i kreće se u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, a nije u pratnji lica ovlašćenog za pratnju (član 231. stav 1);ˮ.
U tački 6) reči: "stav 4ˮ zamenjuju se rečima: "stav 9ˮ.
Član 33.
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 34.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU
Predlogom zakona se vrši preciziranje određenih odredaba, na detaljniji način uređuju pitanja iz oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i vrše određene korekcije važećeg Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15 - dr. zakon i 83/18 - u daljem tekstu: Zakon).
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA ZAKONA
Članom 1. Predloga zakona pojmovnik iz člana 3. Zakona dopunjuje se novim definicijama (bezbednosna provera, nepraćeni predati prtljag, nepredvidive mere obezbeđivanja) i vrši se izmena definicije Cospas-Sarsat, u delu koji se tiče vrsti predajnika za slučaj nužde.
Članom 2. Predloga zakona se u članu 35. stav 1. Zakona vrši ispravka naziva jedinice za upravljanje vazdušnim prostorom.
Članom 3. Predloga zakona predviđa se izmena člana 37. Zakona kako bi se predvidelo da klase vazdušnog prostora i uslove pod kojima se one koriste u vazdušnom prostoru Republike Srbije propisuje Direktorat, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane, umesto dosadašnjeg rešenja po kome je ovaj akt donosila Vlada, na predlog resornog ministarstva. Razlozi za navedenu izmenu leže u činjenici da je klasifikacija vazdušnog prostora regulisana standardima Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (ICAO), kao i evropskim propisima kojima se ovi standardi preuzimaju u evropsko zakonodavstvo. Konkretno, reč je o Uredbi (EU) br. 923/2012. Ova uredba sadržana je u Aneksu I Multilateralnog sporazuma o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (ESAA sporazum), kao jedan od propisa koje Republika Srbija treba da primeni. S obzirom da je članom 265. Zakona o vazdušnom saobraćaju Direktorat ovlašćen da donosi propise iz oblasti vazduhoplovstva koji su sadržani u Aneksu I ESAA sporazuma, neophodno je odgovarajuće izmeniti član 37. Zakona.
Članom 4. Predloga zakona predviđena je izmena člana 49. Zakona. Uvodi se i pojam aerodromskog informisanja vazduhoplova u letu i predviđa se pravni osnov za donošenje propisa o uslovima pod kojima se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu, koga treba da donese Direktorat.
Članom 5. Predloga zakona predviđeno je brisanje člana 50. Zakona, jer je reč o jednom od uslova pod kojima se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu, te će materija člana 50. biti obuhvaćena podzakonskim propisom iz člana 49. stav 3. Zakona. Razlog zašto novo rešenje ne predviđa saglasnost ministra odbrane na propis kojim se definiše korišćenje izraza na srpskom jeziku jeste i činjenica da je ovo pitanje, kada je reč o pružanju ovih usluga vojnim vazduhoplovima, rešeno sporazumom zaključenim između Komande ratnog vazduhoplovstva i Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA doo.
Članom 6. Predloga zakona vrši se izmena člana 66. Zakona, kako bi se preciziralo da je neophodno da pružalac usluga poseduje odgovarajući sertifikat kako za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, tako i za pružanje usluga i funkcija upravljanja vazdušnim prostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja.
Članom 7. Predloga zakona vrši se dopuna člana 90. Zakona kako bi se preciziralo da je obavljanje avio-prevoza na liniji u javnom interesu dozvoljeno samo avio-prevoziocu izabranom u postupku javne nabavke.
Članom 8. Predloga zakona menja se član 125. Zakona kako bi se otklonile određene nejasnoće koje su se javile u primeni ovog člana. Naime, iz člana je brisan pojam hitne medicinske pomoći, s obzirom da je korišćenje ovog pojma izazivalo nedoumice u praksi, imajući u vidu značenje koje ovaj pojam ima u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RSˮ, broj 25/19). Naime, članom 30. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je, između ostalog, da zdravstvena ustanova koja obavlja hitnu medicinsku pomoć osniva se isključivo u javnoj svojini. Međutim, aerodromu se mora dozvoliti da, ako to želi, uslugu medicinskog obezbeđenja obezbedi i posredstvom privatne prakse pod uslovom da takva zdravstvena ustanova ispunjava propisane uslove. Kada je reč o medicinskom obezbeđenju radi pružanja neodložne medicinske pomoći na aerodromu, obim ove usluge zavisi od kategorizacije aerodroma, pa se zato daje ovlašćenje Direktoratu da donese propis kojim bi se medicinsko obezbeđenje bliže odredilo.
Članom 9. Predloga zakona se vrše izmene člana 132. Zakona kako bi se obaveza uspostavljanja Saveta avio-prevozilaca, koja se do sada odnosila samo na aerodrome kojima se izdaje sertifikat, proširila na sve aerodrome na kojima redovan avio-prevoz vrše najmanje dva avio-prevozioca. Istovremeno, umesto donošenja posebnog propisa o načinu obrazovanja Saveta avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge i načinu njegovog rada, izmenama stava 3. se prepušta operateru aerodroma da uredi ova pitanja, vodeći računa o specifičnostima aerodroma kojim upravlja.
Članom 10. Predloga zakona se dopunjuje član 137. Zakona na način da se predviđa da Evidenciju državnih vazduhoplova iz člana 5. stav 2. ovog zakona, koje Avio-služba Vlade isključivo koristi za prevoz šefova država ili vlada i visokih državnih delegacija, vodi ta služba u skladu sa propisom Vlade.
Članom 11. Predloga zakona predložena je izmena stava 2. u članu 141. Zakona, u vezi sa periodom važenja privremenog upisa vazduhoplova u Registar vazduhoplova, a radi otklanjanja određenih problema u primeni. Naime, u praksi su se javljali slučajevi kada stranka koja je privremeno upisala vazduhoplov u Registar nije mogla da ispuni određene uslove za redovan upis iz razloga za koje nije odgovorna (npr. dugotrajni postupci pred stvarno nadležnim sudom na osnovu čijeg akta se vrši upis u vlasničko-korisnički list Registra).
Članom 12. Predloga zakona predviđa se brisanje stava 2. u članu 146. Zakona koji propisuje da sadržinu i način vođenja Evidencije vazduhoplova propisuje Direktorat, s obzirom da je stavom 1. istog člana propisano da se na Evidenciju vazduhoplova shodno primenjuju odredbe ovog zakona o Registru vazduhoplova. Kako je odredbama čl. 139-144. Zakona detaljno uređena sadržina i način vođenja Registra vazduhoplova, to postojanje posebnog propisa o sadržini i načinu vođenja Evidencije vazduhoplova nije potrebno.
Članom 13. Predloga zakona se u članu 174. Zakona proširuje krug lica koji spadaju u vazduhoplovno osoblje koje posredno utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja, na način da se pod osobljem obezbeđivanja ne podrazumevaju samo lica koja obavljaju pregled obezbeđivanja na aerodromu, već i druga lica koja obavljaju pregled obezbeđivanja, kontrole pristupa, nadgledanje i patroliranje, a koja se zbirno nazivaju osobljem obezbeđivanja.
Članom 14. Predloga zakona se vrše izmene člana 175. koje su, sa jedne strane, uslovljene izmenom člana 174. i uvođenjem pojma osoblja obezbeđivanja, a sa druge strane potrebom da se precizira da su ovlašćenja osoblja obezbeđivanja, shodno međunarodnim standardima koji se odnose na ovu kategoruju osoblja, sadržana u sertifikatu koga ovom osoblju izdaje Direktorat (za razliku od ostalog vazduhoplovnog osoblja koje posredno utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja, čija su ovlašćenja sadržana u potvrdi o obučenosti koju izdaje centar za obuku).
Članom 15. Predloga zakona vrše se izmene i dopune člana 179. Zakona kako bi se, u skladu sa praksom kakva postoji u državama članicama EU, dala mogućnost manjim organizacijama da sprovode određene vrste obuke vazduhoplovnog osoblja na osnovu svoje izjave o osposobljenosti koju dostavljaju nadležnom organu (Direktoratu). Ovakvo rešenje se zasniva na bezbednosnoj kulturi vazduhoplovnih subjekata i njihovoj svesti o odgovornosti koju imaju (i sve češće se javlja i u mnogobrojnim evropskim propisima iz oblasti vazduhoplovstva), a za cilj će imati uštede koje će vazduhoplovna privreda ostvariti, jer neće prolaziti detaljne postupke osnovne provere u cilju utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti, za šta je, inače, zakonom propisano plaćanje odgovarajuće takse.
Članom 16. Predloga zakona, kojim se menja član 188. stav 1. Zakona, proširuje se krug vazduhoplovnog osoblja koje mora da ispunjava uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti za obavljanje svojih poslova (sada je ovim zahtevom obuhvaćeno i osoblje obezbeđivanja), čime se dalje unapređuje nivo bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu.
Članom 17. Predloga zakona vrše se izmene člana 189. stav 3. kako bi se, pored olakšanih uslova za ocenu zdravstvene sposobnosti padobranaca i pilota paraglajdera, predvidela i mogućnost da se zdravstvena sposobnost osoblja obezbeđivanja može utvrditi, kako u ovlašćenim vazduhoplovno-medicinskim centrima, tako i u drugim zdravstvenim ustanovama koje obavljaju delatnost iz oblasti medicine rada.
Članom 18. Predloga zakona predviđeno je dodavanje novog člana 196a kojim se, na osnovu ovlašćenja iz člana 2. stav 3. Zakona o radu, predviđa duži rok u pogledu otkazivanja ugovora o radu za pilote vazduhoplova, kako bi obezbedio kontinuitet u pružanju usluga avio-prevozioca.
Članom 19. Predloga zakona se predviđaju izmene st. 2. i 3. u članu 203. Zakona. Sa jedne strane, prenosi se ovlašćenje za donošenje odluke o uvođenju operativnim ograničenja na aerodromu sa ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja na Direktorat, s obzirom da je reč o javnoj agenciji koja inače vrši sertifikaciju aerodroma, određuje uslove za njihovo korišćenje i vrši nadzor.
Članom 20. Predloga zakona se u članu 221. stav 1. Zakona vrši ispravka naziva Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva, dok se u stavu 2. vrše izmene koje su uslovljene uvođenjem pojma "osoblje obezbeđivanjaˮ.
Članom 21. Predloga zakona se vrše izmene člana 223. Zakona kako bi se predvidelo da aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu treba da uspostave ne samo operateri onih aerodroma kojima se izdaje sertifikat aerodroma, već i manji aerodromi. Ova mera ima za cilj podizanje nivoa bezbednosti i obezbeđivanja vazdušnog saobraćaja.
Članom 22. Predloga zakona se vrše izmene člana 224. Zakona kako bi se obaveza izrade Programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu proširila i na manje aerodrome, koji su do sada imali obavezu da izrade samo procedure za primenu mera obezbeđivanja. Ova mera, takođe, ima za cilj dalje podizanje nivoa bezbednosti i obezbeđivanja vazdušnog saobraćaja.
Članom 23. predviđa se izmena člana 224a Zakona, tako što se u skladu sa praksom koju predlaže Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) predviđa osnivanje posebnog tima za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo. Ovaj tim treba da obuhvati ne samo predstavnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativne agencije, već i sve druge subjekte i organizacije koji svojim iskustvom i znanjem mogu da doprinesu adekvatnijoj proceni rizika. Predlogom zakona predviđa se da navedeni tim obrazuje Vlada kao koordinaciono telo prema zakonu kojim se uređuje državna uprava. Takođe, vrši se dopuna stava 1. na način da se precizira da mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu moraju da budu nasumične i što je izuzetno važno - nepredvidive, kako bi se njima postigao najbolji efekat.
Čl. 24. i 25. Predloga zakona vrše se izmene člana 225. stav 1. Zakona, kao i člana 226. Zakona, kako bi se predvidela obaveza svih operatera aerodroma (ne samo onih koji poseduju sertifikat aerodroma, kako je trenutno predviđeno Zakonom) da, u slučaju da to nalaže bezbednosna procena rizika, odrede i razgraniče javnu, kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu, kao i obavljanje kontrole pristupa lica i vozila, nadgledanje i patroliranje. Takođe, predviđa se obaveza avio-prevozioca da obezbedi prisustvo lica koje je predalo prtljag u slučaju potrebe da se obavi dodatni pregled predatog prtljaga. Istovremeno, izmenama člana 226. Zakona predviđa se zabrana ulaska ne samo u obezbeđivano-restriktivnu zonu, već i u kontrolisanu zonu, kao i u vazduhoplov, onom licu koje se očigledno agresivno ili nedolično ponaša ili iz bilo kog razloga pobuđuje osnovanu sumnju u pogledu svojih namera. Ovo su sve zahtevi koji su usmereni na dalje podizanje nivoa bezbednosti i obezbeđivanja na domaćim aerodromima.
Članom 26. Predloga zakona vrše se izmene člana 227. Zakona kako bi se krug lica za koja je predviđen izuzetak od obaveza posedovanja dozvole za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanja i patroliranja proširio i na poznate pošiljaoce ako oni obavljaju pregled obezbeđivanja isključivo robe i pošte. Takođe, u stavu 5. se vrši ispravka, jer je propušteno da se predvidi plaćanje takse za produženje važenja ili izmenu odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, iako je reč o odobrenju koje se izdaje na određeno vreme, nakon čega je potrebno izvršiti proveru da li ova lica i dalje ispunjavaju propisane uslove.
Članom 27. Predloga zakona se vrši izmena člana 228. Zakona tako što se predviđa obaveza svih operatera aerodroma (do sada se to odnosilo samo na operatere aerodroma koji poseduju sertifikat aerodroma) da obavljaju pregled i zaštitu objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu i da za to obezbede odgovarajuće uslove, a sve u skladu sa bezbednosnom procenom rizika.
Članom 28. Predloga zakona se menjaju čl. 231. i 231a Zakona kako bi se dodatno pojasnile određene odredbe i predvideli dodatni uslovi za izdavanje znaka identifikacije (kao što je dostavljanje dokaza o nepostojanju bezbednosne smetnje, ali i završena obuka iz oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu). Takođe, član je dopunjen i odredbom koja propisuje izuzetke od obaveze posedovanja znaka identifikacije, a kojom su obuhvaćeni predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik i članovi Vlade. Takođe, za ulazak i kretanje vazduhoplovnih inspektora u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma nije potreban znak identifikacije imajući u vidu ovlašćenja inspektora propisana članom 251. Zakona i činjenicu da ova lica poseduju službene legitimacije. Takođe, odredbe o bezbednosnoj proveri uvode validatori obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i propisuju rokovi za vršenje bezbednosne. Istovremeno, se određuju i kategorije lica za koje neće biti potrebno vršiti bezbednosnu proveru. Takođe, propisano je da u slučaju da domaći vazduhoplovni subjekt, kao poslodavac, angažuje stranca za obavljanje poslova koji mogu imati uticaja na bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, dužan je da o tome obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i službe bezbednosti.
Članom 29. Predloga zakona se u tekst Zakona dodaje novi član 231b i detaljno utvrđuju slučajevi u kojima će se smatrati da postoji bezbednosna smetnja za obavljanje određenih poslova koji mogu imati uticaja na bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Članom 30. Predloga zakona vrši se prenumeracija dosadašnjeg člana 231b (postaje član 231v), a potom i dodaju novi čl. 231g i 231d. Član 231g sadrži osnovne uslove koji moraju da budu ispunjeni kako bi vazduhoplovni subjekt, kao poslodavac, imenovao odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu. Istim članom predviđa se plaćanje takse za izdavanje ovlašćenja za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i daje se pravni osnov za donošenje podzakonskog propisa kojima bi se bliže odredili uslovi za izdavanje, suspenziju ili stavljanje van snage navedenog ovlašćenja.
Novim članom 231d proširuje se krug lica koji moraju da završe odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja (reč je o vrsti osnovne obuke), kako bi se podigao nivo bezbednosne kulture i svest o značaju obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu i samim tim unapredila bezbednost i obezbeđivanje. Ova vrsta obuke koju organizuje vazduhoplovni subjekt, kao poslodavac, ne mora se vršiti isključivo u centrima za obuku, već se predviđa mogućnost da je vrše i ovlašćeni instruktori. Istim članom se predviđaju i osnovni uslovi za sticanje ovlašćenja instruktora za obezbeđivanje, predviđa se plaćanje takse za izdavanje tog ovlašćenja i istovremeno se daje pravni osnov za donošenje podzakonskog akta koji bi propisao detalje obuke koju poslodavac mora da organizuje, kao i bliži uslovi za izdavanje, suspenziju ili stavljanje van snage ovlašćenja instruktora.
Čl. 31. i 32. Predloga zakona vrše se shodne izmene prekršajnih odredaba sadržanih u čl. 258. i 260. Zakona, kao posledica izmena izvršenih ovim zakonom.
Članom 33. Predloga zakona određuje se rok od 18 meseci za donošenje propisa za izvršenje zakona.
Članom 34. Predloga zakona predviđa se da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Ovaj zakon će imati uticaj na državne organe i organizacije koje imaju nadležnosti u oblasti vazdušnog saobraćaja, zatim na pružaoce i korisnike usluga u vazdušnom saobraćaju, na vazduhoplovnu privredu, kao i na vazduhoplovno osoblje.
U pogledu državnih organa i organizacija ovim zakonom se jasnije određuje i razgraničava njihova nadležnost. Primeri za to su:
1) odredba Predloga zakona kojom se menja član 37. Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15 - dr. zakon i 83/18 - u daljem tekstu: Zakon), kojom se nadležnosti za određivanje klasa i uslova za njihovo korišćenje prenosi sa Vlade na Direktorat;
2) odredba člana 49. Zakona kojom se za donošenje propisa o pružanju usluga informisanja vazduhoplova u letu više ne zahteva saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane;
3) brisanje člana 50. Zakona, jer je materija koju on reguliše već pokrivena pravnim osnovom iz člana 49. Zakona.
Ovim izmenama se omogućava donošenje jedinstvenog propisa od strane Direktorata koji bi, osim materije iz navedenih članova, uključivao i materiju iz člana 4a Zakona (a koji se inače tiče pravila letenja i kojeg donosi Direktorat). Time se nadalje stvara pravna mogućnost da umesto četiri različita propisa (od kojih jedan donosi Vlada, jedan Direktorat samostalno, a dva Direktorat uz saglasnost Ministarstva odbrane) i koji regulišu materiju koja predstavlja jednu celinu, Direktorat donese jedan propis. Tim jedinstvenim propisom bi se po donošenju ovog zakona omogućilo transponovanje evropske regulative, tj. Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012 od 26. septembra 2012. godine. Ovakvo ukrupnjavanje materije koja se tiče pravila letenja, pružanja usluga kontrole letenja, uzbunjivanja i informisanja vazduhoplova u letu će omogućiti da subjekti kojih se ova materija tiče (avio-prevozioci, piloti, kontrolori letenja, itd) mogu da na jednom mestu pronađu sva pravila koja regulišu njihov rad u ovim oblastima.
U pogledu državnih organa, značajno je pomenuti i izmenu stava 6. u članu 224a Zakona kojim se propisuje da Vlada obrazuje, kao koordinaciono telo, Tim za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo. Ova izmena ima za cilj da doprinese koordinaciji i efikasnosti u saradnji između Ministarstva unutrašnjih poslova, službi bezbednosti i svih drugih subjekata u vršenju bezbednosne procene rizika u oblasti vazduhoplovstva.
Kad je reč o pružaocima usluga, značajna je izmena člana 66. Zakona. Naime, na osnovu te izmene omogućeno je da se imaocu sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi u sertifikat koji poseduje upiše i pružanje usluge i funkcije upravljanja vazdušnim prostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja, što do sada nije bilo moguće.
U pogledu vazduhoplovne privrede i vazduhoplovnog osoblja značajna je izmena člana 179. Zakona kojom se omogućava da svojstvo centra za obuku mogu da steknu i organizacije koje su dostavile Direktoratu izjavu o osposobljenosti (tzv. deklarisane organizacije). Ovim se zapravo omogućava da za određene vrste obuka nije potrebna sertifikacija od strane Direktorata, već je dovoljno davanje izjave. To će imati pozitivan uticaj na vazduhoplovnu privredu, jer će omogućiti otvaranje i rad centara za određene vrste letačkih obuka u daleko kraćem roku nego što je to bio slučaj do sada i sa minimumom administrativnih formalnosti. Takođe, očekivano povećan broj centara za obuku omogućiće njihovim korisnicima, tj. vazduhoplovnom osoblju da ima veće mogućnosti u pogledu izbora centra u kojem će pohađati obuku.
U pogledu vazduhoplovnog osoblja značajna je i izmena člana 175. Zakona kojom se precizira da su ovlašćenja osoblja obezbeđivanja, za razliku od drugog osoblja koje posredno utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja, sadržana u sertifikatu koga izdaje Direktorat (kod ostalog osoblja su ovlašćenja sadržana u potvrdi o obučenosti koju izdaju centri za obuku). Ova izmena uslovljena je međunarodnim standardima koji se odnose na ovu kategoriju osoblja, koji nalažu da u obuci osoblja obezbeđivanja, pored centara za obuku, mora da ima učešće i vazduhoplovna vlast koja tom osoblju izdaje sertifikat. Ispunjenje ovih standarda će svakako značiti korak napred u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, jer će obučenost osoblja obezbeđivanja biti dodatno proveravana.
U pogledu vazduhoplovne privrede, izmenama čl. 223. i 224. Zakona proširuje se krug operatera aerodroma koji su dužni da obrazuju Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, odnosno da sačine i primene programe za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu. Ovo rešenje je posledica dosledne primene standarda iz aneksa Čikaške konvencije i ima za cilj da dodatno podigne nivo obezbeđivanja u vazduhoplovstvu. Ipak, ova izmena neće predstavljati krucijalnu izmenu, s obzirom da operateri manjih aerodroma i po važećem rešenju imaju obavezu da izrade, ažuriraju i primenjuju procedure za primenu mera obezbeđivanja, s tim što će se ove procedure unaprediti kroz izradu programa za obezbeđivanje.
Odredbe ovog zakona će uticati i na vazduhoplovne subjekte u tom smislu što će odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja morati da završe sva lica koja obavljaju poslove koji mogu da imaju uticaja na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 231d Zakona). Takođe na njih će se odraziti i odredba člana 231g Zakona, koja predviđa da lice koga vazduhoplovni subjekt, kao poslodavac, namerava da imenuje za odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, mora da poseduje ovlašćenje izdato od strane Direktorata.
Koji su troškovi koje će primena akta izazvati građanima i privredi
Primena ovog zakona neće izazvati značajne nove troškove građanima i privredi, s obzirom da se njegovim odredbama postojeća rešenja ne menjaju značajno, već se postojeća unapređuju i uređuju na jasniji i detaljniji način. Predviđeni troškovi se pretežno odnose na obavezu plaćanja određenih taksi, kao što su taksa za izdavanje ovlašćenja za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 231g Zakona) i taksa za izdavanje ovlašćenja za obavljanje poslova instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 231d Zakona). Takođe, pojedine takse koje se uvode ovim zakonom nisu nove, odnosno stranke su bile u obavezi da ih plaćaju i do sada (čl. 66. i 226. Zakona).
Posebno napominjemo da će izmena člana 179. Zakona uticati na smanjenje troškova koje građani i privreda imaju usled primene postojećih zakonskih rešenja, jer tzv. deklarisane organizacije neće potpadati pod taksu za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde o pravu na obučavanje (iz stava 5. člana 179).
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
S obzirom da će donošenje ovog zakona omogućiti dalje podizanje nivoa bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, to svakako opravdava sve troškove koje će on stvoriti.
Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Da, naročito gore navedena izmena člana 179. Zakona, za koju se očekuje da će imati pozitivan uticaj na vazduhoplovnu privredu, jer će omogućiti rad većem broju letačkih centara i time stvoriti pretpostavke za liberalizaciju tržišta vazduhoplovnih usluga.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
U pripremi ovog zakona održano je više radnih sastanaka u kojima su, osim predstavnika Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao ovlašćenog predlagača, učestvovali i davali svoje primedbe i sugestije predstavnici Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA d.o.o i Er Srbije.
Takođe je 12. novembra 2019. godine održana javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, na kojoj su, pored predlagača učestvovali i predstavnici Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA d.o.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da se bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Reč je o svim onim merama kojima se zakon izvršava, a to je: donošenje svih predviđenih podzakonskih akata, sprovođenje odgovarajuće osnovne provere i sertifikacije vazduhoplovnih subjekata u skladu sa izmenjenim odredbama zakona, sprovođenje periodičnih provera, ali i inspekcijskog nadzora. Takođe, kao rezultat ovog nadzora može doći do pokretanja prekršajnog postupka ili krivičnog postupka.
U cilju efikasnijeg sprovođenja zakona, Direktorat će organizovati i odgovarajuće sastanke i seminare, kako bi detaljno upoznao vazduhoplovne subjekte sa zakonskim rešenjima i kako bi promovisao značaj unapređenja bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 02.12.2019.