Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon i 112/15), u članu 8. dodaju se st. 2. i 3, koji glase:

"Dohotkom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se dohodak koji fizičko lice ostvari po osnovu rada koji obavlja na teritoriji Republike.

Dohotkom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se i dohodak po osnovu prava nastalog na teritoriji Republike, uključujući i pravo po osnovu imovine koja se nalazi na teritoriji Republike kojom nerezidentno lice raspolaže."

Član 2.

U članu 9. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

"2)        primanja, osim naknade zarade (plate), koja se ostvaruju u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom;".

U tački 3) reči: "tuđu pomoć i negu" zamenjuju se rečima: "pomoć i negu drugog lica".

Tačka 5) menja se i glasi:

"5)        usluga socijalne zaštite i materijalne podrške u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita;"

U tački 18) posle reči: "uređuje rad," dodaju se reči: "odnosno radni odnosi".

U tački 19) reč: "uređuju" zamenjuje se rečima: "uređuje rad, odnosno".

Tačka 28) menja se i glasi:

"28)      novčane pomoći fizičkim licima koja nisu u radnom odnosu kod davaoca koja služi za lečenje u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila, kao i dokumentovani troškovi prevoza i smeštaja za potrebe lečenja tog lica;".

U tački 29) posle reči: "naknada za rad članova" dodaju se reči: "izbornih komisija, osim članova Republičke izborne komisije,".

U tački 29) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje nova tačka 30), koja glasi:

"30)      novčane pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, a koja ne predstavlja ekvivalent za neki njihov rad, odnosno protivuslugu ili protivčinidbu za neku njihovu aktivnost u odnosu na davaoca - u iznosu do 12.375 dinara godišnje, ostvarene od jednog isplatioca."

U stavu 2. reči: "13) i 28)" zamenjuju se rečima: "13), 28) i 30)".

Član 3.

U članu 12a stav 1. menja se i glasi:

"Dinarski iznosi iz člana 9. stav 1. tač. 9), 12), 13), 29) i 30), člana 15a st. 2, 4. i 5, člana 18. stav 1. tač. 1), 2), 5), 7), 8) i 9), člana 21a stav 2, člana 83. stav 4. tačka 1) i člana 85. stav 1. tačka 11) ovog zakona usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike."

Član 4.

U članu 13. stav 4. posle reči: " u vezi sa radom kod" dodaje se reč: "domaćeg".

Dodaje se stav 5. koji glasi:

"Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u vezi sa radom kod poslodavca koja po osnovu prava iz radnog odnosa lice ostvari po prestanku radnog odnosa."

Član 5.

U članu 14. stav 3. reči i zagrada: "(opcije na akcije i dr.)" brišu se.

U stavu 4. zapeta i reči: "odnosno u momentu kad se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo taj trošak prizna kao rashod" brišu se.

Član 6.

U članu 14b stav 2. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        premija osiguranja koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod neživotnog kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kao i premija kolektivnog osiguranja života za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti koju poslodavac plaća za sve zaposlene;".

Član 7.

U članu 15a stav 2. menja se i glasi:

"Osnovicu poreza na zarade čini zarada iz člana 13. st. 1. i 3, čl. 14. do 14b i člana 15b ovog zakona, umanjena za iznos od 15.000 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom."

U st. 4. i 5. reči: "11.790 dinara" zamenjuju se rečima: "15.000 dinara".

Član 8.

U članu 15b dodaje se stav 2, koji glasi:

"Fizičkim licima u smislu stava 1. ovog člana smatraju se i rezidenti Republike koji su upućeni u inostranstvo na stručno osposobljavanje i usavršavanje za potrebe poslodavca u smislu zakona kojim se uređuje upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo."

Član 9.

Član 18. menja se i glasi:

"Član 18.

Ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu:

1)         naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada - do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.725 dinara mesečno;

2)         dnevnice za službeno putovanje u zemlji - do 2.236 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa;

3)         dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo - do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, a najviše do 50 evra dnevno, utvrđene na način i u skladu sa uslovima propisanim od strane nadležnog državnog organa;

4)         naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;

5)         naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu, drugim propisima odnosno aktima odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe - do iznosa 30% cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do 6.520 dinara mesečno;

6)         dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe, saglasno propisima koji uređuju Vojsku Srbije;

7)         solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - do 37.252 dinara;

8)         poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - do 9.313 dinara godišnje po jednom detetu;

9)         jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - do 18.624 dinara godišnje;

10)       novčane pomoći koja služi za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila, kao i dokumentovani troškovi prevoza i smeštaja za potrebe lečenja tog lica.

Ne plaća se porez na zarade na primanja iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana koja ostvaruju lica koja nisu u radnom odnosu, ali za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na zaradu u smislu ovog zakona.

Za utvrđivanje poreza na zarade po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, primanja iznad iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, odnosno iznad neoporezivog iznosa od 50 evra iz stava 1. tačka 3) ovog člana, konvertuju se u dinarski iznos po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna troškova.

Ostvarivanje prava na poresko oslobođenje za primanja iz stava 1. tač. 7) i 10) ovog člana bliže uređuje ministar."

Član 10.

U članu 21v stav 1. menja se i glasi:

"Poslodavac - pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2019. godine."          

Član 11.

U članu 21d stav 1. menja se i glasi:

"Poslodavac - pravno lice koje se, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, razvrstava u mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, ima pravo na povraćaj 75% plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2019. godine."

Član 12.

Posle člana 21d dodaje se član 21đ, koji glasi:

"Član 21đ

Poslodavac – novoosnovano privredno društvo, kao i novoosnovani preduzetnik, koji je upisan u registar nadležnog organa, odnosno organizacije, može da ostvari pravo na oslobođenje od plaćanja poreza po osnovu zarade osnivača, odnosno po osnovu lične zarade preduzetnika, kao i po osnovu zarade zaposlenih i to najviše za devet novozaposlenih lica sa kojima je zasnovao radni odnos.

Pravo na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana po osnovu zarade osnivača može da se ostvari ukoliko je osnivač, odnosno svaki od osnivača ako ih je više, zasnovao radni odnos u tom privrednom društvu, odnosno po osnovu zarade za najviše devet novozaposlenih, ukoliko je lice prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i u periodu od najmanje šest meseci neprekidno pre dana osnivanja pravnog lica odnosno zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo prijavljeno kao nezaposleni, ili je u periodu od dvanaest meseci pre dana osnivanja odnosno zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca steklo srednje, više ili visoko obrazovanje.

Pravo na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana, poslodavac može da ostvari za poreski period u kojem je osnovan, kao i za naredni poreski period, po osnovu zarade koja je isplaćena zaključno sa 31. decembrom navedenog poreskog perioda.

Poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana lice koje je osnivač, odnosno preduzetnik može da ostvari samo jednom kao novoosnovani subjekt, i to u svojstvu ili kao osnivač ili kao preduzetnik.

Pravo na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana ostvaruje se pod sledećim uslovima:

1)         da je svaki član - osnivač novoosnovanog privrednog društva zasnovao radni odnos sa privrednim društvom koje su osnovali;

2)         da u svakom poreskom periodu za koji ostvaruje pravo na poresko oslobođenje može da ga ostvari za najviše 9 novozaposlenih koji ispunjavaju uslove;

3)         da je sa svim članovima - osnivačima novoosnovanog privrednog društva, uključujući i novozaposlene, poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi i da je lica prijavio na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja;

4)         da su osnivači novoosnovanog privrednog društva, kao i preduzetnik, u periodu od najmanje šest meseci neprekidno pre dana osnivanja pravnog lica, odnosno registrovanja preduzetnika, kod Nacionalne službe za zapošljavanje bili prijavljeni kao nezaposleni ili da su u periodu od dvanaest meseci pre dana osnivanja stekli srednje, više ili visoko obrazovanje, u skladu sa zakonom.

Poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana može da ostvari poslodavac – pravno lice, odnosno preduzetnik, koji je osnovan zaključno sa 31. decembrom 2020. godine.

Poslodavac koji za određeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja u skladu sa odgovarajućim propisom, osim u skladu sa odredbom zakona kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koja se odnosi na istu vrstu olakšice, po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem nema pravo da za to lice ostvari poresku olakšicu iz ovog člana."

Član 13.

Član 32. menja se i glasi:

"Član 32.

Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti je fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. ovog zakona.

Obveznik iz stava 1. ovog člana je fizičko lice koje u upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije, a porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (u daljem tekstu: preduzetnik), odnosno na paušalno utvrđeni prihod (u daljem tekstu: preduzetnik paušalac).

Obveznikom u smislu stava 1. ovog člana, smatra se i obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje ta oblast, koje vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (u daljem tekstu: preduzetnik poljoprivrednik).

Obveznikom u smislu stava 1. ovog člana, smatra se i fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, kao i svako drugo fizičko lice koje obavlja delatnost nezavisno od toga da li je ta delatnost registrovana i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (u daljem tekstu: preduzetnik drugo lice)."

Član 14.

Član 33. menja se i glasi:

"Član 33.

Oporezivi prihod od samostalne delatnosti je oporeziva dobit, a za preduzetnika paušalca to je paušalno utvrđen prihod, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, sačinjenom u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo za obveznika koji je dužan da vodi dvojno knjigovodstvo, odnosno u skladu sa propisom iz člana 49. ovog zakona za obveznika koji vodi prosto knjigovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom.

Paušalni prihod utvrđuje se rešenjem nadležnog poreskog organa primenom kriterijuma i elemenata iz člana 41. ovog zakona."

Član 15.

Član 33a menja se i glasi:

"Član 33a

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik može da se opredeli za isplatu lične zarade.

Ličnom zaradom iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se novčani iznos koji preduzetnik iz stava 1. ovog člana, isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.

Preduzetnik iz stava 1. ovog člana koji se opredeli za isplatu lične zarade, dužan je da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade.

Obaveštenje iz stava 3. ovog člana dostavlja se najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine.

Preduzetnik iz stava 1. ovog člana koji se opredeli za isplatu lične zarade, ovakvo opredeljenje ne može da menja tokom poreskog perioda.

Ako se preduzetnik iz stava 1. ovog člana opredeli da prestane sa isplatom lične zarade, dužan je da o tome u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu do 15. decembra tekuće godine.

U slučaju iz stava 6. ovog člana, preduzetnik iz stava 1. ovog člana od 1. januara godine koja sledi godini u kojoj je dostavio obaveštenje nadležnom poreskom organu nije dužan da vrši isplatu lične zarade."

Član 16.

U članu 35. stav 2. menja se i glasi:

"Način na koji obveznici iz člana 32. ovog zakona, osim preduzetnika paušalaca, u poreskom bilansu iskazuju transferne cene bliže uređuje ministar."

Član 17.

U članu 35a reči: "koje je preduzetnik iskazao u svojim" zamenjuju se rečima: "iskazanih u".

Član 18.

U članu 36. reč: "preduzetnikom" zamenjuje se rečima: "obveznikom iz člana 32. ovog zakona".

Član 19.

Član 37a menja se i glasi:

"Član 37a

Obvezniku koji plaća porez na stvarni prihod od samostalne delatnosti u rashode u poreskom bilansu priznaju se:

1)         isplaćena lična zarada;

2)         troškovi službenog putovanja do iznosa iz člana 18. stav 1. tač. 2) do 5) ovog zakona;

3)         obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti ako se obveznik nije opredelio za isplatu lične zarade."

Član 20.

Član 37b menja se i glasi:

"Član 37b

Tretman poslovnog prihoda ima uzimanje iz poslovne imovine koje za privatne potrebe i ličnu potrošnju vrši obveznik koji plaća porez na stvarni prihod od samostalne delatnosti.

Tretman poslovnog rashoda ima ulaganje lične imovine obveznika koji plaća porez na stvarni prihod od samostalne delatnosti, u poslovnu imovinu, osim ulaganja u stalnu imovinu.

Uzimanje, odnosno ulaganje imovine iz st. 1. i 2. ovog člana koje nije u novčanom obliku, procenjuje se prema uporedivoj tržišnoj vrednosti, u skladu sa načelom stalnosti."

Član 21.

U članu 40. stav 1. reč: "Preduzetnik" zamenjuje se rečima: "Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti upisan u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije".

U stavu 2. reč: "preduzetniku" zamenjuje se rečima: "obvezniku iz stava 1. ovog člana".

Stav 3. menja se i glasi:

"Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog člana, obvezniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod."

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Pravo na paušalno oporezivanje saglasno st. 1. do 3. ovog člana može da ostvari obveznik koji vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 22.

U članu 41. stav 1. posle reči: "preduzetnici" dodaje se reč: "paušalci".

Član 23.

Član 43. menja se i glasi:

"Član 43.

Obveznici iz člana 32. ovog zakona dužni su da vode poslovne knjige i da u njima iskazuju poslovne promene u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, odnosno na način određen ovim zakonom.

Preduzetnik iz člana 32. stav 2. ovog zakona koji porez plaća na stvarni prihod, vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice iz člana 32. st. 3. i 4. ovog zakona, vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa ovim zakonom.

Preduzetnici paušalci dužni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu."

Član 24.

U članu 44. reči: "kao i drugi podaci," brišu se.

Član 25.

Član 45. menja se i glasi:

"Član 45.

Preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice je dužan da poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva iz člana 44. ovog zakona vodi ažurno i uredno, tako da one obezbeđuju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju poslovnih promena.

Preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice dužan je da knjiženje prihoda vrši najkasnije narednog dana od dana kada je prihod ostvaren, knjiženje troškova u roku od sedam dana od dana njihovog nastanka, a ostala knjiženja u rokovima i na način određen ovim zakonom i propisima koji su doneti na osnovu njega, odnosno u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo.

Preduzetnik koji je dužan da vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva iskazuje poslovne promene u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo."

Član 26.

U članu 47. stav 1. reč: "Preduzetnik" zamenjuje se rečima: "Obveznik iz člana 32. ovog zakona".

Član 27.

U članu 50. stav 1. reč: "Preduzetnici" zamenjuje se rečima: "Obveznici koji plaćaju porez na stvarni prihod od samostalne delatnosti".

Član 28.

U članu 51. reč: "Preduzetnik" zamenjuje se rečima: "Obveznik iz člana 32. ovog zakona".

Član 29.

U članu 61. stav 1. tačka 4), posle reči: "za njihove privatne potrebe" dodaju reči: "i ličnu potrošnju".

Član 30.

U članu 65a stav 3. se menja i glasi:

"Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, prihodi koje od izdavanja nepokretnosti ostvari obveznik iz člana 32. ovog zakona, osim preduzetnika paušalca, oporezuju se kao prihod od samostalne delatnosti."

Član 31.

U članu 65b stav 2. reč: "preduzetnik" zamenjuje se rečima: "obveznik iz člana 32. ovog zakona, osim preduzetnika paušalca,".

Član 32.

U članu 72. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

"3)        udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti;".

Posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi:

"4)        investicione jedinice, osim investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova, otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi."

Član 33.

U članu 75. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

"Nabavna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koje je obveznik stekao saglasno st. 1. do 3. ovog člana, uvećava se u skladu sa članom 74. st. 8, 9. i 10. ovog zakona."

Član 34.

U članu 78. stav 3. zapeta i reči: "počev od godine" zamenjuju se rečima: "u koje se uračunava i godina".

Član 35.

U članu 84. stav 4. briše se.

Član 36.

Član 85. menja se i glasi:

"Član 85.

Ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito:

1)         prihodi po osnovu ugovora o delu;

2)         prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja;

3)         prihodi po osnovu dopunskog rada;

4)         prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja;

5)         primanja članova organa uprave pravnog lica;

6)         naknada poslanicima i odbornicima;

7)         naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda;

8)         primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika i sudskih tumača;

9)         prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina;

10)       prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, uzgajanja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa, odnosno po osnovu prodaje drugih dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih poslova, ako nisu oporezovani po drugom osnovu u smislu ovog zakona;

11)       nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a koja proizlaze iz rada ili druge vrste doprinosa delatnosti isplatioca, u iznosu preko 12.375 dinara godišnje, ostvarena od jednog isplatioca;

12)       primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa;

13)       naknade troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, osim prihoda iz tačke 11) ovog stava;

14)       primanja koja, saglasno zakonu kojim se uređuje rad, ostvari zaposleni po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini;

15)       prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda;

16)       svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.

Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.

Oporezivi prihod za prihode iz stava 1. ovog člana čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 15) ovog člana, koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.

Izuzetno od stava 1. tačka 13) ovog člana, porez na druge prihode ne plaća se na dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja u svrhu obavljanja poslova za domaćeg isplatioca, odnosno za lice koje upućuje na put, najviše do iznosa tih troškova koji su izuzeti od plaćanja poreza na zarade za zaposlene po članu 18. stav 1. tač. 2) do 5) ovog zakona, ako se isplata vrši fizičkim licima, odnosno za fizička lica koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to:

1)         upućenim, odnosno pozvanim od strane državnog organa ili organizacije, sa pravom naknade troškova, nezavisno od toga iz kojih sredstava se vrši isplata;

2)         članovima predstavničkih i izvršnih tela Republike, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, u vezi sa vršenjem funkcije;

3)         upućenim na rad u Republiku, po nalogu inostranog poslodavca, a u vezi sa delatnošću domaćeg isplatioca;

4)         upućenim kod isplatioca po nalogu poslodavca, a u vezi sa delatnošću poslodavca;

5)         ako ta lica dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju u humanitarne, zdravstvene, vaspitno-obrazovne, kulturne, sportske, naučno-istraživačke, verske i druge svrhe, uključujući i za potrebe predstavljanja u ime državnih organa ili organizacija, odnosno sarađuju u sindikalnim organizacijama, privrednim komorama, političkim strankama, savezima i udruženjima, nevladinim i u drugim nedobitnim organizacijama, pri čemu ne ostvaruju bilo koju drugu naknadu po osnovu te saradnje;

6)         licima koja su članovi organa uprave pravnih lica u vezi sa delatnošću tih lica koja ih upućuju na put.

Pod naknadom po osnovu saradnje u smislu tačke 5) stav 5. ovog člana ne podrazumeva se naknada za kotizaciju za prisustvovanje događaju kojim se realizuje saradnja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, porez na druge prihode ne plaća se na primanje fizičkog lica - klijenta banke (u daljem tekstu: dužnik) kada banka otpiše potraživanje prema dužniku pod uslovima pod kojima se na teret rashoda banke priznaje otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja po osnovu kredita saglasno odredbama zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.

Porez na druge prihode ne plaća se ni u slučaju otpisa preostalog dela potraživanja banke od dužnika, koji nije naplaćen iz sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti koja se sprovodi u skladu sa zakonom.

Na druge prihode koje ostvari član učeničke zadruge, član omladinske ili studentske zadruge do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u institucijama za srednje, više i visoko obrazovanje, kao i fizičko lice po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, obračunati porez umanjuje se za 40%.

Oporezivi prihod iz stava 1. tačka 11) ovog člana koji fizičko lice ostvari po osnovu nagrade i drugih davanja fizičkim licima, čini razlika između ostvarenog prihoda i neoporezivog iznosa.

Oporezivi prihod iz stava 1. tačka 12) ovog člana koji fizičko lice ostvari po osnovu primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa, čini razlika između ostvarenog primanja i neoporezivog iznosa.

Izuzetno od stava 1. tač. 10) i 15) ovog člana, ne oporezuju se prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, uzgajanja i prodaje pečuraka, pčelinjeg roja (pčela) i puževa, prihodi od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, koje ostvare fizička lica:

1)         nosioci poljoprivrednog gazdinstva;

2)         koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju kao osiguranici po osnovu poljoprivredne delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

3)         korisnici poljoprivredne penzije."

Član 37.

U članu 93. stav 1. menja se i glasi:

"Obveznik iz člana 32. ovog zakona, osim preduzetnika paušalca, koji vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. st. 2. i 3. ovog zakona dužan je da poresku prijavu i poreski bilans podnese nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. aprila godine koja sledi godinu za koju se utvrđuje porez."

Član 38.

Član 94. menja se i glasi:

"Član 94.

Obveznik iz člana 32. ovog zakona, osim preduzetnika paušalca, koji u toku godine započne obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu u kojoj će dati procenu prihoda i rashoda do kraja prve poslovne godine, kao i procenu mesečne akontacije poreza, odnosno opredeljenje da će isplaćivati ličnu zaradu, najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa, odnosno od dana početka obavljanja delatnosti.

Preduzetnik paušalac koji u toku godine započne obavljanje samostalne delatnosti dužan je da podnese poresku prijavu u kojoj će dati procenu prometa do kraja prve poslovne godine, najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa, odnosno od dana početka obavljanja delatnosti.

Obveznik iz člana 32. ovog zakona, osim preduzetnika paušalca, koji u toku godine prestane, odnosno prekine obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza u roku od 30 dana od dana prestanka, odnosno prekida obavljanja delatnosti, za period od početka poreskog perioda do dana prestanka, odnosno prekida obavljanja samostalne delatnosti.

Preduzetnik paušalac koji u toku godine prestane, odnosno prekine obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da o tome obavesti poreski organ podnošenjem poreske prijave u roku od 30 dana od dana prestanka, odnosno prekida obavljanja delatnosti.

Obveznik u smislu člana 43. st. 2. i 3. ovog zakona dužan je da u poreskoj prijavi iz stava 2. ovog člana iskaže i iznos obračunatog i plaćenog poreza u poreskom periodu do dana prekida, odnosno prestanka obavljanja samostalne delatnosti, kao i da uz poresku prijavu podnese i poreski bilans.

Preduzetnik drugo lice kome prestane status obveznika poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, uz zahtev za paušalno oporezivanje iz člana 42. st. 1. i 2. ovog zakona, dužan je da podnese i poresku prijavu u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost.

Preduzetnik koji je porez plaćao na stvarni prihod u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje poreza, ukoliko ispunjava uslove da bude paušalno oporezovan može da podnese poresku prijavu za paušalno oporezivanje u toj godini, najkasnije do 31. januara te godine."

Član 39.

U članu 95. stav 3. posle reči: "preduzetnik" dodaje se zapeta i reči: "preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice".

U stavu 4. reči: "koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod" zamenjuju se rečju: "paušalac".

U stavu 5. reči: "tačka 3)" zamenjuju se rečima: "tačka 2)".

Član 40.

U članu 96. stav 2. posle reči: "boravištu obveznika" dodaju se zapeta i reči: "odnosno prema prebivalištu poreskog punomoćnika".

Član 41.

Član 99. menja se i glasi:

"Član 99.

Po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:

1)         zarade;

2)         prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac;

3)         prihode od kapitala, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac;

4)         prihode od nepokretnosti, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik;

5)         prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik;

6)         dobitke od igara na sreću;

7)         prihode od osiguranja lica;

8)         prihode sportista i sportskih stručnjaka;

9)         ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac.

Pod pravnim licem u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se i deo pravnog lica, odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i državni organi i organizacije."

Član 42.

Član 100a menja se i glasi:

"Član100a

Samooporezivanjem utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:

1)         prihode od samostalne delatnosti preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica koji vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. st. 2. i 3. ovog zakona;

2)         prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, i to:

(1)        prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine;

(2)        kamate;

(3)        druge prihode iz člana 85. ovog zakona;

(4)        prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, po osnovu prihoda od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari.

Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda.

Obavezu obračunavanja i plaćanja poreza u skladu sa stavom 2. ovog člana, obveznik poreza ima i u slučaju ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku.

Porez na zaradu i druge prihode iz st. 1. i 2. ovog člana, utvrđuje se i plaća na prihod koji je obveznik primio, odnosno iz prihoda iz kog je dužan da plati pripadajuće obaveze.

Obavezu obračunavanja i plaćanja poreza ima i obveznik - stranac upućen na rad u Republiku Srbiju, po osnovu primanja koje ostvaruje od poslodavca u ili iz druge države."

Član 43.

Član 108. i naslov iznad člana 108b i član 108b, brišu se.

Član 44.

U članu 111. stav 1. uvodna rečenica menja se i glasi:

"Obveznik koji vodi poslovne knjige iz člana 43. st. 2. i 3. ovog zakona dužan je da u skladu sa ovim zakonom u poreskoj prijavi obračuna:".

U stavu 7. posle reči: "vodi poslovne knjige" dodaju se reči: "iz člana 43. st. 2. i 3. ovog zakona".

Član 45.

U članu 112. stav 1. reči: "Preduzetnik koji vodi poslovne knjige" zamenjuju se rečima: "Obveznik iz člana 43. st. 2. i 3. ovog zakona".

U stavu 2. posle reči: "vodi poslovne knjige" dodaju se reči: "iz člana 43. st. 2. i 3. ovog zakona".

U stavu 4. reči: "Preduzetnik koji vodi poslovne knjige" zamenjuju se rečima: "Obveznik iz člana 43. st. 2. i 3. ovog zakona".

Član 46.

U članu 114. stav 2. menja se i glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, obveznik koji vodi poslovne knjige iz člana 43. st. 2. i 3. ovog zakona mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca."

Član 47.

U članu 157. stav 3. menja se i glasi:

"Lice koje sa ili bez naknade preuzme deo ili celokupnu imovinu kojom obveznik iz člana 32. ovog zakona obavlja delatnost jemči solidarno za obaveze obveznika iz člana 32. ovog zakona nastale obavljanjem delatnosti pre preuzimanja imovine do visine vrednosti preuzete imovine, a obveznik iz člana 32. ovog zakona koji prestaje da obavlja delatnost dužan je da pre brisanja iz propisanog registra izmiri sve svoje poreske obaveze nastale tokom obavljanja delatnosti."

Član 48.

Prvo usklađivanje za neoporezivi iznos zarade od 15.000 dinara, u smislu člana 3. ovog zakona, vrši se počev u 2019. godini.

Član 49.

Neoporezivi iznos iz člana 7. ovog zakona primenjuje se kod obračuna i plaćanja poreza na zarade počev od zarade za mesec januar 2018. godine.

Neoporezivi iznos od 11.790 dinara primenjuje se zaključno sa isplatom zarade za mesec decembar 2017. godine.

Član 50.

Poresko oslobođenje iz člana 12. ovog zakona primenjivaće se od 1. oktobra 2018. godine.

Član 51.

Odredbe čl. 14, 23, 24, 25, 37, 38, 42, 44, 45. i 46. ovog zakona, u delu koji se odnosi na način vođenja poslovnih knjiga obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, primenjivaće se počev za 2019. godinu.

Član 52.

Isplatilac – pravno lice koje je od početka primene Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive ("Službeni glasnik RS", broj 77/17) platilo porez po odbitku u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon i 112/15), a na dan stupanja na snagu ovog zakona, ispunjava uslove za priznavanje rashoda banci po osnovu otpisa vrednosti pojedinačnih potraživanja koja se odnose na kredite koji se u smislu propisa Narodne banke Srbije smatraju problematičnim, saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, može da ostvari pravo na povraćaj tako plaćenog poreza u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Primanja fizičkog lica koja su bila predmet oporezivanja u smislu stava 1. ovog člana, ne uračunavaju se u osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana.

Isplatilac prihoda nije dužan da izda potvrdu, odnosno iskaže podatke u potvrdi o plaćenom porezu po odbitku u vezi sa primanjima fizičkog lica, iz stava 1. ovog člana.

Član 53.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2018. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

• Problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu

U okviru aktivnosti na sprovođenju mera ekonomske reforme, u skladu sa ekonomskom i socijalnom politikom Vlade, predlaže se, između ostalih, i donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se, u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja, stvore okolnosti za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast i omoguće povoljniji uslovi privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata. S tim u vezi, predloženo je produženje postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica koje ističu 31. decembra 2017. godine, kao i nova poreska olakšica prilikom zapošljavanja mladih kada započnu sopstveni posao, kroz oslobođenje od plaćanja poreza (kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) na zarade u prvim godinama poslovanja (u godini osnivanja i u narednoj godini). Ovim merama nastavlja se kontinuitet u podsticanju legalnog zapošljavanja i samim tim poboljšanja položaja lica koja su nezaposlena, odnosno koja rade ali nisu prijavljena na obavezno socijalno osiguranje, s tim da novopredložena mera ima za cilj da se podstakne preduzetništvo i kroz poresko oslobođenje da se eliminiše jedna od ključnih prepreka za započinjanje i vođenje poslovanja. Ova mera dovela bi do smanjenja broja mladih koji posluju u sivoj ekonomiji, stimulisala bi preduzetnički duh i privredni angažman mladih a bez realnog opterećenja budžeta.

Pored toga, produženjem perioda primene postojećih olakšica do 31. decembra 2019. godine nastavlja se kontinuitet u podsticanju legalnog zapošljavanja i samim tim poboljšanja položaja lica koja su nezaposlena, kao i onih koja rade ali nisu prijavljena na obavezno socijalno osiguranje. Ova mera predstavlja nastavak mera reforme poslovnog okruženja koje imaju za cilj smanjenje rizika i troškova poslovanja u Republici Srbiji.

Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon i 112/15 - u daljem tekstu: Zakon) odnosi se na:

- uvođenje olakšica po osnovu zapošljavanja lica koja započinju sa obavljanjem sopstvene poslovne delatnosti, na način da bi bili oslobođeni od plaćanja poreza i doprinosa po osnovu sopstvene zarade kao i po osnovu zarade novozaposlenih lica;

- produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica (u vidu prava na povraćaj plaćenog poreza i doprinosa od 65% do 75%, čija primena ističe 31. decembra 2017. godine) na 31. decembar 2019. godine;

 - povećanje neoporezivog iznosa zarada na 15.000 dinara mesečno;

- uređenje poreskog tretmana primanja fizičkog lica u slučaju otpisa preostalog dela nenaplativog potraživanja banke po osnovu kredita fizičkim licima, imajući u vidu odluku Narodne banke Srbije o računovodstvenom otpisu bilansne aktive;

- uvođenje obaveze vođenja poslovnih knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva za preduzetnike koji obavljaju registrovanu delatnost (poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva vode preduzetnici koji porez plaćaju na paušalni prihod i oni vode knjigu ostvarenog prometa, zatim preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica a tu su prvenstveno lica obveznici PDV).

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS" br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15 i 99/16), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje prihoda građana i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

• Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.

Uređivanjem poreskopravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

U članu 8. Zakona novododatim st. 2. i 3. precizira se pojam dohotka koji na teritoriji Republike ostvari fizičko lice - nerezident koje je obveznik poreza na dohodak građana.

Uz član 2.

U članu 9. Zakona vrši se pravnotehničko usklađivanje sa odredbama drugih zakona, kao i preciziranje pojedinih tačaka.

U tački 28) precizira se poresko izuzimanje po osnovu lečenja u zemlji i inostranstvu za lica koja nisu u radnom odnosu kod davaoca, kao i opredeljenje izuzimanja po osnovu troškova prevoza i smeštaja za potrebe lečenja fizičkog lica.

U novododatoj tački 30) propisano je poresko izuzimanje za novčanu pomoć fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, do visine propisanog neoporezivog iznosa.

Uz član 3.

U članu 12a Zakona precizira se koji dinarski iznosi se usklađuju godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši.

Uz član 4.

U članu 13. Zakona novododatim stavom 5. navodi se da se zaradom smatraju i primanja koja po osnovu prava iz radnog odnosa ostvari lice po prestanku radnog odnosa.

Uz član 5.

U članu 14. Zakona vrši se preciziranje odredbe u smislu opredeljenja momenta kada se primanje po osnovu hartija od vrednosti smatra zaradom.

Uz član 6.

U članu 14b Zakona vrši se terminološko usklađivanje koje se odnosi na pojam premija kod neživotnog kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, i dodaje se premija kolektivnog osiguranja života za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti.

Uz član 7.

Izmenom člana 15a Zakona vrši se povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 11.790 na 15.000 dinara mesečno.

Uz član 8.

Izmenom člana 15b Zakona novododatim stavom 2. vrši se usklađivanje sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje domaćih državljana u inostranstvu.

Uz član 9.

Član 18. Zakona menja se u smislu pravnotehničkog usklađivanja i pojašnjenja pojedinih odredaba. Dodaje se tačka 10) kojom se predviđa da se ne plaća porez na zaradu na primanje zaposlenog od poslodavca po osnovu novčane pomoći za lečenje zaposlenog u zemlji ili inostranstvu do visine stvarnih troškova lečenja i prevoza i smeštaja za vreme lečenja.

Uz čl. 10. i 11.

U vezi sa čl. 21v i 21d Zakona vrši se produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica koju koriste poslodavci (mikro i mala pravna lica i preduzetnici), tako da se produžava period primene sa 31. decembra 2017. godine na 31. decembar 2019. godine, kao i preciziranje pojma preduzetnika kao poslodavca.

Uz član 12.

Novododatim članom 21đ Zakona uređuje se olakšica po osnovu zapošljavanja lica koja započinju sa obavljanjem sopstvene poslovne delatnosti, na način da su oslobođeni od plaćanja poreza po osnovu sopstvene zarade kao i po osnovu zarade novozaposlenih lica.

Uz čl. 13, 14, 15, 16, 17, 18. i 19.

U čl. 32, 33, 33a, 35, 35a, 36. i 37a Zakona vrši izmena u smislu preciziranja pojma obveznika koji porez plaća na prihode od samostalne delatnosti.

Uz član 20.

U članu 37b Zakona izmenama se precizira šta se za svrhu utvrđivanja poslovnog prihoda smatra uzimanjem iz poslovne imovine koju vrši obveznik koji plaća porez na stvarni prihod od samostalne delatnosti.

Uz član 21.

U članu 40. Zakona određuje se da pravo na paušalno oporezivanje može da ostvari obveznik koji vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti.

Uz član 22.

Odredba člana 41. Zakona se terminološki precizira u vezi sa pojmom preduzetnika kako je opredeljen kroz izmene člana 32. Zakona.

Uz član 23.

Vrši se izmena člana 43. Zakona kojom se uređuje koje poslovne knjige su dužni da vode obveznici preduzetnici iz člana 32. Zakona.

Uz član 24.

U članu 44. Zakona vrši se preciziranje.

Uz čl. 25, 26, 27, 28. 29, 30. i 31.

Vrše se izmene u smislu preciziranja pojma obveznika koji porez plaća na prihode od samostalne delatnosti a u vezi sa pojmom preduzetnika kako je opredeljen kroz izmene člana 32. Zakona.

Uz član 32.

U članu 72. Zakona vrši se pravno tehničko preciziranje u smislu da su u okviru novododate tačke 4) izdvojene investicione jedinice.

Uz član 33.

U članu 75. Zakona dodaje se stav 4. kojim se precizira da se nabavna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koje je obveznik stekao, uvećava godišnjim indeksom potrošačkih cena od dana sticanja do dana prenosa, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Uz član 34.

U članu 78. Zakona vrši se pojašnjenje načina računanja roka.

Uz član 35.

U članu 84. Zakona vrši se brisanje stava 4.

Uz član 36.

Izmenama člana 85. Zakona uređuje se, pored ostalog, poreski tretman primanja fizičkog lica u slučaju otpisa preostalog dela nenaplativog potraživanja banke po osnovu kredita fizičkim licima, imajući u vidu odluku Narodne banke Srbije o računovodstvenom otpisu bilansne aktive.

Uz član 37.

Izmenom člana 93. Zakona predlaže se izmena roka za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za obveznike iz člana 32. Zakona.

Uz čl. 38, 39, 40. i 41.

Vrše se izmene u smislu preciziranja pojma obveznika koji porez plaća na prihode od samostalne delatnosti a u vezi sa pojmom preduzetnika kako je opredeljen kroz izmene člana 32. Zakona.

Uz član 42.

Član 100a Zakona se menja sa ciljem preciziranja utvrđivanja i plaćanja poreza na dohodak građana samooporezivanjem.

Uz član 43.

Predlaže se brisanje čl. 108. i 108b Zakona.

Uz čl. 44, 45, 46. i 47.

Vrše se izmena u smislu preciziranja pojma obveznika koji porez plaća na prihode od samostalne delatnosti a u vezi sa pojmom preduzetnika kako je opredeljen kroz izmene člana 32. Zakona.

 Uz član 48.

Vrši se preciziranje na način da se neoporezivi iznos od 15.000 dinara prvi put usklađuje u 2019. godini. Imajući u vidu da će se naredno usklađivanje neoporezivih iznosa vršiti u januaru mesecu 2018. godine (a da će se primenjivati od 1. februara te godine) s tim u vezi da nije predloženo navedenog preciziranje to bi imalo za posledicu da se u roku od mesec dana dva puta vrši usklađivanje neoporezivog iznosa zarada.

Uz član 49.

Neoporezivi iznos iz člana 7. ovog zakona koji se odnosi na član 15a Zakona, primenjuje se kod obračuna i plaćanja poreza na zarade počev od zarade za mesec januar 2018. godine, dok se sada važeći neoporezivi iznos od 11.790 dinara primenjuje zaključno sa isplatom zarade za decembar 2017. godine.

Uz član 50.

Poresko oslobođenje iz člana 12. ovog zakona primenjivaće se od 1. oktobra 2018. godine.

Uz član 51.

Odredbe čl. 14, 23, 24, 25, 37, 38, 42, 44, 45. i 46, u delu koji se odnosi na način vođenja poslovnih knjiga obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, primenjivaće se počev za 2019. godinu.

Uz član 52.

Odnosi se na slučaj kad je izvršen otpis preostalog dela nenaplativog potraživanja banke po osnovu kredita fizičkim licima, imajući u vidu odluku Narodne banke Srbije o računovodstvenom otpisu bilansne aktive.

Uz član 53.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara 2018. godine.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12-prečišćen tekst) u smislu stvaranja uslova za produženje postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica čija primena ističe jer je oročena sa 31. decembrom 2017. godine, kao i stvaranje pretpostavki za fiskalno rasterećenje zarade zaposlenih kroz povećanje mesečnog neoporezivog iznosa zarade.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Očekuje se da će po osnovu povećanja mesečnog neoporezivog iznosa zarade i olakšica predloženih ovim zakonom kao i izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, efekat predloženih rešenja na budžet Republike iznositi ukupno oko 11,6 milijardi dinara bruto gubitka prihoda, a koji se smatra opravdanim imajući u vidu efekte u smislu podsticanja zapošljavanja.

1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Predložena rešenja u zakonu uticaće na poslodavce - pravna lica i preduzetnike koji započinju obavljanje sopstvene delatnosti, i to se prvenstveno odnosi na mlade koji su završili školovanje. U pogledu uslova koji se odnose na lica koja započinju delatnost i na novozaposlena lica, opredeljen je minimalan rok od najmanje šest meseci na evidenciji kao nezaposleno lice ili da je u periodu od 12 meseci pre započinjanja aktivnosti završilo školovanje.

 Produženjem postojećih poreskih olakšica poslodavcima iz privatnog sektora daje se mogućnost da nastave sa korišćenjem postojećih fiskalnih podsticaja ili da započnu sa njima a sve u cilju stvaranja pretpostavki kako bi se investiralo u radna mesta i zapošljavalo više lica.

Pored toga, ovaj zakon će uticati i na fizička lica (a ne samo na kategoriju mlađih lica) koja zasnuju radni odnos kod poslodavca koji koristi postojeće olakšice jer će im se omogućiti ostvarivanje prava iz radnog odnosa i po tom osnovu prava iz obaveznog socijalnog osiguranja - prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja i prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Kroz povećanje neoporezivog iznosa stvoriće se uslovi za dalje fiskalno rasterećenje zarada čime se stvaraju pretpostavke za stimulisanje novih zapošljavanja.

Predložene izmene će uticati i na preduzetnike koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva u smislu stvaranja uslova za pojednostavljenje te vrste evidencija.

2. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi

Predložena zakonska rešenja ne stvaraju dodatne troškove građanima i privredi. Predloženom novom olakšicom omogućava se da poslodavci smanje troškove svog poslovanja i da izaberu za njih najpovoljniju poresku olakšicu.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvarati

Predložena rešenja ne stvaraju troškove ni građanima ni privredi s obzirom da imaju za cilj dalje stvaranje uslova za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast kroz obezbeđivanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata - poslodavaca koji zasnuju radni odnos sa novim licima. S tim u vezi poslodavci imaju mogućnost da se opredele za onu olakšicu koja je za njihovo poslovanje najoptimalnija.

Pozitivne posledice donošenja ovog zakona odnose se na otklanjanje sive zone u oblasti zapošljavanja i njeno prevođenje u legalne tokove. Ovom merom podstiče se legalno zapošljavanje i samim tim poboljšanje položaja lica koja su nezaposlena, odnosno koja rade ali nisu prijavljena na obavezno socijalno osiguranje. Ova mera predstavlja jednu od mera reforme poslovnog okruženja koje imaju za cilj smanjenje rizika i troškova poslovanja u Republici Srbiji.

4. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Imajući u vidu izmene koje se odnose na poresko oslobođenje kod oporezivanja prihoda fizičkih lica po osnovu zarade, predloženo zakonsko rešenje utiče na razvoj privatnog sektora stvaranjem uslova za podsticanje osnivanja privrednih subjekata, naročito lica koja prvi put započinju obavljanje sopstvene delatnosti.

5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da se izjasne o predloženom zakonu.

U postupku pripreme teksta Nacrta zakona razmotrene su pristigle inicijative za izmenu zakona.

Tekst Nacrta zakona objavljen je na sajtu Ministarstva finansija tako da su sve zainteresovani strane imale priliku da se izjasne na zakon.

6. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje predloženog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike, kao i za davanje mišljenja o njegovoj primeni.

Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 02.12.2017.