PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 108/16), u članu 6. stav 2. briše se.

Član 2.

U članu 7. stav 2. reči: "a čije se plate" zamenjuju se rečima: "kod kojih se plate pretežno".

Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama iz člana 1. stav 3. tačka 7) ovog zakona, odnosno pravnim licima iz člana 1. stav 3. tač. 6) i 9) ovog zakona, koji nisu direktni ili indirektni korisnici budžeta, odnosno korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, utvrđuje se opštim aktom javne službe, odnosno pravnog lica u skladu sa masom sredstava opredeljenom za obračun i isplatu plata u okviru finasijskih planova tih pravnih lica.

Osnovica iz stava 5. ovog člana ne može biti veća od osnovice iz stava 1. ovog člana utvrđene za odgovarajuću budžetsku godinu."

Član 3.

U članu 10. stav 6. posle reči: "u skladu sa članom 7. stav 1. ovog zakona" dodaju se zapeta i reči: "osim za radna mesta koja su aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji označena stepenom tajnosti".

Stav 7. menja se i glasi:

"Opšti katalog sadrži i popis radnih mesta za zaposlene nameštenike iz člana 1. stav 3. tač. 1) i 4) ovog zakona i zaposlene iz člana 1. stav 3. tač. 6)–9) ovog zakona, njihove opšte/tipične opise i zahteve za njihovo obavljanje, kao i platne grupe i platne razrede u koje su svrstana ta radna mesta u skladu sa zakonom. Opšti katalog, u delu koji se odnosi na radna mesta nameštenika i radna mesta zaposlenih kod pravnih lica iz člana 1. stav 3. tač. 6)–9) ovog zakona koja su direktni i indirektni korisnici budžeta u skladu sa propisima o budžetskom sistemu, sačinjava se na osnovu akta Vlade kojim se utvrđuju ta radna mesta, opisi tih radnih mesta i zahtevi za njihovo obavljanje. Opšti katalog, u delu koji se odnosi na radna mesta zaposlenih kod pravnih lica iz člana 1. stav 3. tač. 6)–9) ovog zakona koja nisu direktni i indirektni korisnici budžeta u skladu sa propisima o budžetskom sistemu, sačinjava se na osnovu radnih mesta sadržanih u aktu o sistematizaciji tih pravnih lica i drugih podataka potrebnih za objavljivanje Opšteg kataloga koje ministarstvu dostavljaju ta pravna lica radi objavljivanja."

Član 4.

Član 15. menja se i glasi:

"Član 15.

Rasponi koeficijenata platnih grupa i platnih razreda su sledeći:

Član 5.

U članu 39. stav 2. broj: "2018" zamenjuje se brojem: "2019".

U stavu 3. broj: "2018" zamenjuje se brojem: "2019".

Član 6.

U članu 40. broj: "2018" zamenjuje se brojem: "2019".

Član 7.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlog za izmene i dopune Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru posledica su složenosti procesa reforme plata u javnom sektoru i obuhvata poslodavaca i zaposlenih na koje se reforma odnosi.

Potreba da se u javnom sektoru zadrži visoko stručni kadar, čiji je nedostatak sve primetniji u poslovima od opšteg interesa (zdravstvo, prosveta i dr.) sagledava se i kroz mogućnost da se promeni izražena kompresija plata u javnom sektoru, odnosno mali raspon koeficijenata između operativnih radnih mesta koja zahtevaju visok nivo ekspertize i stručnosti i onih operativnih radnih mesta koja se odnose na obavljanje jednostavnih ili umereno složenih poslova. Ključne promene revizije matrice odnose se na izraženije vrednovanje viših nivoa stručnosti u sistemu, veću mogućnost napredovanja najboljih zaposlenih – a naročito onih sa višim nivoima stručnosti, i smanjivanje uočene kompresije plata, koja je i bila prepoznata kao jedno od ključnih ograničenja, kako postojeće matrice, tako i prethodnog sistema. Takođe, zadržavanje visokog nivoa stručnosti sagledava se u mogućnosti približavanja i izjednačavanja vrednosti tih poslova sa najznačajnijim rukovodećim poslovima kojima se ostvaruju strateški ciljevi u javnom sektoru.

Izmenama zakona uvažava se i specifičnost finansiranja pojedinih pravnih lica kojima je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koja se u odnosu na direktne ili indirektne korisnike budžeta finansiraju ostvarivanjem sopstvenih prihoda obavljanjem delatnosti za koje su osnovani. Imajući u vidu da je osnovni cilj Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru uspostavljanje ujednačenog i finansijski održivog sistema plata, kao i da Zakon prepoznaje specifičnosti unutar javnog sektora i kroz fleksibilnost svojih odredaba uvažava ove specifičnosti, predloženim izmenama ne menja se, već dodatno potvrđuje napred navedena svrha Zakona.

Složenost procesa implementacije zakona, koja podrazumeva značajne obaveze za poslodavce u javnom sektoru, kao i za osnivače javnih službi i drugih pravnih lica putem planiranja osnovice za obračun plata kojom treba postići finasijsku održivost budžeta, uslovila je potrebu da se od usvajanja posebnih zakona kojima se uređuju plate u pojedinim delovima javnog sektora, pa do njihove primene ostavi odgovarajući vremenski period, kojim bi se obezbedila potpuna i pravilna implementacija novog sistema plata.

III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U članu 1. briše se odredba člana 6. stav 2. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru iz razloga što je celishodnije i primenljivije imajući u vidu osnove za uvođenje korektivnog koeficijenta, da se posebni zakonim kojima se utvrđuje korektivni koeficijent, ta korekcija izrazi kroz procentualno uvećanje osnovnog koeficijenta, a ne sabiranjem njegove vrednosti sa osnovnim koeficijentom.

Članom 2. vrši se izmena člana 7. Zakona dodavanjem dva nova stava kojima se uređuje način utvrđivanja osnovice za javne službe koje se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i zaposlenih u drugim organima i organizacijama, koji nisu direktni ili indirektni korisnici budžeta, odnosno korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Predlog je da se osnovica za obračun i isplatu plate za navedene subjekte utvrđuje opštim aktom javne službe, odnosno pravnog lica u skladu sa masom sredstava opredeljenom za obračun i isplatu plata u okviru finansijskih planova tih pravnih lica najviše do visine osnovice određene zakonom o budžetu Republike Srbije za odgovarajuću budžetsku godinu. Promena je predložena imajući u vidu način finasiranja ovih lica koje ostvaruju prihode obavljanjem delatnosti, kao i to da visina plata tj. osnovica treba da zavisi od ostvarenih finasijskih sredstava raspoloživih za ove namene.

U članu 3. vrši se izmena u članu 10. stav 6. Zakona kojom se uvažava činjenica da u aktima o unutrašnjem uređenju i sistematizacijama radnih mesta za profesionalne pripadnike Vojske Srbije postoje radna mesta koja su označena određenim stepenom tajnosti te se po tom osnovu ne mogu objavljivati. Takođe, u stavu 7. tog člana izvršena je izmena tako da se Opšti katalog u delu koji se odnosi na zaposlene u napred navedenim pravnim licima koja nisu direktni ili indirektni korisnici budžeta sačinjava na osnovu akata o sistematizaciji tih pravnih lica kao i drugih podataka koje ovi subjekti dostavljaju ministarstvu, radi objavljivanja.

U članu 4. je izvršena promena matrice iz člana 15. Zakona. Revidirana matrica omogućava da osoba sa najvećom ekspertizom u određenom resoru (koja se nađe u 11. platnoj grupi), ima 5.8, a nakon napredovanja 7.1 puta veću platu od radnog mesta koja na kojem se obavljaju najjednostavniji poslovi (u ranijoj matrici su ti odnosi bili, respektivno, 3.8 i 4.9, dok u prethodnom sistemu napredovanje nije bilo moguće i odnos nikad nije prelazio 5, bez obzira na resor). Stoga, što se za određeno radno mesto zahtevaju veća stručnost, odgovornost ili je veća izloženost rizima opasnim po život, to su ona relativno pomerena naviše, dalje od najjednostavnijih poslova, a bliže najviše vrednovanim strateškim rukovodećim poslovima -- i omogućen im je uz to i veći napredak. Najveći vertikalni skokovi su upravo kod onih platnih grupa koje podrazumevaju prleazak iz jednog nivoa obrazovanja i veština u drugi, viši nivo.

Na taj način, poslovi koji se budu nalazili u 6. platnoj grupi će biti 2.5 puta više vrednovani od najjednostavnijih poslova nekvalifikovanih radnika. Dodatno, na tim radnim mestima moći će da se napreduje, bez minulog rada, za 19% (u prethodnom sistemu takvo horizontalno napredovanje ni nije bilo moguće) tako da plata može da bude i 2.9 puta viša od zaposlenih početnika na najjednostavnijim poslovima (u prethodnoj matrici 2 puta). Na primeru lekara subspecijaliste koji predstavlja najviši nivo stručnosti u zdravstvu, te proporcije bi dovele do toga da bude 5.8 puta više vrednovan od zaposlenog na najjednostavnijim poslovima (u ranijoj matrici 3.8 puta). Sa napredovanjem, te proporcije bi bile i uvećane, i bile bi veće 7.1 puta u odnosu na zaposlenog početnika na najjednostavnijim poslovima (u ranijoj matrici 4.9 puta, dok u ranijem sistemu napredovanje nije bilo moguće). Posmatrano "odozgo", najviši nivo stručnosti u određenoj oblasti bi kroz napredovanje mogao da dostigne 95% vrednosti najviše vrednovanog rukovodećeg strateškog radnog mesta u javnom sektoru, dok je u ranijoj matrici taj procenat bio svega 66% (u sadašnjem sistemu plata napredovanje nije moguće).

U čl. 5. i 6. predloženo je da donošenje i početak primene posebnih zakona počnu od 1. januara 2019. godine imajući u vidu potreban vremenski period za usaglašavanje opštih i pojedinačnih akata poslodavaca u skladu sa odredbama posebnih zakona, kao i obaveze osnivača pravnih lica u javnom sektoru koje se odnose na obezbeđivanje finasijske stabilnosti i održivosti njihovih budžeta.

U članu 7. utvrđeno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se zbog toga što bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija. Donošenje po hitnom postupku neophodno je zbog potrebe blagovremenog planiranja budžetskih sredstava neophodnih za primenu ovog zakona, kako bi se naredni budžetski proces pripremio u skladu sa efektima koji nastaju izvršenjem odredbi ovog zakona, kao i za blagovremeno planiranje i pripremu svih akata poslodavaca koji su neophodni za implementaciju ovog zakona.

ANALIZA EFEKATA PROPISA

1. Određenje problema koji zakon treba da reši

Potreba da se u javnom sektoru zadrži visoko stručni kadar, čiji je nedostatak sve primetniji u poslovima od opšteg interesa (zdravstvo, prosveta i dr) sagledala se i kroz mogućnost da se promeni izražena kompresija plata u javnom sektoru, odnosno mali raspon između operativnih radnih mesta koja zahtevaju visok nivo ekspertize i stručnosti i onih operativnih radnih mesta koja se odnose na obavljanje jednostavnih ili umereno složenih poslova. Ključne promene koje revizija matrice donosi odnose se na izraženije vrednovanje viših nivoa stručnosti u sistemu, veću mogućnost napredovanja najboljih zaposlenih – a naročito onih sa višim nivoima stručnosti, i smanjivanje uočene kompresije plata, koja je i bila prepoznata kao jedno od ključnih ograničenja, kako postojeće matrice, tako i prethodnog sistema. Takođe, zadržavanje visokog nivoa stručnosti sagledana je u mogućnosti približavanja i izjednačavanja vrednosti tih poslova sa najznačajnijim rukovodećim poslovima kojima se ostvaruju strateški ciljevi u javnom sektoru.

Složenost procesa implementacije zakona podrazumeva značajne obaveze za poslodavce u javnom sektoru, kao i za osnivače javnih službi i drugih pravnih lica putem planiranja osnovice za obračun plata kojom treba postići finasijsku održivost budžeta, uslovila je potrebu da se od usvajanja posebnih zakona kojima se uređuju plate u pojedinim delovima javnog sektora, pa do njihove primene ostavi odgovarajući vremenski period, kojim bi se obezbedila potpuna i pravilna implementacija novog sistema plata.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Akcionim planom za sprovođenje Strategije reforme javne uprave utvrđena je mera 2.1 "Uspostavljanje usklađenog sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi na temelju načela transparentnosti i pravičnosti" koja za rezultat ima uspostavljen transparentan i pravičan sistem plata u javnoj upravi (rezultat 2.1.2.). Aktivnosti za ostvarivanje ovog rezultata su: priprema i utvrđivanje predloga zakona o platama u javnoj upravi i izmena i dopuna posebnih zakona za sprovođenje zakona o platama, uz konsultacije sa javnošću.

U cilju uspostavljanja transparentnog i pravičnog sistema plata u javnom sektoru, a u okviru konrektnih ciljeva Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (uspostavljanje osnova sistema plata u cilju utvrđivanja visine plate na jedinstven i transparentan način; unapređenje mehanizma kontrole i transparentnosti u načinu uređivanja i utvrđivanja visine plata; jednostavnije upoređivanje plate u različitim delovima sistema i lakša kontrola promena u pojedinačnim podsistemima), izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru nastoji se odgovoriti na potrebu zadržavanje visoko stručnog kadra u javnom sektoru čiji je nedostatak osobito izražen u poslovima od opšteg interesa. Iz navedenog razloga, revizijom matrice nastoji se prevazići problem izražene kompresije plata u javnom sektoru koja je bila prepoznata kao jedno od ključnih ograničenja kako postojeće matrice, tako i prethodnog sistema.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, kao sistemski zakona kojim se uspostavljaju osnovna pravila čijom primenom se obezbeđuje dalje sprovođenje kompleksnog postupka reforme plata u javnom sektoru i donošenje posebnih ― sektorskih zakona, nastoji da omogući fleksibilnost i prepozna specifičnosti koje su u javnom sektoru uslovljene obuhvatom poslodavaca i zaposlenih. Iz navedenih razloga, ovim izmenama se omogućava prepoznavanje specifičnosti pravnih lica koja se finansiraju iz sopstvenih prihoda koja stiču obavanjem delatnosti za koju su osnovani.

3. Druga mogućnost za rešavanje problema

Imajući u vidu ciljeve donošenja ovog zakona, kao i probleme koji se njime rešavaju, te postojeći normativni okvir, ne postoje druge mogućnosti za rešavanje navedenih problema osim izmena i dopuna Zakona.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

Donošenje ovog zakona, u postojećem normativnom okviru, je jedini način za rešavanje problema.

5. Na koga će i kako će uticati predložena rešenja

Ovaj zakon uticaće na zaposlene u javnom sektoru i to: državne službenike i nameštenike u državnim organima; službenike i nameštenike u organima autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave, kao i lica u radnom odnosu u organima i organizacijama na koje se shodno primenjuju propisi o zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave; lica u radnom odnosu u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave a na koje se primenjuju propisi o državnim službenicima, odnosno propisi o radnim odnosima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave u skladu sa zakonom; lica u radnom odnosu u javnim agencijama i organizacijama na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama; lica u radnom odnosu u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje; lica u radnom odnosu u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja; lica u radnom odnosu u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, osim u javnim preduzećima i privrednim društvima.

6. Troškovi koje će primena Zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća

Nema troškova koje će primena Zakona izazvati kod građana i privrede, malih i srednjih preduzeća.

7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Nema troškova koji će primena Zakona izazvati kod građana i privrede, malih i srednjih preduzeća.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru se, prilikom normativnog uređenja materije na koju se odnosi, imajući u vidu obuhvat poslodavaca i zaposlenih u javnom sektoru, opredelio za postepenu implementaciju rešenja sistemskog zakona kroz donošenje posebnih zakona kojima će se urediti plate zaposlenih u odgovarajućim podsistemima (javne službe, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, javne agencije, itd). Na taj način se ne dovode u pitanje institucionalni i administrativni kapaciteti u toku postupka, imajući u vidu činjenicu da je pokrenut niz reformskih procesa, te da je kapacitet institucija za novi proces sveuobuhvatne reforme sistema plata veoma ograničen. Ovaj sistem zasniva se na tome da se sistemskim zakonom utvrđuju osnovna i zajednička prava za ceo javni sektor, kao i osnovni principi i načela, i jedna platna lestvica sa rasponima platnih grupa i platnih razreda, koja se revidira ovim izmenama zbog izražene kompresije plata u javnom sektoru. Posebnim zakonima uređivaće se: pojedina prava specifična za pojedine delove sistema, merila i način vrednovanja radnih mesta, kriterijumi i merila rezultata rada. Takođe, postepeno uređivanje sistema omogućava da se kontroliše masa sredstava za plate zaposlenih, kako u javnom sektoru kao celini, tako i u pojedinim podsistemima, tako da donošenje ovog propisa ne dovodi do uvećanja ove mase. Propisivanjem specifičnosti utvrđivanja osnovice za pravna lica koja nisu direktni i indirektni korisnici budžeta u smislu propisa o budžetskom sistemu, istovremeno se propisuje da se visina osnovice mora kretati u okvirima mase sredstava koja je opredeljena za plate. Dodatno, Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru propisana je odredba o budžetskom ograničenju kojom je utvrđeno da je rukovodilac organa, organizacije ili drugog organizacionog oblika u javnom sektoru u smislu ovog zakona dužan da planira i organizuje rad tako da sredstva za isplatu osnovne plate i uvećanja plate, kao i sredstva za isplatu naknade troškova i drugih primanja utvrđenih u skladu sa ovim i posebnim zakonom, budu u okvirima budžetskih ograničenja za tekuću i naredne dve budžetske godine.

Iako primena ovog zakona neće izazvati troškove kod građana i privrede, malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika, koristi koje će primena zakona doneti ogledaju se u odgovoru na potrebu da se zadrži visoko stručni kadar u javnom sektoru čiji je nedostatak sve više izražen, osobito u delatnostima od opšteg interesa. U tom cilju pristupilo se i napred opisanoj reviziji matrice sistemskog zakona koja se ogleda u izraženijem vrednovanju viših nivoa stručnosti u sistemu i veću mogućnost napredovanja najboljih zaposlenih, kao i mogućnosti približavanja i izjednačavanja vrednosti tih poslova sa najznačajnijim rukovodećim poslovima kojima se ostvaruju strateški ciljevi u javnom sektoru.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Zakon nema uticaja na stvaranje novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove

Zainteresovane strane su imale priliku da iznesu svoje stavove tokom rada Posebne radne grupe za pripremu teksta Nacrta zakona o radnopravnom statusu i platama zaposlenih u javnim službama (Nacrta zakona o zaposlenima u javnim službama) i tokom konsultativnog procesa vođenog sa socijalnim partnerima.. Tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru predstavljen je u okviru rada Posebne radne grupe i tokom pomenutog konsultativnog procesa, imajući u vidu da se Nacrtom zakona o zaposlenima u javnim službama uređuju i plate i da u tom segmentu radnopravnog statusa, Zakon o zaposlenima u javnim službama predstavlja poseban sektorski zakon kojim se bliže uređuju prava propisana Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. O Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru sprovedena je javna rasprava u periodu od 18. avgusta do 6. septembra 2017. godine, a tekst Nacrta zakona bio je dostupan na internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Zainteresovani subjekti imali su priliku da iznesu svoje primedbe, predloge i sugestije na tekst Nacrta zakona putem obrazca, kao i na okruglim stolovima pod nazivom "Predstavljanje i diskusija o Nacrtu zakona o zaposlenima u javnim službama" koji su održani 24. avgusta 2017. godine u Novom Sadu, 28. avgusta 2017. godine u Kragujevcu i 4. septembra 2017. godine u Beogradu.

10. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona

Donošenje posebnih zakona kojima Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru predstavlja osnovu za utvrđivanje visine plata, naknade plata, uvećanja plate, naknade troškova i drugih primanja zaposlenih u odgovarajućim podsistemima.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 02.12.2017.