NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Organizacije civilnog društva pristaju na kompromis, da ih država prizna kao pružaoce pomoći, ali da novac od države za te usluge dobijaju samo advokati
Ako se civilnom sektoru zabrani pružanje pravne pomoći ugroženim grupama, pomoć advokata neće biti adekvatna, kaže Goran Miletić iz "Civil Rights Defenders-a".
Miletić je rekao da smatra da advokati nisu razvili specifične ekspertize koje se bave određenim društvenim grupama, ali i da oni koji imaju potrebna specifična znanja neće biti previše zainteresovani za pružanje adekvatne pomoći.
"Nalazimo se u neverovatnoj situaciji u kojoj se traži da nevladine organizacije, sindikati i profesionalna udruženja ne smeju da pružaju pomoć, iako oni to rade od devedesetih godina. Prošlo je četvrt veka, advokatske komore to nisu radile, nije ih interesovalo, a sada traže da se to zabrani svima, osim njima. To nije prikladno za Srbiju", kaže Miletić.
Kako je rekao, organizacije civilnog društva se zalažu za donošenje zakonskih okvira i dalje razjašnjenje cele situacije, a spremni su i na kompromise.
"Tačno je da u Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) stoji odredba da je sve na advokatima i lokalnim samoupravama, na kraju, oni su i obavezni da pružaju pomoć, ali se ne moraju isključivati ostali", kaže Miletić.
Na pitanje zašto misli da isključivanje donosi i neadekvatnu pomoć, Miletić kaže:
"To je ključno pitanje. Prema predlogu Advokatske komore vi ne biste smeli kao novinar da odete u neko od novinarskih udruženja ako vam se nešto desi. Ne bi smeli da vam daju ni pravni savet. Morali biste kod nekog advokata, koga bi država platila, a tu se postavlja pitanje da li biste dobili pravu pomoć", kaže Miletić.
On navodi da od pravne ekspertize različitih organizacija koja je razvijana od devedesetih godina zavisi milion građana.
"Naravno da je bolje da odu kod onih koji se bave određenom društvenom grupom", kaže Miletić.
Procesom pristupanja Evropskoj uniji i Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđena su i značajna novčana sredstva. Deo njih bi išao i na pravnu pomoć.
"Naravno da je novac u igri i to ne treba da bude tabu. Ipak, treba razjasniti stvari. NVO sektor je pristao na ne baš dobar kompromis, a to je da država prizna njih kao pružaoce pomoći, ali da novac od države za te usluge dobijaju samo advokati. Međutim, njima se ni to nije svidelo", kaže Miletić i za odlaganje donošenja zakonskih rešenja krivi samo advokatske komore, "ne i sve advokate".
Izvor: Vebsajt B92, 02.12.2016.Naslov: Redakcija