Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Zahteve za utvrđivanje posebnog staža žene će moći da podnesu 2032. godine ukoliko su rodile jedno ili dvoje dece, ali taj staž ne može biti uslov za ostvarivanje prava na penziju


Od 1. januara 2021. počinju da važe nova pravila za odlazak u penziju. Da bi otišle u penziju, žene će morati da imaju 63,2 godine umesto 63, koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u 2020. godini. Minimum uslova za odlazak u penziju jeste i da imaju 15 godina radnog staža. Ukoliko je reč o uslovima za prevremenu starosnu penziju, žene će moći da napuste radno mesto u 2021. godini kada ostvare 39,4 godine staža i napune najmanje 58,4 godine života. Za ovu godinu uslov je 57,8 godina života i 39 godina staža.

Godine života kao uslov za osiguranike žene uvećavaće se do 2032. godine, kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni na 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Uslovi za prevremenu starosnu penziju se podižu do 2024. godine, kada će takođe biti izjednačeni za žene i muškarce i biće 60 života i 40 godina staža osiguranja.

Iako većina žena računa s tim da, pošto su rodile jedno, dvoje ili troje dece, mogu po osnovu posebnog staža i ranije u penziju, situacija je u praksi malo drugačija. Naime, žene će tek za 12 godina prvi put imati pravo na poseban staž. Tačnije, tek 2032. će moći da podnesu zahteve za utvrđivanje posebnog staža ukoliko su rodile jedno ili dvoje dece, bez obzira na to kada su deca rođena, kažu u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Važno je, dodaju, naglasiti da poseban staž nije staž osiguranja i ne može biti uslov za ostvarivanje prava na penziju, ali ulazi u penzijski staž, to jest u ukupno ostvaren staž. Pravo na poseban staž, po članu 60 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US i 86/2019 - dalje: Zakon), ima zaposlena žena koja je rodila treće dete i po tom osnovu se uračunava u poseban staž vreme u trajanju od dve godine. Osim toga, Zakon koji se primenjuje od 1. januara 2015. sadrži i odredbu kojom se uređuje utvrđivanje posebnog staža u trajanju od šest meseci ženama koje su rodile jedno dete, odnosno u trajanju od godinu dana ženama koje su rodile dvoje dece, ali je primena ove odredbe odložena do početka 2032. godine.

Poseban staž se isključivo utvrđuje, po zahtevu osiguranika, rešenjem. Dakle, ukoliko osiguranik smatra da ispunjava uslove za utvrđivanje posebnog staža, neophodno je da Fondu PIO podnese zahtev za utvrđivanje tog staža, uz koji će priložiti odgovarajuće dokaze.

Ono što većina poslodavaca slučajno ili iz neznanja propusti kada zaposli penzionera jeste uplata doprinosa za zdravstveno osiguranje. Rukovodeći se logikom da su penzioneri već osigurani, nije im jasno zašto ponovo moraju da im se uplaćuju doprinosi i po novom zaposlenju. Ili penzioneru prestaje da važi penzionersko zdravstveno osiguranje i stupa na snagu novo koje plaća poslodavac?

U PIO kažu da je pitanje doprinosa za zdravstveno osiguranje regulisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019), a da prema Zakonu o PIO, ukoliko poslodavac radno angažuje penzionera po bilo kom osnovu (radni odnos, ugovor o delu, privremeni i povremeni poslovi), ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i redovno uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i za sve ostale zaposlene.

Doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje se plaća po stopi od 25,5 odsto na zaradu, to jest na osnovicu osiguranja, i ta stopa se ne umanjuje bez obzira na to da li je u pitanju osiguranik – zaposleni ili korisnik starosne penzije.

Na osnovu tih uplata doprinosa, zaposleni korisnik starosne penzije može, po prestanku osiguranja, nakon najmanje godinu dana zaposlenja da podnese zahtev za ponovno određivanje starosne penzije.

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju koji je stupio na snagu u aprilu prošle godine, prioritetan osnov osiguranja za penzionere koji zasnivaju radni odnos jeste osiguranje po osnovu zaposlenja.

Dakle, penzioner koji je počeo da radi od 11. aprila 2019. više nema mogućnosti da bira po kom osnovu će biti osiguran jer je prioritetno osiguranje u zakonu osiguranje po osnovu zaposlenja. Za ove penzionere će prilikom isplata zarada postojati obaveza da se obračunava i plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje.

Odredba ovog zakona odnosi se na i penzionere koji su pre 11. aprila prošle godine zasnovali radni odnos i opredelili se da budu zdravstveno osigurani po osnovu penzija. Naime, poslodavci su dužni da im obračunaju i uplate doprinose za zdravstveno osiguranje za sve penzionere koji su kod njih zaposleni bez obzira na to da li su penzioneri ranije dali izjavu da žele da budu zdravstveno osigurani kao penzioneri.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 30.10.2020.
Naslov: Redakcija