ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Okrivljeni ili njegov branilac mogu da podnesu zahtev za postavljanje stručnog saradnika o trošku države, u svim krivičnim postupcima u kojima je jedan od dokaza DNK veštačenje

Okrivljeni može da “napadne” rezultate veštačenja DNK samo u dva slučaja - ako je došlo do greške prilikom analiza i ako su biološki dokazi “kontaminirani”, a to znači da nisu uzeti sa mesta događaja na pravilan način, pa zato nisu potpuno pouzdani, rečeno je na savetovanju krivičara, koje je nedavno održano na Zlatiboru.

- Neko uvek mora da proveri kako je DNK laboratorija došla do rezultata koje je predstavila na glavnom pretresu - ukazao je sudija Dušan Dakić iz Osnovnog suda u Novom Sadu.

Naglasio je da sudovi često daju apsolutni prioritet DNK analizi, kao krunskom dokazu. Međutim, svuda u svetu se dešavalo da nevini bivaju osuđeni upravo zbog ovog veštačenja kao jedinog dokaza.

- Ako dođe do pogrešne presude - kada nevino okrivljeni bude oglašen krivim i osuđen, onda opada poverenje javnosti u pravosudni sistem, jer je nevin čovek osuđen, a pravi kriminalac je i dalje na slobodi - naveo je sudija Dakić.

Napomenuo je da je Međunarodni sud pravde ustanovio obavezu države da spreči da nevine osobe budu oglašene krivim i osuđene. Za pogrešnu presudu odgovaraće država.

- Ako se zna da postoji tendencija suda da se DNK veštačenju daje veći objektivni značaj nego drugim dokazima, onda postoji opravdana bojazan da bi sud mogao pogrešno da oceni dokaze i donese pogrešnu presudu, dajući apsolutni značaj DNK veštačenju, suprotno drugim dokazima koje je izveo na glavnom pretresu - objasnio je sudija.

U svim krivičnim postupcima u kojima je jedan od dokaza DNK veštačenje, okrivljeni ili njegov branilac mogu da podnesu zahtev za postavljanje stručnog saradnika o trošku države, jer to nalaže pravičnost u postupku.

- Rezultati DNK analize mogu biti, najblaže rečeno, pravno problematični. U forenzičkoj genetici samo je 0,5 odsto DNK materijala različito kod svake ljudske jedinke. Međutim, i tih 0,5 procenata je sasvim dovoljno da svaki pojedinac ima jedinstvenu gensku građu. Najpre je potrebno razumeti verovatnost slučajne podudarnosti, pa tek onda DNK analizu bioloških tragova oceniti pojedinačno, i u vezi sa drugim dokazima - precizirao je sudija Dušan Dakić.

Ukoliko sud ima tendenciju da DNK veštačenju da poseban značaj, jer smatra da je takav dokaz nepogrešiv, onda okrivljeni bez stručnog savetnika, nema šanse da “napadne” takav dokaz, i eventualno ospori njegovu dokaznu vrednost.

- Sve informacije koje se saznaju na osnovu DNK veštačenja - podložne su proveri, ali za tako nešto potrebno je da svi učesnici u postupku imaju minimum znanja o DNK analizi. U odsustvu takvog znanja, na strani okrivljenog bio bi stručni savetnik koji postavlja pitanja veštaku koji je izradio DNK nalaz i mišljenje, a samim tim bi i ostali glavni procesni učesnici mogli da pravilnije ocene DNK veštačenje. Dakle, DNK veštačenje nije apsolutni dokaz, ali je moćan - ukazao je sudija Dakić.

Sudska praksa pokazuje da DNK veštačenje vrlo često ostaje usamljeni dokaz koji nije dovoljno pouzdan, zbog postupka koji prethodi analizi bioloških tragova, a odnose se na čuvanje materijala i primerenosti protokola testiranja, niti je dovoljno informativan, kada se dovede u vezu sa drugim dokazima.

- Zbog tendencije da se DNK veštačenju daje veća dokazna snaga nego što to objektivno zaslužuje, okrivljeni bez stručnog savetnika ima veoma male šanse da se argumentovano i stručno suprotstavi rezultatima DNK analize. Ukoliko tužilaštvo, i sud smatraju da je potrebno sprovesti DNK veštačenje, moraju ozbiljno razmotriti i postavljanje stručnog savetnika okrivljenom, ako ne iz drugih razloga, onda zato jer to nalažu interesi pravičnosti - naglasio je Dakić.

Podsetio je na glavni cilj Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US) - da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka.

U praksi Osnovnog suda u Novom Sadu, tokom 2022. godine, bilo je nekoliko krivičnih postupaka u kojima je sud cenio DNK veštačenje kao dokaz na glavnom pretresu. Karakteristično je za procese koji su pravosnažno okončani pred ovim sudom da u optužnom aktu nije bilo posebnog osvrta na činjenice i okolnosti koje se dokazuju DNK veštačenjem.

Pored toga, dodao je sudija Dakić, u uvodnim izlaganjima i završnim rečima stranaka nije bilo osvrta na DNK veštačenje, stranke nisu predlagale da se veštak koji je izvršio DNK analizu pozove i neposredno ispita na glavnom pretresu i nije bilo predloga da se okrivljenom postavi stručni savetnik zbog složenosti predmeta veštačenja i razloga pravičnosti.

- Sud je posebno cenio DNK veštačenje, međutim samo pojedinačno, jer su rezultati DNK analize ili isključivali okrivljenog kao učinioca krivičnog dela, ili su dobijeni mešoviti uzorci nepodobni za dalju analizu. Osim što su ukazivali na minimalni broj mogućnih osoba koji su kontaktirali sa predmetom sa kojeg je uzet uzorak, uglavnom su bili kontaminirani pre prijema u laboratoriju. U jednom predmetu je laboratorija za DNK analizu navela da su dobijeni izuzetno slabi rezultati, što je posledica lošeg stanja dostavljenog predmeta - rekao je sudija Dakić.

U svim postupcima okrivljeni je snosio troškove DNK veštačenja, iako rezultati nisu bili dovoljno informativni. Sve prvostepene presude bile su osuđujuće, a u žalbi nije osporavana pravilnost i zakonitost DNK analize, niti odluka o troškovima. Sve prvostepene presude su potvrđene, bez analize DNK tragova odnosno veštačenja u krivičnom predmetu.

Zaključio je da u našoj sudskoj praksi DNK veštačenje nema ono mesto u krivičnom postupku koje bi trebalo da ima. Ono se, međutim, ne sme smatrati apsolutno nepogrešivim dokazom, a isključivo je stvar suda koliko će mu dati dokaznu vrednost.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 02.10.2023.
Naslov: Redakcija