ZAKON O LOBIRANJU: Zakonom je predviđeno da lobisti rade tako što pronalaze klijenta - korisnika lobiranja, i s njim zaključuju ugovor o lobiranju kojim se utvrđuje za koji zakon, propis ili opšti akt se vrši lobiranje, odnosno korisnik ima interes da se taj akt donese, a lobista za njega lobira kod lobiranih lica
Od početka primene Zakona o lobiranju ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 i 86/2019 - dr. zakon - dalje: Zakon) u Srbiji je registrovan 21 lobista, kao i dva pravna lica koja se bave lobiranjem, dok je obuku za tu delatnost u organizaciji Agencije za sprečavanje korupcije, prošlo 56 osoba, najviše advokata i privrednika.
Poslednja, peta obuka, održana je u petak u Agenciji za sprečavanje korupcije, a pohađalo ju je ukupno devet zainteresovanih za lobiranje, među njima i Dejan Jorganović, predsednik konzorcijuma koji čini veći broj kompanija.
Jorganović kaže da je na obuku došao sa razmišljanjem kako bolje lobirati za sve privredne kompanije koje se nađu u problemu.
Često, kako ukazuje, kompanije na neka vrata ne mogu da zakucaju jer su isuviše male i ne mogu da dobiju pravi odgovor šta bi bilo povoljno za njih kao kompanije koje treba da se razvijaju.
"Mi kao lobisti, koji bi to trebalo da budemo u budućnosti, trebalo bi da pomognemo malim kompanijama, da promenimo određene stvari kako bi bile prilagodljivije za njihov razvoj", rekao je Jorganović, ukazujući da globalizam, koji je popularan širom sveta, ne dozvoljava razvoj malih privrednih subjekata.
On se nada da se kroz lobiranje može doći do promena zakonskih regulativa, opštih akata koji će pomoći razvoj malih kompanija.
Verka Atanasković, pomoćnica direktora Agencije za sprečavanje korupcije, sektora za sukob interesa i pitanja lobiranja, navodi da je lobiranje vrlo važna aktivnost u procesu donošenja propisa, opštih akata, odnosno zakona, te da predstavlja uticaj i na izvršnu i na zakonodavnu vlast na svim nivoima, od lokalnog do državnog.
Agencija, kako je istakla, organizuje obuke koje su uslov da bi neko postao lobista u Srbiji, a kandidati za lobiste dolaze iz različitih oblasti - advokature, privrede, menadžmenta i drugih.
"Tu su i predstavnici privrednih komora, koji će biti neregistrovani lobisti, kao i lica koja žele da svoje znanje prošire", precizirala je Atanaskovićeva.
Zakonom je predviđeno da lobisti rade tako što pronalaze klijenta - korisnika lobiranja, i s njim zaključuju ugovor o lobiranju kojim se utvrđuje za koji zakon, propis ili opšti akt se vrši lobiranje, odnosno korisnik ima interes da se taj akt donese, a lobista za njega lobira kod lobiranih lica.
Posle ugovora o lobiranju, lobista kreće u potragu lobiranog lica, a to mogu da budu svi javni funkcioneri na svim nivoima vlasti, ali i sva zaposlena i radno angažovana lica u organima javne vlasti, a koji mogu imati neki uticaj prilikom donošenja odluke.
Lobisti su dužni da se lobiranom licu obrate pismeno, i od tada kreće lobiranje.
Država Srbija je među retkim državama u svetu koja je donela Zakon o lobiranju, koji je počeo da se primenjuje u avgustu prošle godine.
Izvor: Vebsajt RTV, 03.10.2020.Naslov: Redakcija