Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

SVETSKA BANKA PROGNOZIRA RAST OD ČETIRI PROCENTA ZA SRBIJU U 2020. GODINI


Svetska banka prognozira rast od četiri procenta za Srbiju u 2020. godini, rečeno je na predstavljanju izveštaja za Zapadni Balkan “Viši ali krhki rast”.

Nakon slabog rasta tokom prošle godine, u prvoj polovini ove godine privreda se oporavila, zahvaljujući čemu je projektovani rast Svetske banke (SB) za Srbiju za 2018. godinu 3,5 procenata.

Zahvaljujući bržem rastu, stopa nezaposlenosti je do drugog kvartala ove godine pala na 12,5 procenata radno sposobnog stanovništva, kažu u Svetskoj banci, što je u drugom kvartalu 2018. za 2,9 procentnih poena manje nego u prvom kvartalu, preneo je Tanjug.

I budžeti centralnog i opšteg nivoa vlade zabeležili su suficit u prvoj polovini godine, što ih je stavilo na pravi kurs do kraja 2018. godine sa suficitom od 0,6 procenata BDP-a.

Iako su u izvesnoj meri, kažu u SB, politički događaji zasenili ekonomske reforme, očekuje se da će Srbija do kraja godine završiti reformu nekih od najvećih preduzeća i banaka.

Glavna zabrinutost Svetske banke trenutno je nedavno povećanje eksternog deficita i implikacija na spoljni dug.

"Rizik koji može da se pogorša usled mogućeg pooštravanja eksternih uslova na tržišta u razvoju, sporijeg rasta unutar EU i izgleda za pridruživanje, kao i regionalnih i političkih dešavanja", kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.

Ocenjuje da se situacija na tržištu rada popravlja, da je apresijacija dinara pomogla u upravljanju inflatornim pritiscima, a da je u drugom kvartalu došlo do oporavka kreditne aktivnosti, ali uz napomenu da struktura nije povoljna.

Iako trgovinski deficit nastavlja da raste, u prvoj polovini ove godine deficit tekućeg računa (DTR) ostao je nepromenjen, izražen u evrima.

Očekuje se da će srednjoročno srpska privreda zabeležiti rast od oko četiri procenta. Projekcije srednjoročnog rasta u najvećoj meri zavise od dinamike strukturnih reformi i napretka po pitanju pristupanja EU, navodi se u izveštaju.

Što se tiče rizika, oni su, navode, uglavnom političke prirode.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 04.10.2018.
Naslov: Redakcija