NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Predviđeno je omogućavanje elektronske registracije privrednih društava i uvođenje elektronskog potpisa. Novina je i utvrđivanje načina smanjenja osnovnog kapitala kod društva sa ograničenom odgovornošću, što je u praksi bio veliki problem jer se načini smanjenja kapitala kod akcionarskih društava nisu mogli primeniti i na društva sa ograničenom odgovornošću
Nova zakonska rešenja o privrednim društvima treba da doprinesu poboljšanju privrednog ambijenta, unaprede i pojednostave poslovanje kompanija, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije (PKS) gde je organizovana završna javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.
"Otklanjanje prepreka koje su postojale u primeni Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015), unapređenje pojedinih rešenja i poboljšanje privrednog ambijenta u kojem privrednici posluju jesu ciljevi izmene i dopune Zakona", rekao je Dušan Vučković v.d. pomoćnika ministra privrede.
Kako je istakao, jedna od najznačajnijih izmena usmerena je na omogućavanje elektronske registracije, kao jednog od važnih koraka u ustanovljenju elektronskog poslovanja. Osnivanje privrednih društava, po rečima Vučkovića, moći će ubuduće da se radi elektronskom prijavom, koja će biti jeftinija, jer će elektronski kvalifikovani potpis uštedeti ne samo novac, već i vreme overe potpisa kod notara. "Nacrt zakona predviđa isključivanje papirne, a uključivanje elektronske registracije za par godina", naglasio je Vučković.
Dodaje da se uvođenjem elektronskog potpisa stvara prostor za efikasniju komunikaciju između državnih organa i privrednih društava. Još jedna prednost ovog Nacrta zakona, naveo je Vučković, jeste utvrđivanje načina smanjenja osnovnog kapitala kod društva sa ograničenom odgovornošću, što je u praksi bio veliki problem jer se načini smanjenja kapitala kod akcionarskih društava nisu mogli primeniti i na društva sa ograničenom odgovornošću.
Nacrtom zakona, objasnio je Vučković, uvedena su rešenja kojima se unapređuje zaštita prava manjinskih članova društva jer dobijaju aktivniju ulogu u sazivanju skupštine. Na taj način svi članovi koji poseduju 10 odsto ili više udela u društvu mogu da sazovu skupštinu, dok akcionari koji poseduju 5 odsto ili više akcija mogu da predlože dopune dnevnog reda.
Takođe, akcionari ostvaruju pravo da zaštite interes preduzeća od ličnih interesa uprave, menadžmenta i članova koji imaju preko 25 ili 50 odsto u ukupnom broju akcija, uvođenjem procenitelja.
Kako je precizirao, procena se uvodi za sve one poslove čiji je predmet veći od 10 odsto od ukupne knjigovodstvene vrednosti, odnosno imovine društva, i dodao da je obavezno objavljivanje poslova na sajtu društva ili na Agencije za privredne registre.
Nevena Rakić, rukovodilac Centra za privredna pitanja PKS istakla je da je Komora aktivno učestvovala u radu radne grupe za izradu Nacrta zakona i dostavila veliki broj predloga privrednika. Značajan broj predloga je i usvojen, objasnila je Rakić.
Privredna komora Srbije je u saradnji sa Ministarstvom privrede ranije je organizovala dve javne rasprave i to u Nišu i Novom Sadu.
Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 04.10.2017.Naslov: Redakcija