PREDLOG ZAKONA O ELEKTRONSKOM DOKUMENTU, ELEKTRONSKOJ IDENTIFIKACIJI I USLUGAMA OD POVERENJA U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU: Predviđeno je uvođenje usluge od poverenja putem koje će korisnici preko mobilnog telefona moći elektronski da se identifikuju u transakcijama i elektronski da potpišu neki dokument. Novina je i elektronski pečat kao zamena za pečat pravnog lica i potpis ovlašćenog lica zajedno
Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju će izjednačiti papirni i elektronski dokument i stvoriti preduslove da se sa klasičnog pređe na elektronsko poslovanje, izjavio je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasim Ljajić.
Obrazlažući Predlog tog akta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ministar je ukazao da novi zakon treba da omogući dalji proces modernizacije javne uprave kao i lakši pristup uslugama javne vlasti i većem broju tih usluga.
"Nismo krenuli od nule jer su već postojali Zakon o elektronskom potpisu ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004) i Zakon o elektronskom dokumentu ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009) ali je procedura aktiviranja elektronskog potpisa i dokumenta bila vrlo komplikovana pošto je bio potreban poseban softver, čitač i kartica. Zato je sertifikat za elektronski potpis imalo samo 360.000 građana ili pet odsto stanovništva", rekao je Ljajić.
Po njegovim rečima, novim zakonom biće uvedena revolucionarna usluga od poverenja putem koje će korisnici preko mobilnog telefona moći elektronski da se identifikuju u transakcijama i elektronski da potpišu neki dokument.
"Imate korisničko ime i šifru u mobilnim telefonima a PIN kod dobijate SMS porukom čime aktivirate opciju kvalifikovanog elektronskog potpisa. Računamo da će to omasoviti upotrebu elektronskog potpisa jer će biti potpuno ekvivalentan svojeručnom potpisu a digitalizacija papirnog dokumenta olakšaće poslovnim ljudima pretragu i publikovanje različitih dokumenata", ukazao je ministar.
On je naveo da je potpuno nova usluga koju predviđa ovaj zakon, elektronski pečat kao zamena za pečat pravnog lica i potpis ovlašćenog lica zajedno.
Govoreći o elektronskom čuvanju dokumenata, Ljajić je ocenio da je ono posebno važnu za privredu i uštede koje na taj način mogu da ostvare.
"Različite banke i druge institucije platile su milione evra skladištima za čuvanje te dokumentacije. Predviđamo formiranje elektronskog magacina za čuvanje te dokumentacije pri čemu je njihov integritet obezbeđene, bez mogućnosti promene njihovog sadržaja", naveo je ministar.
Po njegovim rečima, prepreku predstavljaju drugi propisi koji predviđaju čuvanje dokumenata u papirnoj formi.
"Potrebno je menjanje tih akata kako bi zakon bio implementiran u punom kapacitetu. Za godinu dana moramo doneti 17 različitih podzakonskih akata, moramo više raditi na povećanju digitalne pismenosti jer postoji ogromno nepoverenje u ovaj vid poslovanja", ukazao je Ljajić.
On je dodao da je javna rasprava o ovom zakonu bila "plodotvorna" a da su u njoj učestvovali Savet stranih investitora, predstavnici raznih privrednih komora, akademske zajednice.
Izvor: Vebsajt N1, 03.10.2017.Naslov: Redakcija