RAZMATRA SE USVAJANJE ZAKONA O PROGRAMU "DRŽAVLJANSTVO KROZ INVESTICIJE": Zakon bi jasno propisivao iznos novca, vrstu i dugoročnost investicije kao i broj novootvorenih radnih mesta koji bi stranim investitorima omogućili da dobiju boravak ili pasoš Srbije
Srbija je, tvrde ekonomisti, zbog niske stope ličnog poreza od svega 15 odsto, bezbednosti kapitala i bezviznog režima sa gotovo 120 zemalja, poželjno odredište za bogate strance. Njima su primamljive upravo države sa ovakvom poreskom stopom, ali pre svega one koje istovremeno imaju program "državljanstvo kroz investicije". Ovaj vrlo rasprostranjen program čak i u najrazvijenijim zemljama sveta, naša zemlja još nema, iako bi to bio dobar način da Srbija unovči sve te svoje prednosti.
O tim mogućnostima, razgovaralo se u srpskoj prestonici na "Belgrejd velt forumu", koji je okupio više od 150 predstavnika najpoznatijih svetskih agencija - zastupnika 10.000 najvećih svetskih investitora koji raspolažu sa oko 100 milijardi evra. Njihov posao je da bogatima i ultrabogatima pronađu najbolje i najpovoljnije odredište za život i biznis.
Po rečima profesora dr Vladimira Marinkovića, potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, reč je o jedinom forumu u Srbiji koji se bavi programom dobijanja pasoša i rezidencije kroz investicije.
- Srbija čini sve da privuče strane investitore, ali vodimo računa da to budu kvalitetni investitori, sa "čistim" novcem koji žele da dođu u Srbiju dugoročno - kaže Marinković. - I Vlada i parlament rade na izradi zakonskog okvira kojim će stvoriti privlačan i podsticajan poslovni ambijent i dobru poresku politiku kako bi poslovni ljudi imali interes da dođu i ostvaruju profit u Srbiji. Nama to odgovara zbog otvaranja novih radnih mesta, dolaska novih tehnologija, znanja i savremenih vidova menadžmenta. Zato smatram da je program "državljanstvo kroz investicije" novi i potreban instrument Srbiji za privlačenje novih investitora od proizvodnih delatnosti preko usluga do konsaltinga.
Kao primer, Marinković navodi Španiju koja je prošle godine kroz ovaj program inkasirala više od milijardu evra.
- Na nama je da sa kompanijama koje imaju znanja iz ove oblasti nađemo najbolje rešenje koje će Srbiju štititi od spekulativnog novca i "prljavog" kapitala - nastavlja Marinković. - Smatram da bi Zakon o programu "državljanstvo kroz investicije" bio najadekvatniji, jer bi jasno propisivao iznos novca, vrstu i dugoročnost investicije kao i broj novootvorenih radnih mesta koji bi stranim investitorima omogućili da dobiju boravak ili pasoš Srbije. Svi ovi parametri treba da budu predmet široke javne rasprave i treba da pomognu kontroli da u Srbiju uđe što više čistog kapitala.
Uspostavljanje programa "državljanstvo kroz investicije", kako se čulo na Forumu, otvorilo bi Srbiji nove mogućnosti za dinamičan privredni rast. Pozitivne modele primene ovog programa imaju Malta i Kipar, ali i zemlje regiona Austrija, Grčka i Bugarska. Grčki, bugarski ili austrijski pasoš mogu se dobiti za investiciju vrednu 250.000, 650.000 odnosno 2.000.000 evra.
- Ne mogu reći kolika bi bila vrednost srpskog pasoša, ali njegovoj ceni značajno doprinosi bezvizni režim sa EU, Kinom i Rusijom - objašnjava Marios Rafail iz Agencije za investicione usluge "Henlej i partneri". - Procenu vrednosti pasoša određuju mnogobrojni parametri koje obično bira vlada zavisno od potreba, fiskalnog deficita, konkurentnosti na tržištu... Vlada ne može preko noći da odluči koja je "cena pasoša". Za to je potrebno vreme, a konačnu procenu osnovnih parametara programa daju najvažnije svetske investicione agencije.
Kada Srbija ponudi program ekonomskog državljanstva, po rečima Kimberli Dent iz "Si-Es global partnera", naši građani će vrlo brzo osetiti sve njegove povoljne efekte.
- Važno je, međutim, da fond, firma ili agencija u koju bi se slivao novac rade potpuno transparentno - kaže Dent. - To je preduslov uspeha ovog programa. Ceo posao mora da bude pod strogom kontrolom, pre svega zbog porekla novca koji bi se investirao. A, znam da vlasti u Srbiji ne žele da u zemlju privuku bilo kakav kapital nečistog ili nejasnog porekla.
Program "državljanstvo kroz investicije" prva je 1984. godine uvela ostrvska država Sveti Kristofer i Nevis. Pasoš ove karipske zemlje danas se dobija za 250.000 dolara investiranja u lokalnu industriju šećera. Drugi način da se dobije državljanstvo je kupovina nekretnine vredne najmanje 400.000 dolara na bilo kom od njena dva ostrva. 2013. godine 25 odsto budžeta ove državice punilo se iz programa ekonomskog državljanstva.
Dosad su 22 zemlje uvele program "državljanstvo kroz investicije" i on je postao značajan izvor finansiranja državnog budžeta. Kipar strancima omogućava državljanstvo ako u nekretnine investiraju najmanje 2.000.000 evra ili ukoliko kupe državne akcije i udele u kiparskim kompanijama vredne bar 2.500.000 evra. Procenjuje se da je od 2013. godine Kipar prihodovao četiri milijarde evra. Na Malti, stranci moraju da ulože milion i po evra, a većina tog novca ide u Malteški nacionalni razvojni fond, koji finansira zdravstvo, obrazovanje i nova radna mesta. Pasoš SAD "košta" pola miliona dolara, a najskuplji je Velike Britanije, čak 1.000.000 funti, plus šest godina neprekidnog boravka.
Izvor: Vebsajt Novosti, J. Matijević, 03.10.2017.Naslov: Redakcija