PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŽELEZNICI - TEKST PROPISA
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŽELEZNICI
Član 1.
U Zakonu o železnici("Sl. glasnik RS", br. 45/2013 - u daljem tekstu: Zakon), u članu 2. stav 2. posle reči : "putnika i" dodaje se reč: "prevoz".
U stavu 3. posle reči: "delatnosti obavljanja prevoza" dodaju se reči: "putnika i prevoza robe".
Član 2.
U članu 3. stav 1. tačka 1) reč: "osobinama" zamenjuje se rečju: "karakteristikama".
U tački 13) reč: "računajući" zamenjuje se rečju: "mereći".
Tačka 21) briše se.
U tački 27) posle reči: "obaveza javnog prevoza" dodaje se reč: "putnika".
Tač. 28) i 32) brišu se.
U tački 34) reč: "računajući" zamenjuje se rečju: "mereći", a posle reči: "stanica," dodaje se reč: "ukrsnica,".
Posle tačke 35) dodaje se tačka 35a) koja glasi:
"35a) roba podrazumeva stvari koje se prevoze u železničkom robnom saobraćaju;".
Tačka 37) menja se i glasi:
"37) turističko-muzejska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, kojom se vrši javni prevoz putnika, uključujući i prevoz železničkim voznim sredstvima muzejske vrednosti;".
U tački 38) posle reči: "obavezi javnog prevoza" dodaje se reč: "putnika".
U tački 39) posle reči: "infrastrukture je" dodaju se reči: "javno preduzeće," a tačka se zamenjuje tačkom i zapetom".
Posle tačke 39) dodaje se tačka 40), koja glasi:
"40) putni prelaz je mesto ukrštanja železničke pruge koja pripada javnoj železničkoj infrastrukturi, industrijskoj železnici ili industrijskom koloseku i puta u istom nivou, koji obuhvata i ukrštanje tih koloseka sa pešačkom ili biciklističkom stazom."
Član 3.
U članu 4. stav 1. reč: "računajući" zamenjuje se rečju: "mereći".
U stavu 2. reči: "izveden u istom nivou" brišu se.
Član 4.
U članu 5. dodaje se stav 2. koji glasi:
"Turističko-muzejska železnica je deo javne železničke infrastrukture".
Član 5.
Iznad člana 7. dodaje se naziv člana, koji glasi:
"2a Upravljanje železničkom infrastrukturom".
Član 6.
U članu 7.stav 3. menja se i glasi:
"Delatnost iz stava 2. ovog člana može obavljati javno preduzeće ili društvo kapitala u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća."
U stavu 10. reči: "licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom i" brišu se.
Član 7.
U članu 8. reč: "Društvo" zamenjuje se rečima: "Upravljač infrastrukture".
Član 8.
U članu 9. stav 1. menja se i glasi:
"Poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koju upravljač infrastrukture nema ekonomski interes, prenose se upravljaču infrastrukture koga osniva autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave."
U stavu 3. reč: "Društvo" zamenjuje se rečima: "upravljač infrastrukture".
Član 9.
Naziv člana i član 10. brišu se.
Član 10.
Čl. 11, 12. i 13. brišu se.
Član 11.
U članu 17. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
"Ministar bliže propisuje elemente ugovora o korišćenju železničke infrastrukture."
Član 12.
U članu 18. stav 1. reč: "osobina" zamenjuje se rečju: "karakteristika", a reč: "upotrebi" zamenjuje se rečju: "korišćenju".
Član 13.
U članu 20. stav 5. menja se i glasi:
"Upravljač utvrđuje visinu troškova iz stava 4. ovog člana i objavljuje je na svom veb portalu. "
Član 14.
Član 21. menja se i glasi:
"Član 21.
U slučaju kada je trasa voza dodeljena podnosiocu zahteva koji nije železnički prevoznik ili železnički prevoznik za sopstvene potrebe, ugovor o korišćenju železničke infrastrukture zaključuju upravljač infrastrukture i železnički prevoznik koga angažuje taj podnosilac zahteva.
U pogledu dejstva i raskida ugovora, naknade štete i drugih pitanja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Podnosilac zahteva za dodelu trase voza može podneti prigovor Direkciji za železnice na odluku upravljača infrastrukture kojom se odbija njegov zahtev za dodelu trase ili protiv utvrđenih uslova ponude kapaciteta infrastrukture, kao i ukoliko nije zadovoljan postupkom dodele trasa voza i njegovim ishodom, uz plaćanje takse u visini administrativne takse koja se naplaćuje za žalbu organu."
Član 15.
U članu 24. stav 5. menja se i glasi:
"Ne dovodeći u pitanje eventualne postupke po prigovoru u smislu čl. 21. i 93. Zakona, u slučaju sporova koji se odnose na dodelu kapaciteta infrastrukture obezbeđuje se sistem rešavanja sporova kako bi se takvi sporovi rešili blagovremeno. Ovaj sistem rešavanja sporova mora biti naveden u Izjavi o mreži. Ako se ovaj sistem primeni, odluka se mora doneti u roku od 10 radnih dana."
Član 16.
U članu 29. stav 1. tačka 1) podtač. (1) i (4) menjaju se i glase:
"(1) obradu zahteva za kapacitetom infrastrukture;
(4) regulisanje i upravljanje saobraćajem vozova, uključujući signalizaciju, propise, sistem za operativno praćenje i komunikaciju i pružanje informacija o kretanju voza,".
Član 17.
U članu 45. stav 2. reči: "na novoj trasi" brišu se.
Član 18.
U članu 49. stav 1. posle reči: "železničkim saobraćajem upravlja upravljač" dodaje se reč: "železničke".
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
"U toku izvođenja radova na sanaciji putnih prelaza, izmenom železničkog saobraćaja upravlja upravljač infrastrukture, a izmenom drumskog saobraćaja upravlja upravljač putne infrastrukture".
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Dosadašnji stav 3. briše se.
U stavu 4. reč: "javnog" briše se, a posle reči: "2000m" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: "osim u izuzetnim slučajevima koje propisuje Ministar".
Član 19.
Posle člana 49. dodaju se čl. 49a - 49g, koji glase:
"Član 49a
Ako do ukrštanja železničke infrastrukture i puta dođe po zahtevu lokalne samouprave, privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika, troškove izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškove postavljanja uređaja i naprava i druge troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, snosi upravljač putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.
Član 49b
Ministarstvo, na zahtev upravljača putne infrastrukture uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača infrastrukture, donosi akt kojim se otvaraju novi, ukidaju ili rekonstruišu postojeći putni prelazi.
Ukoliko je razmak između dva ukrštanja železničke infrastrukture i puta manji od 2000m, postupak ukidanja putnog prelaza sprovodi se u skraćenom postupku.
Član 49v
Ako se putni prelaz zamenjuje nadvožnjakom, odnosno podvožnjakom ili se ukida zbog usmeravanja puta, troškove izmena izvršenih zbog toga na železničkoj infrastrukturi i putu, ako se drugačije ne sporazumeju, snose:
1) upravljač infrastrukture - ako je ta promena uslovljena pretežno potrebama železničkog saobraćaja;
2) upravljač putne infrastrukture - ako je ta promena uslovljena pretežno potrebama drumskog saobraćaja, a na putu koji koristi pretežno određeno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik troškove izmena na železničkoj infrastrukturi i putu snosi u celosti to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.
U slučaju svih drugih promena u vezi sa ukrštanjem, uključujući prilagođavanje i poboljšanje sigurnosnih i drugih uređaja, troškove izmena na železničkoj infrastrukturi i putu iz stava 1. ovog člana snose zajednički upravljač infrastrukture, upravljač putne infrastrukture i preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik srazmerno potrebama železničkog i drumskog saobraćaja koje su uslovile te promene, ako se drugačije ne sporazumeju.
Član 49g
Ako izgradnjom putne infrastrukture dođe do njenog ukrštanja sa železničkom infrastrukturom u nivou, upravljač putne infrastrukture je dužan da izgradi put u zoni putnog prelaza.
Ako izgradnjom železničke infrastrukture dođe do njenog ukrštanja sa putnom infrastrukturom u nivou, troškove izgradnje dela puta u zoni putnog prelaza snosi upravljač infrastrukture."
Član 20.
Član 50. menja se i glasi:
"Član 50.
Rekonstrukcijom železničke infrastrukture, u smislu ovog zakona, smatraju se i radovi koji mogu biti od uticaja na stabilnost železničke pruge, objekata na železničkoj pruzi, izvođenje radova na izgrađenom objektu koji odstupaju od uslova pod kojima je odobrena izgradnja i promena osnovne karakteristike trase pri menjanju položaja trase železničke pruge u pojasu njenog osnovnog pravca, kao i poboljšavanje parametara elemenata železničke infrastrukture.
Rekonstrukcija železničke infrastrukture vrši se na osnovu odobrenja za rekonstrukciju koje izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.
Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže uređuje sadržinu tehničke dokumentacije, proceduru izdavanja odobrenja za izvođenje radova na rekonstrukciji železničke infrastrukture i odobrenja za njenu upotrebu.
Rekonstrukcija železničke infrastrukture vrši se u skladu sa zakonom, tehničkim propisima i standardima."
Član 21.
Član 51. briše se.
Član 22.
Posle člana 52. dodaje se član 52a, koji glasi:
"Član 52a
Upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture dužni su da zaključe ugovor kojim bliže uređuju međusobne odnose u pogledu putnih prelaza i u tim okvirima utvrđuju vrstu i obim radova na održavanju kolovoza i vreme izvođenja tih radova, visinu troškova za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, način plaćanja troškova i regulišu druga pitanja iz tih odnosa.
Ugovor iz stava 1. ovog člana mora biti potpisan najkasnije do 15. februara za tekuću godinu.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se na neodređeno vreme, uz obavezu upravljača infrastrukture da o promeni tehničkih podataka godišnje obaveštava upravljača putne infrastrukture."
Član 23.
Član 53. menja se i glasi:
"Član 53.
Održavanje železničke infrastrukture obuhvata tekuće (redovno) održavanje i vanredno održavanje (sanaciju i adaptaciju)."
Član 24.
Član 55. menja se i glasi:
"Član 55.
Radovi na sanaciji i adaptaciji se izvode radi glavne opravke postojeće građevinske i elektrotehničke infrastrukture sa ciljem ponovnog postizanja projektovanih parametara."
Član 25.
Posle člana 55. dodaju se čl. 55a - 55v, koji glase:
"Član 55a
Upravljač infrastrukture, kao i privredni subjekti koji obavljaju delatnost održavanja puteva dužni su da na putnom prelazu sprovedu propisane mere za bezbedan saobraćaj i da putne prelaze održavaju u stanju kojim se obezbeđuje bezbedno odvijanje saobraćaja.
Troškove održavanja putnog prelaza i troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snose:
1) troškove održavanja koloseka i ostalih delova železničke infrastrukture na putnom prelazu, signalnih uređaja i znakova koji upozoravaju železničke radnike u vozu na putni prelaz, železničkih telefonskih veza sa putnim prelazima - upravljač infrastrukture;
2) troškove održavanja kolovoza na putnom prelazu i saobraćajnih znakova na putevima koji upozoravaju učesnike u drumskom saobraćaju na putni prelaz - upravljač putne infrastrukture;
3) troškove održavanja uređaja za davanje znakova kojima se učesnicima u drumskom saobraćaju najavljuje približavanje voza putnom prelazu i uređaja za zatvaranje saobraćaja na putnom prelazu, troškove rukovanja uređajima za zatvaranje saobraćaja na putnom prelazu i druge neposredne troškove za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snose zajedno, na ravne delove upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture.
Upravljač infrastrukture snosi u celini troškove za upravljanje uređajima na putnom prelazu u staničnom području, odnosno od ulaznog signala sa jedne strane do ulaznog signala sa druge strane službenog mesta.
Ako nekategorisani put koristi pretežno određeno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik, troškove održavanja kolovoza i osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana snosi u celini to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.
Kod kategorisanih puteva upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture postupaju u skladu sa odredbama stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana.
Član 55b
O održavanju dela putnog prelaza, kao i o osiguranju bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, stara se upravljač infrastrukture s tim da se kolovoz na putnom prelazu mora održavati tako da se preko njega može vršiti bezbedan i nesmetan drumski saobraćaj.
Ostale delove puta sa obe strane putnog pravca održava upravljač putne infrastrukture na način koji omogućava bezbedan i nesmetan železnički saobraćaj.
Član 55v
Ako železničku infrastrukturu treba sanirati ili adaptirati zbog izgradnje drugog objekta (javni put, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), deo železničke infrastrukture koji se sanira ili adaptira mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji te železničke infrastrukture, bez obzira na stvarno stanje u kome se nalazila u momentu sanacije ili adaptacije.
Troškove saniranja ili adaptiranja železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se vrši saniranje ili adaptiranje železničke infrastrukture, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač infrastrukture."
Član 26.
Član 56. menja se i glasi:
"Član 56.
Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija na mostu izgrađenom za železničku infrastrukturu i javni put vrši upravljač infrastrukture u skladu sa saobraćajno-tehničkim propisima i standardima. O kolovoznoj konstrukciji puta stara se upravljač putne infrastrukture, dok se o koloseku brine upravljač infrastrukture.
Troškove održavanja zajedničkih stubova i konstrukcije na mostu iz stava 1. ovog člana, snose u jednakim iznosima upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture.
O održavanju dela putnog prelaza iz člana 4. stav 2. ovog zakona, kao i o osiguranju bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, u skladu sa članom 49. stav 1. ovog zakona stara se upravljač železničke infrastrukture, s tim da se kolovoz na putnom prelazu mora održavati tako da se preko njega može vršiti bezbedan i nesmetan drumski saobraćaj.
Upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture dužni su da zaključe ugovor kojim će precizno biti definisana međusobna prava i obaveze o održavanju:
1) zajedničkih stubova, zajedničkih konstrukcija i održavanju i rukovanju uređajima za upravljanje saobraćajem - snose u jednakim iznosima upravljač železničke infrastrukture i upravljač putne infrastrukture;
2) kolovozne konstrukcije puta na mostu, kao i rastojanja između glavne šine i konstrukcije kolovoza - snosi upravljač putne infrastrukture.
Ugovor iz stava 4. ovog člana zaključuje se na neodređeno vreme, uz obavezu upravljača infrastrukture da o promeni tehničkih podataka godišnje obavesti upravljača putne infrastrukture.
Ostale delove puta sa obe strane putnog pravca na putnom prelazu održava upravljač putne infrastrukture, na način koji omogućava bezbedan i nesmetan železnički saobraćaj."
Član 27.
U članu 58. posle stava 2. dodaju se novi st. 3-5, koji glase:
"Upravljač infrastrukture zaključuje ugovor o pravu službenosti prolaza na neodređeno vreme, a visinu naknade utvrđuje posebnim aktom.
Ugovor o pravu službenosti prolaza zaključuje se između upravljača infrastrukture i upravljača komunalne infrastrukture u slučajevima izgradnje, rekonstrukcije, adaptacije i sanacije komunalne infrastrukture.
Ugovor o pravu službenosti prolaza zaključuje se između upravljača infrastrukture i upravljača industrijske železnice i industrijskog koloseka u slučajevima izgradnje i rekonstrukcije infrastrukture industrijske železnice i industrijskog koloseka."
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 6. reč: "građevinske" briše se, a posle reči: "3 m," dodaju se reči: "mereno od ivice konstrukcije,".
Član 28.
Naziv člana i član 63. menjaju se i glase:
"9. Metro, žičara i turističko-muzejska železnica
Član 63.
Metro, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za organizovanje prevoza metroom, uređuju se posebnim zakonom.
Žičara, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za organizovanje prevoza na žičarama, uređuje se posebnim zakonom.
Ministar uređuje uslove za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje turističko-muzejske železnice, kao i uslove organizovanja i regulisanja javnog prevoza na toj železnici."
Član 29.
U članu 64. stav 4. menja se i glasi:
"Priključenje industrijskih železnica iz stava 2. ovog člana i industrijskih koloseka iz stava 3. ovog člana i održavanja odvojnih skretnica uređuju ugovorom upravljač infrastrukture i privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik čija je industrijska železnica, odnosno industrijski kolosek priključen."
Posle stava 4. dodaju se novi st. 5, 6. i 7, koji glase:
"Održavanje odvojnih skretnica vrši upravljač infrastrukture, a troškove održavanja snosi vlasnik industrijske železnice, odnosno industrijskog koloseka.
Upravljač infrastrukture svojim aktom utvrđuje visinu naknade troškova za održavanje odvojnih skretnica.
Kod izgradnje novog, rekonstrukcije i dogradnje postojećeg industrijskog koloseka, vlasnik industrijskog koloseka i upravljač infrastrukture ugovorom o konstituisanju prava službenosti prolaza definišu uslove za izvođenje radova."
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 8. reči: "izgrađenih po posebnim tehničkim normativima i standardima i" brišu se.
Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 9. i 10.
Dosadašnji stav 8. koji postaje stav 11. menja se i glasi:
"Direkcija za železnice propisuje sadržinu akta iz st. 8. i 10. ovog člana".
Član 30.
Posle člana 64. dodaju se naziv člana i član 64a, koji glase:
"11. Koncesija i javno-privatno partnerstvo
Član 64a
Koncesija i javno-privatno partnerstvo mogu se davati za izgradnju, rekonstrukciju i upravljanje železničkom infrastrukturom, u skladu sa propisima kojima se uređuju javno-privatno partnerstvo i koncesija."
Član 31.
U članu 66. stav 1. menja se i glasi:
"Licenca za prevoz izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku koji je registrovan za obavljanje delatnosti javnog prevoza, kao i prevoza za sopstvene potrebe, osnovanom u Republici Srbiji, koji pruži dokaze o ispunjavanju uslova koji se odnose na dobar ugled, finansijsku sposobnost, stručnost i pokriće za građansku odgovornost, u skladu sa ovim zakonom."
Član 32.
U članu 70. posle reči: "saobraćaju" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: "osim u slučaju iz člana 68. stav 4. ovog zakona."
Član 33.
Član 80. menja se i glasi :
"Član 80.
Tovarne jedinice ili drumska vozila natovareni na železnička vozna sredstva, koja prekoračuju propisane dimenzije mogu se prevoziti pod uslovima koje utvrđuje upravljač infrastrukture."
Član 34.
U članu 81. stav 2. reči: "i drumska vozila" brišu se, a reč: "koja" zamenjuje se rečju: "koje".
U stavu 3. reči: "ili drumska vozila" brišu se.
U stavu 5. reči: "drumska vozila," brišu se.
Član 35.
U članu 86. stav 4. posle reči: "Vlada" briše se tačka i dodaju reči: "podzakonskim aktom".
Član 36.
U članu 88. stav 5. reči: "na predlog Direkcije za železnice" brišu se.
Član 37.
U članu 91. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
"Direktor Direkcije najmanje godinu dana po razrešenju sa dužnosti ne može biti angažovan po bilo kom osnovu na stručnim ili upravljačkim poslovima u preduzećima ili telima koja su predmet regulisanja tržišta železničkih usluga."
Član 38.
U članu 92. stav 2. reči: "licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom i" brišu se.
Član 39.
U članu 94. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
"3) izdavanje dozvola za korišćenje strukturnih podsistema, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju;"
Tačka 8) briše se.
Stav 2. menja se i glasi:
"Godišnji izveštaj o stanju bezbednosti železničkog saobraćaja u prethodnoj godini dostavlja se na način propisan zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju."
Član 40.
U članu 95. dodaju se st. 7. i 8, koji glase:
"Administrativno izvršenje rešenja iz st. 5. i 6. ovog člana sprovodi Direkcija u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Direkcija je ovlašćena da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepostupanja po zahtevu Direkcije iz stava 2. ovog člana i zbog nepostupanja u skladu sa rešenjima Direkcije iz st. 5. i 6. ovog člana."
Član 41.
Član 97. menja se i glasi:
"Član 97.
Sredstva za rad Direkcije obezbeđuju se iz:
1) budžeta Republike Srbije;
2) drugih izvora u skladu sa zakonom."
Član 42.
U članu 107. stav 1. posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:
"4a) ako upravlja železničkom infrastrukturom, a nema sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, izdat od Direkcije (član 7. stav 10);"
Posle tačke 42) dodaju se tač. 42a) - 42v), koje glase:
"42a) ako sa upravljačem infrastrukture ne zaključi ugovor iz člana 56. stav 4.;
42b) ako sa upravljačem infrastrukture ne zaključi ugovor za konstituisanje prava službenosti prolaza (član 58. st. 4. i 5);
42v) ako sa upravljačem infrastrukture ne zaključi ugovor za održavanje odvojnih skretnica (član 64. stav 4)."
Stav 3. briše se.
Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 3. menja se i glasi:
"Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice privrednog društva ili drugog pravnog lica novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara."
Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 4. i 5.
Član 43.
U članu 110. reči: "tri meseca" zamenjuju se rečima: "dve godine".
Član 44.
U članu 111. reči: "tehnički propisi, normativi" brišu se.
Član 45.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
U članu 6. Zakona o ministarstvima("Sl. glasnik RS", br. 44/2014, 14/2015 i 54/2015), između ostalog, propisano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog saobraćaja, koji se odnose na: uređenje i obezbeđenje saobraćajnog sistema; uređenje i bezbednost tehničko-tehnološkog sistema saobraćaja; obligacione i svojinsko-pravne odnose; strategiju razvoja saobraćaja, planove razvoja i planove vezane za organizaciju saobraćajnog sistema i organizaciju prevoza.
Važeći Zakon o železnici donela je Narodna skupština 22. maja 2013. godine ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013). Prilikom izrade tog zakona osnovni ciljevi koji su se želeli postići bili su poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integracija srpskih železnica u železnički sistem Evropske unije.
Koncept železničkog sistema na kojem su se zasnivala rešenja u Zakonu o železnici, sastojao se od sledećih elemenata:
1) nezavisno poslovanje železničkih preduzeća;
2) stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika i upravljača železničke infrastrukture, što je trebalo da dovode do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza;
3) razdvajanje železničkog sistema na deo koji je odgovoran za upravljanje železničkom infrastrukturom, organizovanje i regulisanje saobraćaja (upravljač infrastrukture) i na deo koji je odgovoran za prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju (železnički prevoznik) i na njihovom posebnom finansiranju i subvencionisanju;
4) stimulisanje razvoja intermodalnog saobraćaja;
5) osnivanje Direkcije za železnice kojoj su dati brojni i značajni poslovi u oblasti železničkog sistema.
U postojećem Zakonu o železnici izvršeno je delimično usklađivanje sa Direktivom 2012/34/EZ kojom se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje. Rok za implementaciju ove Direktive u zemljama članicama Evropske unije je sredina 2015. godine. Jedan od najvažnijih razloga za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o železnici zasnovan je na neophodnosti usklađivanja propisa u oblasti železničkog saobraćaja sa relevantnim propisima Evropske unije.
Direktivom 2012/34/EZ su u značajnoj meri izmenjene i dopunjene Direktiva Saveta 91/440/EEZ od 29.7.1991. godine o razvoju železnica Zajednice, Direktiva Saveta 95/18/EZ od 19. juna 1995. godine o licenciranju železničkih prevoznika i Direktiva 2001/14/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 26.2.2001. godine o dodeli kapaciteta železničke infrastrukture i naplati naknada za korišćenje železničke infrastrukture i sertifikatima za bezbednost, u cilju preciznijeg tumačenja i lakše primene. Takođe, prilikom izrade navedenog zakona uzete su u obzir i Uredba Saveta Evrope broj 1370/2007 i Direktive 2001/12, 2001/13 i 2001/14.
Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog sektora država članica, da efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja, neophodno je da države članice železničkim prevoznicima omoguće status samostalnih operatora koji će poslovati na komercijalan način - u skladu sa zahtevima tržišta. Operaterima će biti dostupna svaka deonica na kojoj se odvija saobraćaj. Strani špediteri već su zainteresovani da svojim vozovima prevoze robu preko teritorije Republike Srbije. Način na koji je predviđeno buduće funkcionisanje železničkog sektora u našoj zemlji omogućiće efikasnu primenu sva četiri železnička paketa EU.
Evropska unija je otpočela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja EU u jedinstveni sistem, pri čemu ovde nije reč o stvaranju jedinstvene evropske železnice, nego o jedinstvenim i efikasnim uslovima za saobraćaj bez prepreka i diskriminacije bilo kog učesnika. Cilj je upravo da se podstaknu privatni operateri na bavljenje ovim poslom. A, povećana konkurencija treba da dovede i do povećanog kvaliteta usluge, kako u smislu bezbednosti, tako i u smislu konkurentnije cene prevoza.
Primenom ove direktive unapređuje se železnički saobraćaj i taj sistem se integriše u konkurentno tržište prevoznih usluga.
U toku jednogodišnjeg perioda praćenja i kontrole primene važećeg Zakona o železnici u ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, kao i primene i analize efekata u primeni tog zakona od strane Direkcije za železnice, ustanovljeno je da je neophodno pristupiti donošenju novog zakona, a sve sa ciljem da se efikasnije obavljaju poslovi u oblasti železničkog saobraćaja.
Naime, u toku perioda u kome se primenjuje Zakon o železnici uočeni su nedostaci tog zakona koji su, pre svega, zahtevali usklađivanje sa novim "paketima" direktiva Evropske unije, kao i proširenje delokruga Direkcije za železnice u cilju pune i efikasne primene tog zakona.
Pored navedenog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici ima za cilj usklađivanje sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, kao i usklađivanje tog zakona sa odredbama zakona koji su stupili na snagu posle njegovog donošenja, kao i osavremenjavanje i preciziranje pojedinih odredaba tog zakona.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je, uprkos svom značaju i potencijalima u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnici.
Posebno se ističe u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici značajno osavremenjavanje i preciziranje dela zakona, u kome se uređuje pristup i korišćenje železničke infrastrukture.
U cilju povećanja efikasnosti i konkurentnosti železničkog saobraćaja u odnosu na druge vidove saobraćaja, a samim tim i unapređenja železničkog saobraćaja, pristupilo se izmenama i dopunama postojećeg Zakona o železnici. Naposletku, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici ispravljaju se greške i nedorečenosti važećeg Zakona o železnici, uočene tokom perioda njegove primene.
III. OBRAZLOŽENJE POJEDINIH ODREDABA ZAKONA
Odredbom člana 1. Predloga zakona bliže je definisana delatnost obavljanja prevoza putnika i prevoza robe.
Odredbama člana 2. Predloga zakona uvedeni su i definisani pojedini izrazi sa njihovim značenjima, upotrebljeni u smislu ovog zakona.
Odredbama čl. 3-11. Predloga zakona bliže se definiše pojam železničke infrastrukture u saobraćajno-tehničkom smislu.
Odredbama čl. 14-16. Predloga zakona utvrđeni su postupak i način pristupa železničkoj infrastrukturi, dodela kapaciteta železničke infrastrukture, naknade za korišćenje železničke infrastrukture i usluge koje pruža upravljač železničke infrastrukture, popusti, sistem pokazatelja za poboljšanje kvaliteta prevoza i upravljanje i praćenje dodeljenog kapaciteta infrastrukture.
Odredbama čl. 17-22. Predloga zakona utvrđena je nadležnost za izdavanje odobrenja za izgradnju i rekonstrukciju javne železničke infrastrukture, definisan pojam rekonstrukcije i modernizacije javne železničke infrastrukture u smislu ovog zakona. Takođe je definisan pojam izgradnje nove železničke infrastrukture.
Odredbama čl. 23-29. Predloga zakona definisani su radovi koji se smatraju održavanjem javne železničke infrastrukture u smislu ovog zakona, kao i obaveze i odgovornosti upravljača javne železničke infrastrukture u pogledu održavanja, a u funkciji bezbednog odvijanja saobraćaja. Takođe je definisan pojam metroa, žičare i turističko-muzejske železnice.
Odredbom člana 30. Predloga zakona ustanovljen je pojam koncesije i javno-privatnog partnerstva.
Odredbom člana 31. Predloga zakona korigovana je formulacija subjekata kojima se izdaje licenca za prevoz.
Odredbom člana 32. Predloga zakona regulisana je nemogućnost obavljanja prevoza putnika i robe u železničkom saobraćaju za železničkog prevoznika, odnosno železničkog prevoznika za sopstvene potrebe, kome je suspendovana ili oduzeta licenca za prevoz.
Odredbama člana 33. Predloga zakona definisana su pravila za su tovarne jedinice i drumska vozila natovarena na železnička vozna sredstva.
Odredbom člana 34. Predloga zakona propisani su uslovi pod kojima se mogu prevoziti tovarne jedinice ili drumska vozila natovareni na železnička vozna sredstva, koja prekoračuju propisane dimenzije.
Odredbom člana 35. Predloga zakona definišu se naknade za obavezu javnog prevoza po zaključenim ugovorima o obavezi javnog prevoza ili prema opštim pravilima.
Odredbom člana 36. Predloga zakona regulisana je dodela ugovora o obavezi javnog prevoza.
Odredbom člana 37. Predloga zakona regulisana je mogućnost zasnivanja radnog odnosa direktora Direkcije za železnice kod pravnog lica ili preduzetnika koji je subjekt regulisanja tržišta železničkih usluga, nakon prestanka mandata, u skladu sa relevantnim propisom EU.
Odredbom člana 38. Predloga zakona izbrisana je licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom.
Odredbama člana 39. Predloga zakona uređena je oblast izdavanja dozvola za korišćenje strukturnih podsistema i ustanovljena je obaveza podnošenja godišnjeg izveštaja o stanju bezbednosti železničkog saobraćaja u prethodnoj godini.
Odredbama člana 40. Predloga zakona uređeno je pitanje ovlašćenja Direkcije da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepostupanja po svom zahtevu.
Odredbom člana 41. Predloga zakona propisan je način finansiranja Direkcije.
Odredbama člana 42. Predloga zakona ustanovljena su bića prekršaja, shodno dispozicijama propisanim u zakonu i određene visine novčanih kazni shodno Zakonu o prekršajima("Sl. glasnik SRS", br. 44/89 i "Sl. glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93 - odluka USRS, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97 - odluka USRS, 36/98, 44/98 i "Sl. list SRJ", br. 62/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 55/2004).
Odredbom člana 43. Predloga zakona određeno je da će se propisi za izvršenje ovog zakona doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbom člana 44. Predloga zakona bliže je regulisana primena propisa i standarda u oblasti železničkog saobraćaja.
Odredbom člana 45. Predloga zakona propisano je da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 02.10.2015.