ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM: Zakonom je propisana obaveza apoteka da od građana prikupljaju neupotrebljene lekove, dok troškove njihovog uništavanja treba da snose proizvođači lekova. Uprkos propisima takvi lekovi najčešće završe u smeću. Pojedine apoteke u osam gradova troškove snose same. Drugima je način izbora operatera kao i način regulisanja finansijskih obaveza učesnika ovog procesa, razlog što već sedam godina ne ispunjavaju svoju obavezu. Problem će biti rešen donošenjem Pravilnika o upravljanju farmaceutskim otpadom

Procenjuje se da se godišnje u Srbiji sakupi 50.000 tona farmaceutskog otpada, a da svako domaćinstvo od po četiri člana ima 500 grama neupotrebljivih lekova.

Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016) predviđa da su apoteke obavezne da takve lekove prikupljaju, dok troškove njihovog uništavanja treba da snose proizvođači lekova. Uprkos propisima takvi lekovi najčešće završe u smeću.

Opasni i rizični po zdravlje i životnu sredinu – lekovi sa isteklim rokom trajanja zbog toga bi trebalo da završe u kontejnerima namenjenim za njihovo prikupljanje. Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 78/2010) propisuje da u njih treba smeštati i lekove od građana. Ipak, u većini apoteka građane sa donetim lekovima vraćaju kući.

Apoteke su dužne da bez ikakve naknade preuzimaju neupotrebljive lekove od građana. Većina državnih i privatnih apoteka ne ispunjava svoju obavezu jer se pitaju ko će to da plati.

"Za uništavanje lekova vi onda morate da platite. Sad zamislite ljude koji ovde prolaze, a koji su iz unutrašnjosti, kada dođu ovde da se kontrolišu donesu te lekove kojima je protekao rok, kolika bi ta sredstva trebalo odvojiti za uništavanje tih lekova. Definitivno nama nije u račun", kaže Dragutin Rajevac, iz Udruženja privatnih apoteka Srbije.

Pojedine apoteke u osam gradova – Subotici, Požarevcu, Nišu, Novom Sadu, Čačku, Beogradu, Kruševcu i Trsteniku troškove snose same. Drugima je način izbora operatera kao i način regulisanja finansijskih obaveza učesnika ovog procesa, razlog što već sedam godina ne ispunjavaju svoju obavezu.

"Apoteka "Beograd" je u procesu pripreme svih neophodnih aktivnosti kako bi se otpočelo sa kontinuiranim preuzimanjem lekova od građana. Nakon definisanja načina sprovođenja ovih postupaka i donošenja Pravilnika o upravljanju farmaceutskim otpadom spremni smo da u najkraćem roku otpočnemo navedene aktivnosti o čemu će građani i javnost biti blagovremeno obavešteni", kaže Desanka Nikolić, stručni saradnik u Sektoru za kvalitet Apoteke "Beograd".

Pravilnik o upravljanju farmaceutskim otpadom je u fazi izrade, a iz Ministarstva za zaštitu životne sredine najavljuju da će biti usvojen do kraja 2017. godine. To će razjasniti ko i šta radi, a ko sve to finansira.

"Dakle, operateri koji imaju dozvolu treba da uđu u apoteku, da dođu do kontejnera i da u prisustvu farmaceuta preuzmu farmaceutski otpad od građana, da to odnesu na svoje skladište, da ga razvrstaju, upakuju, pribave dozvolu i izvezu. Finansiranje svih tih aktivnosti propisano je Zakonom, kako smo mi rekli, od strane proizvođača i uvoznika. Kako i na koji način je nešto što treba da bude uređeno Pravilnikom o upravljanju farmaceutskim otpadom", kaže Radmila Šerović, načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom.

Istraživanje studenata Beogradske politehnike iz 2015. godine pokazuje da 77,3 odsto stanovništva lekove baca u kanalizaciju ili smeće, a 15,2 odsto ih čuva kod kuće. Dok se sistem ne uspostavi i dok se apoteke ne prilagode novom Pravilniku, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine poručuju – čuvajte otpad.