Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI ZAKON O DVORSKOM KOMPLEKSU NA DEDINJU: Zakon bi trebalo da reši status Belog i Starog dvora, kao i njihovih stanara. Očekuje se formiranje radne grupe za izradu ovog propisa, a prethodiće mu izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju


Zakon o Dvorskom kompleksu na Dedinju, koji bi trebalo da reši status Belog i Starog dvora, kao i njihovih stanara - porodice Karađorđević, trebalo bi da bude donet najkasnije 2018. godine. Očekuje se formiranje radne grupe za izradu ovog propisa, a kako kažu u Ministarstvu pravde, prethodiće mu izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US).

"Pravo svojine ne vraća se nad Dvorskim kompleksom na Dedinju, čiji se status uređuje posebnim zakonom", decidirano stoji u aktuelnom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Novim propisom će verovatno biti potvrđeno da Dvorski kompleks pripada državi. Takođe bi trebalo da bude uređen i status porodice prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, koja tu živi.

Karađorđevići trenutno, kako je rekao njihov advokat Zoran Živanović, vode spor sa državom. Oni su uložili tužbu Upravnom sudu zbog odluke Agencije za restituciju, koju je potvrdilo Ministarstvo finansija, da Dvorski kompleks ne može biti vraćen, jer će njegov status biti rešen novim zakonom. Nadaju se da će spor dobiti, a ukoliko se to ne dogodi, na raspolaganju im je ustavna žalba i obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Dragoljub Acović iz Krunskog saveta ne vidi šta bi novi zakon rešio, kada aktuelni akt o vraćanju imovine kaže da Dvorski kompleks ne podleže restituciji:

- Jasno nam je kome je Dvor pripadao, kako je oduzet, koji je sadašnji status, samo nije jasno zašto bi bio izuzet iz restitucije kad Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) kaže da su svi oblici vlasništva ravnopravni. Državna svojina ne može imati prioritet nad privatnom. Kao što je bila politička odluka Vlade da donese takav Zakon o vraćanju oduzete imovinei obeštećenju, tako je sada politička odluka da li će ga izmeniti. -

Čak i kada bi država vratila Dvorski kompleks Karađorđevićima, njegov status, tvrdi Acović, ostao bi isti - bio bi kulturno dobro.

Iako troškove održavanja i korišćenja dvora snose Karađorđevići, iz budžeta se svake godine izdvaja novac za preventivnu zaštitu, korišćenje, dostupnost i prezentaciju Dvorskog kompleksa. U 2017. godini za ove potrebe opredeljeno je 68 miliona dinara. U godišnjem Ugovoru o finansiranju između Ministarstva kulture i informisanja i Fonda "Kraljevski dvor", ne postoje posebne stavke koje se odnose na plaćanje električne energije i komunalija, za koje je ranijih godina Dvorski kompleks dugovao oko 70.000 evra. Koliko će struje sada biti potrošeno u okviru preventivne zaštite, korišćenja i prezentacije Dvorskog kompleksa, videće se kroz godišnji izveštaj koji će biti dostavljen Ministarstvu kulture.

A u EPS su potvrdili da je Kraljevski dvor komercijalni kupac od 1. januara 2014. godine i da su potpuno izmirili sve obaveze za vreme dok su bili na garantovanom snabdevanju.

- Posle perioda zastoja u plaćanju, koji je trajao oko godinu dana, počev od februara 2017. Kraljevski dvor redovno plaća mesečne račune i nadoknađuje dug iz ranijeg perioda, pa je u ovom trenutku on više nego prepolovljen - kažu u EPS-u.

Karađorđevići Beli i Stari dvor koriste na osnovu odluke Vlade SRJ od 17. jula 2001. godine. Savezno ministarstvo pravde, odnosno Savezna direkcija za imovinu, i prestolonaslednik potpisali su 3. avgusta te godine Ugovor o korišćenju kompleksa. Ugovorom je definisano da troškove tekućeg i investicionog održavanja i korišćenja dvorova snosi Kraljevski dom.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 02.09.2017.
Naslov: Redakcija