ZAKON O LOBIRANJU: Najznačajnije odredbe Zakona čija primena počinje 14. avgusta
Nedavna situacija sa uvođenjem kvota za uvoz čelika u EU, kada se i Srbija našla na spisku zemalja kojima je ograničena trgovina, bila je primer lobiranja "par ekselans". Tada se na delu pokazao značaj institucionalizovanog uticaja na donosioce odluka, jer je Udruženje proizvođača čelika uspelo da izlobira pooštravanje antidamping mera. Mnogo sličnih slučajeva događa se svakodnevno i zato je značajno što je Srbija uredila ovu oblast posebnim zakonom koji stupa na snagu 14. avgusta, kaže za "Blic Biznis" Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije.
Evropska unija od 2008. godine ima svoj registar lobista, a Srbija je 13. novembra prošle godine usvojila Zakon o lobiranju ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) čija primena počinje 14. avgusta. Ovim propisom uređuje se vršenje uticaja na funkcionere ili državne organe, a njegov glavni cilj je da obezbedi transparentnost.
Javnost će ubuduće znati ko je sa kim razgovarao i ko je na koga – i radi čijih interesa – pokušao da utiče (legalnim putem) prilikom donošenja različitih odluka ili zakona. Lobisti i lobirana lica biće dužni da o svojim sastancima i kontaktima podnose izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije, koja je nadležna za sprovođenje zakona.
"Što se tiče poslovne klime, početak primene Zakona o lobiranju svakako je jedan plus i mogućnost više za privredu. Videćemo koliko kompanija će biti zainteresovano za korišćenje ovakvih usluga, ali i koliko će zakon biti efikasan", objašnjava Nenad Vuković.
On podseća da će lobiranje biti veoma značajno za privredu i tokom našeg pristupanja EU i zato smatra da je dobro detaljno propisati uslove pod kojima je dozvoljeno vršiti uticaj.
"Najvažnije je da zakon obezbedi transparentnost, odnosno dobro vođenje registra lobista i redovne izveštaje u kojima će se jasno videti ko je lobista, ko je lobirano lice i šta je predmet lobiranja. Tek smo na startu primene zakona i praksa će pokazati eventualne manjkavosti ili propuste u ovom aktu koje treba ispraviti i prilagoditi, ali videćemo i kolike su potreba za lobiranjem, i u privredi i u političkom delu", ističe naš sagovornik.
Prema mišljenju stručnjaka, lobiranje smanjuje prostor za korupciju koja je najveća pretnja ekonomskom razvoju neke zemlje.
"Transparentno lobiranje je veoma korisno za demokratiju i pravnu državu. Naš zakon donosi poene za poslovnu klimu indirektno i direktno. Indirektno nam znači time što ćemo se bolje rangirati na svetskim listama antikorupcijskih propisa i pravne sigurnosti ulaganja, i što se tema transparentnosti u vršenju uticaja i profesionalizacije lobiranja kod nas stavlja u javni diskurs na daleko ozbiljniji način. Direktno može doneti više stranih ulaganja u određenim industrijama koje zahtevaju izvesnost i predvidljivost, kao i efikasniju zaštitu interesa kompanija i udruženja", ističe u razgovoru za "Blic Biznis" Ana Bovan, profesor lobiranja na Metropolitan univerzitetu i dugogodišnji međunarodni ekspert u ovoj oblasti.
Ona dodaje da bi se i naše međunarodne aktivnosti takođe unapredile kroz profesionalniju ekonomsku diplomatiju sa obrazovanim lobistima.
"Zakon o lobiranju ima nameru da obezbedi veću javnost u procesima uticaja, kao i temeljniju zaštitu javnog interesa. Srbija ovim zakonom realizuje i deo svoje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i ispunjava međunarodne obaveze", podseća naša sagovornica, uz napomenu da Zakon usmerava dopunsku pažnju na odgovornost lobiranih lica koja obavljaju javne funkcije.
U Srbiji korporativno lobiranje još uvek ima negativnu konotaciju, iako je u institucijama EU izuzetno prisutno još od sredine osamdesetih godina prošlog veka. Ipak, prema dostupnim podacima, Srbija se u periodu od januara 2017. do septembra 2018. godine, kada je na lobiranje u EU potrošeno više od 2 milijarde evra, našla na 15. mestu liste zemalja van Unije koje najviše troše na pokušaje da utiču u organima EU. Lobisti smatraju da ako srpska privreda bude čekala ulazak naše zemlje u EU da počne da se bori za svoje interese, neće biti značajan igrač u toj areni.
Agencija za borbu protiv korupcije nadležna je za sprovođenje Zakona o lobiranju, a ona organizuje i obuke kao neophodan uslov za dobijanje sertifikata i registrovanje u zvaničnom Registru lobista. Takođe, prilikom registrovanja lobista vodiće se računa o potrebnom nivou profesionalnih kvalifikacija, ali i o etičkim pokazateljima.
"Lobiranjem, kako ga naš zakon definiše, mogu se baviti fizička i pravna lica, kako domaća tako i strana, koja ispune određene uslove za registraciju. Uslovi su relativno složeni, ali ne odstupaju od uobičajenih standarda", smatra Ana Bovan.
Zakonom je propisano da se lobisti moraju ponašati u skladu sa načelom integriteta i pridržavati Kodeksa učesnika o lobiranju, dok sa druge strane, lobirana lica moraju voditi računa da se radnjama lobista ne povredi načelo javnog interesa.
Za kršenje odredaba ovog zakona predviđena je prekršajna odgovornost i novčane kazne koje se kreću od 50.000 do dva miliona dinara.
Izvor: Vebsajt Blic, Marko Andrejić, 04.08.2019.Naslov: Redakcija