PRAVILNIK O KOZMETIČKIM PROIZVODIMA: Za kozmetičke proizvode čiji je minimalni rok trajanja duži od 30 meseci, navođenje minimalnog roka trajanja nije obavezno
Ništa na planeti nije večno, osim upakovanog i zatvorenog kozmetičkog preparata?! Takav zaključak može da se izvede na osnovu novog načina deklarisanja ovih proizvoda, čija primena je startovala pre dve godine, ali tek sada počinje da ulazi u praksu na našem tržištu.
Sve je više takvih brendiranih preparata, poput krema za lice, mleka za telo ili skidanje šminke, losiona, koji na pakovanju nemaju naveden rok trajanja, odnosno datum do kog treba upotrebiti proizvod. Imaju samo simbol otvorene kutije. To je oznaka za drugi rok, koji se odnosi na trajanje proizvoda od trenutka prvog otvaranja.
Na ovu novu praksu pažnju su skrenuli kupci, pitajući da li je to zakonito. Kako se može saznati od nadležne inspekcije, to je u skladu sa Pravilnikom o kozmetičkim proizvodima ("Sl. glasnik RS", br. 60/2019), koji je donet još 2019. i harmonizovan je sa EU regulativom. On propisuje da za kozmetički preparat, čiji je minimalni rok trajanja duži od 30 meseci, nije obavezno navođenje tog roka.
Mada se nigde ne pominje da ovi proizvodi imaju neograničen rok trajanja, jedino takav zaključak može da se izvede, jer niko ne sprečava da se takav preparat prodaje 10, 20 ili više godina sve dok ima zaliha. Do sada su proizvođači morali skupo da plaćaju uništavanje proizvoda čiji je rok istekao na zakonom propisan način. Čini se da ih novi evropski propisi, koje smo i mi usvojili, rasterećuju od tih troškova. Zdrava logika nalaže da sve ima svoj rok trajanja, i nejasno je zašto su ovi proizvodi izuzeti od takvog obeležavanja.
U jednoj apoteci farmaceut je rekao da sve više takvih preparata stiže iz uvoza na naše tržište.
- To je sada dozvoljeno, ne znam kako može da bude bez roka trajanja - začuđeno je prokomentarisao farmaceut. - Taj datum se odnosi na rok do kog proizvod ima deklarisani kvalitet i osobine, a nakon tog roka ih gubi. Ali, mi sada ne znamo koji je to rok. Mislim da će to samo omogućiti da se uvozi i ono što ne bi trebalo.
U Sektoru za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja ističu da se preuzimanjem evropskih standarda obezbeđuje viši stepen zaštite zdravlja potrošača Srbije.
- Za kozmetičke proizvode čiji je minimalni rok trajanja duži od 30 meseci, navođenje minimalnog roka trajanja nije obavezno - navode u Ministarstvu. - Na ovim proizvodima treba da stoji oznaka vremenskog perioda nakon prvog otvaranja, na engleskom je to skraćenica PAO - period after opening, tokom kojeg se proizvod može koristiti bez štetnih posledica po zdravlje potrošača. PAO informacija se označava simbolom otvorene teglice, sa označenim brojem meseci ili godina, unutar kutijice ili pored nje. Ovu oznaku ne treba da sadrže kozmetički preparati kod kojih koncept trajnosti nakon otvaranja nije relevantan.
Period nakon prvog otvaranja tokom kojeg se proizvod može koristiti bez štetnih posledica po zdravlje potrošača, kako ističu u Ministarstvu, veoma je važna informacija. Zato što na razgradnju proizvoda mnogo veći uticaj ima prva upotreba i neizbežan rizik od mikrobiološkog zagađenja, nego sama trajnost proizvoda. Kako ističu, preparati koji imaju minimalni rok trajanja kraći ili jednak 30 meseci, moraju da imaju naveden taj rok.
- Što se tiče kontrole, da li je proizvod na rafovima prodavnica u predviđenom roku trajanja, preciznije da li je bezbedan, odgovornost za to, kao i za sve informacije na deklaraciji ima lice koje stavlja proizvod na tržište - objašnjavaju u Ministarstvu. - Ta odgovorna osoba u obavezi je da na zahtev sanitarnog inspektora dostavi sve potrebne podatke i dokumentaciju.
Iz kompanije Beiersdorf, koja na naše tržište, između ostalog, plasira proizvode "Eucerin", ističu da poštuju sve zakonske obaveze i da su od februara prošle godine, u skladu sa zahtevima Pravilnika, prestali sa deklarisanjem roka trajanja na proizvodima čiji je minimalni rok trajanja duži od 30 meseci i navode samo PAO.
Uzimajući u obzir sve navedeno i dalje je nejasno zašto proizvođači za navedenu vrstu preparata više nemaju obavezu da ističu rok trajanja. Ostaje i pitanje kome takva praksa najviše ide u prilog.
Aleksandra Stanivuković, farmaceut specijalista kozmetologije, ističe da iako potrošač samim tim što proizvod nema rok trajanja, može da zaključi da je on neograničen, taj se termin ne pominje u evropskoj regulativi iz koje smo preuzeli ovo pravilo. Ona navodi i da ne može proizvođač za bilo koji preparat da tvrdi da ima minimalni rok trajanja duži od 30 meseci, već samo za onaj za koji je to dokazano studijom stabilnosti i stres-testom.
- U praksi se obično radi samo test ubrzanog starenja kojim se dokazuje da je proizvod stabilan 12 meseci nakon prvog otvaranja, što se prikazuje simbolom otvorene teglice na ambalaži - objašnjava Stanivukovićeva. - Ukoliko otvoreni preparat u ovom periodu ostane fizički i hemijski neizmenjen, smatra se stabilnim. To takođe podrazumeva da će ostati neizmenjen i u periodu pre prvog otvaranja.
Sirovine koje se koriste u kozmetičkim proizvodima najčešće imaju rok trajanja godinu ili dve. Stanivukovićeva ističe da i za to postoji objašnjenje. Tvrdi se, kako navodi, da kada se te sirovine pomešaju sa antioksidansima i konzervansima, onda im se produžava rok upotrebe.
Izvor: Vebsajt Novosti, E. B. T., 01.07.2021.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija