PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANJU ČINJENICA O STATUSU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNJA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Predlog zakona povučen iz skupštinske procedure. Roditelji nestalih beba nadaju se da će se opet naći i u javnoj raspravi, jer nisu zadovoljni ovom verzijom koja ne predviđa formiranje tela koje bi imalo široka istražna ovlašćenja, već se postupak utvrđivanja istine svoditi na vanparnični postupak
Grupa roditelja iz Srema koji veruju da su im deca nestala iz porodilišta obratila se francuskom Interpolu, verujući da je jedan kanal trgovine bebama vodio do ove zemlje. Francuski istražitelji bili su nedavno u Srbiji, uzeli dokumentaciju i roditelji čekaju povratne informacije.
U međuvremenu, Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, kao i ostali zakoni, povučen je iz skupštinske procedure sa formiranjem nove vlade. On će ponovo morati da prođe sve "pravne" stepenice i vrati se u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Roditelji se nadaju da će se opet naći i u javnoj raspravi, jer nisu zadovoljni ovom verzijom.
Njihova glavna primedba je ta što Predlog zakona ne predviđa formiranje tela koje bi imalo široka istražna ovlašćenja, već će se postupak utvrđivanja istine svoditi na vanparnični postupak. To znači, kažu, da se nikada neće utvrditi odgovornost onih koji su učestvovali u jednoj od najmračnijih priča domaće posleratne istorije. Takođe, roditelji moraju sami da dokažu da su im bebe ukradene, a tek retki uspevaju da dođu do dokumentacije.
- Predlog zakona predviđa i da pravo da podnesu tužbu imaju samo oni koji su se već obraćali državi do septembra 2013. godine, kada je Sud u Strazburu presudio u korist Zorice Jovanović, čije je dete nestalo iz porodilišta u Ćupriji pre više od 30 godina. To je veliki problem jer su mnogi roditelji odustali od obraćanja državnim organima budući da su oni masovno odbijali ove slučajeve kao zastarele - kaže Ana Pejić iz Rume. Ona je majka devojčice za koju sumnja da je nestala iz bolnice u Sremskoj Mitrovici, 1988. godine.
Predlog zakona ušao je u skupštinsku proceduru prošlog oktobra. Do danas, međutim, nije došao na dnevni red, iako je država u budžetu za ovu godinu već opredelila novac za odštetu roditeljima. Packe iz Saveta Evrope stigle su nekoliko puta, jer je Srbija probila rok za rešavanje ovog pitanja.
I dok se čekalo usvajanje "leks specijalisa", pomenuta grupa roditelja nije sedela skrštenih ruku. Podneli su 15 krivičnih prijava protiv sremskomitrovačke bolnice i konkretnih osoba.
- Prijave smo podneli osnovnim tužilaštvima. Kada smo zvali pre neki dan, rečeno nam je da su prosleđene Višem tužilaštvu u Mitrovici. To je prvi put da nisu odbijene kao zastarele - kaže Ana Pejić.
Ona dodaje da je u Srbiji i sada moguće procesuirati ova dela prema Krivičnom zakoniku("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), ako se podvedu pod kidnapovanje, koje ne zastareva. Roditelji su se već obraćali Savetu Evrope, izrazivši nezadovoljstvo. S obzirom da ih je jedan trag doveo do Francuske i ovdašnjeg ginekologa koji je kraće vreme radio u sremskomitrovačkoj bolnici, a zatim otišao u Pariz, animirali su i Interpol.
- Svi naši slučajevi su slični i kada bi tužilaštvo ozbiljno počelo da proverava podatke iz bolnica i matičnih knjiga, istina bi izašla na videlo. Ali, izgleda da ovo društvo još nije spremno za istinu - kaže Pejić.
U Sremu ima oko 50 roditelja sa sličnim problemima. Njihova deca su, prema bolničkoj dokumentaciji, umrla, ali nikada nisu stigla do groblja. U matične knjige su, suprotno zakonu, upisana bez imena i prezimena, samo sa JMBG, bez imena roditelja...
U Srbiji postoje dva registrovana udruženja roditelja nestale dece i još tri neregistrovana, među kojima je i ovo iz Srema. Državnim organima je prijavljen nestanak oko 650 beba, ali roditelji kažu da je taj broj daleko veći.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 03.07.2017.Naslov: Redakcija