ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU: POSTUPAK ZA LIšENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI SUD POKREćE PO SLUżBENOJ DUżNOSTI, KAO I NA PREDLOG ORGANA STARATELJSTVA, SUPRUżNIKA, VANBRAčNOG PARTNERA, DETETA ILI RODITELJA LICA KOJE TREBA LIšITI POSLOVNE SPOSOBNOSTI. NAKON LIšAVANJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI OSOBA VIšE NE MOżE DA GLASA, DA RADI, DA ODLUčUJE GDE ćE żIVETI, O BRAKU ILI DA LI ćE NASTAVITI TRUDNOćU ILI JE PREKINUTI

Najčešći razlog za lišavanje poslovne sposobnosti je mentalni invaliditet ili psihosocijalna teškoća, a stručnjaci upozoravaju da je to u suprotnosti sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o osobama sa invliditetom koju je Srbija prihvatila. U Srbiji je oko 19.000 hiljada ljudi lišeno poslovne sposobnosti, što znači da im se ne dozvoljava da donose osnovne odluke o svojim životima.

Nakon lišavanja poslovne sposobnosti osoba više ne može da glasa, da radi, da odlučuje gde će živeti, o braku ili da li će nastaviti trudnoću ili je prekinuti.

Da bi se ta pitanje uskladilo sa preporukama Ujedinjenih nacija potrebno je promeniti Zakon o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015 - dr. zakon) kao i Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) ali pre toga postići jedinstven stav o tom pitanju.

U Srbiji je u 2014. godini gotovo 10 hiljada osoba potpuno izgubilo poslovnu sposobnost, a delimično njih 608. Ukupno oko 19 hiljada punoletnih osoba je pod starateljstvom srodnika ili poznanika, a njih petina pod starateljstvom Centara za socijalni rad.

"Ono čemu težimo jeste najpre da se izmeni praksa jer sada sistem nudi alternativu, u smislu delimičnog lišenja poslovne sposobnosti dok ne dođe do konačne refrome, a to je potpuno ukidanje lišenja na osnovu nečijih smetnji i poštovanje volje i želje ovih osoba uz pružanje adekvatne podrške", kaže direktorka nevladine organizacije Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, Dragana Ćirović Milovanović.

U Bugarskoj, nakon usvajanja Konvencije UN o osobama sa invaliditetom i presude Evropskog suda za ljudska prava protiv te zemlje izrađen je Nacrt novog zakona. Taj nacrt kao rešenje predviđa i posebne ugovore.

"Osoba koja ima ugovor o donošenju odluka uz podršku postupa samostalno, snosi pravne posledice i koristi podršku staratelja kad je potrebno. Druga mera je podrška u donošenju pravnih odluka. U tom slučaju, odlučuje zajedno sa nadzornikom. Nekima to liči na uslovnu slobodu ali se ipak razlikuje jer nadzornik u ovom slučaju nije nametnut a osoba kojoj je potrebna podrška bira ko će to biti", navodi Marieta Dimitrova iz Centra za neprofitno pravo Bugarske.