Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OBJAVLJENA FUNKCIONALNA ANALIZA REPUBLIČKIH INSPEKCIJA


Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uradilo je Funkcionalnu analizu republičkih inspekcija sa analizom kapaciteta. U analizi je procenjen neophodan, odnosno optimalan broj inspektora po oblastima inspekcijskog nadzora, te broj i osposobljenost službenika koji obavljaju analitičke, pravne, administrativne i IT poslove u inspekcijama, uključujući i poslove procene rizika, planiranja, pravne poslove i poslove unutrašnje kontrole inspekcija.

U uvodnom delu analize navodi se da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave marta 2018. godine, raspisalo javni poziv za izradu analize pod nazivom "Funkcionalna analiza republičkih inspekcija sa analizom kapaciteta" (redni broj javne nabavke O/1-2018). Kako je i navedeno u konkursnoj dokumentaciji, donošenjem i primenom Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018 - dalje: Zakon) započela je suštinska reforma načina planiranja i vršenja inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji. Novi instituti i rešenja sadržani u ovom Zakonu su u skladu sa savremenim međunarodnim standardima u ovoj oblasti i donose novi pristup inspekcijskom nadzoru, a samim tim i nove potrebe inspekcija u smislu broja i osposobljenosti zaposlenih u inspekcijama, materijalnog opremanja inspekcija, kao i pitanja organizacije inspekcija. Početkom primene Zakona, sa radom je počela i Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor, tokom čijeg rada je više puta u prvi plan stavljana informacija o nedovoljnom broju inspektora, nedostatku administrativne, pravne i IT podrške, kao i podaci o lošoj i neujednačenoj opremljenosti inspekcija i inspektora. Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor je u 2017. godini usvojila preporuke za unapređenje kapaciteta inspekcija, kojima se utvrđuje da je neophodno izvršiti funkcionalnu analizu republičkih inspekcija, srazmerno obimu posla koji inspektori obavljaju, oblastima inspekcijskog nadzora, propisima čiju primenu nadziru, rizicima kojima upravljaju i broju nadziranih subjekata.

Takođe, kada se govori o broju inspektora, u proteklih 15 godina racionalizacije broja državnih službenika dovele su do značajnog smanjenja broja inspektora i administrativnog osoblja u inspekcijama, tako da danas prosečna starost inspektora u Republici Srbiji iznosi 55 godina, a većina inspekcijskih službi, pored nedovoljnog broja inspektora, odnosno stručnih službenika za vršenje inspekcijskog nadzora, nema ni neophodnu administrativnu, pravnu i IT podršku. S druge strane novi Zakon je pred inspekcijske službe stavio nove obaveze, pre svega obavezu planiranja nadzora na bazi kontinuirane analize rizika, zatim obaveze stalnog izveštavanja kao i obaveze preventivno–edukativnog pristupa nadziranim subjektima.

U smislu sprovođenja ovih obaveza, neophodno je unutar inspekcijskih službi planirati odgovarajući broj i stručne kvalifikacije inspektora, kao i analitičku, pravnu, administrativnu, komunikacionu i IT podršku i funkciju unutrašnje kontrole inspekcija. Nabavka opreme, u prvom redu automobila i IT opreme, vrši se po ustaljenom modelu po kom se opremaju i sve druge službe u okviru državnih organa koji opremu koriste. S druge strane postojeći model opremanja državnih organa ne predviđa mogućnost zajedničke nabavke automobila kontribucijom države i inspektora ili druge inovativne načine koji postoje u inspekcijskim sistemima drugih država, a koji omogućavaju bolje, racionalnije i efikasnije opremanje inspekcija. Postojeće stanje opreme i vozila u većini inspekcija je loše, zastarelo i pre svega nedovoljno, a planovi nabavke i obnavljanja ne postoje kao definisani strateški dokumenti.

U ovom dokumentu dajemo detaljnu analizu regulatornog okvira u kom postupaju republičke inspekcije zasnovan na metodologiji koju prikazujemo u sledećem delu. Na osnovu metodologije procenjen je neophodan, odnosno optimalan broj inspektora po oblastima inspekcijskog nadzora, te broj i osposobljenost službenika koji obavljaju analitičke, pravne, administrativne i IT poslove u inspekcijama, uključujući i poslove procene rizika, planiranja, pravne poslove i poslove unutrašnje kontrole inspekcija.

Prilikom izrade ove analize uzete su u obzir i Preporuke za unapređenje unutrašnje organizacije poslova i javnosti rada inspekcija, kao i unapređenje planiranja inspekcijskog nadzora, koje je Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor usvojila Zaključkom br 06-00-00023-2/2017-08 od 12.4.2017. godine, pre svega u domenu najpovoljnijeg oblika organizovanja date inspekcije, što znači da je kroz analizu kapaciteta postojećeg obima inspekcijskih oblasti za svaku pojedinačnu inspekciju definisati optimalan oblik organizovanja kao i neophodan broj ljudi za rad u tom obliku inspekcijskog organizovanja. S obzirom na veliki broj i različitu prirodu inspekcijskog nadzora, za svaku inspekciju analiza sadrži standardizovani set informacija i preporuka.

Pored toga u analizi prikazujemo organizaciju inspekcija u Evropskoj uniji, Holandiji (staroj zemlji članici) i Litvaniji (novoj zemlji članici). Navedeni primeri ukazuju na dodatne mogućnosti reforme inspekcijskih organa u Republici Srbiji i razmatranje mogućih objedinjavanja inspekcija u inspektorate ili druge odgovarajuće oblike organizovanja inspekcijskih poslova u državnoj upravi, uključujući radne verzije izmena i/ili dopuna zakona i, po potrebi, drugih propisa regulatornog okvira radi realizacije ovog objedinjavanja sa odgovarajućim obrazloženjima.

U poslednjem delu Analiza prikazuje nacrt trogodišnjeg akcionog plana za zapošljavanje državnih službenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora u nadležnosti republičkih inspekcija. Poseban delove analize predstavlja i izrada modela opremanja i obnavljanja opreme inspekcijskih službi, koji takođe, pored definisanja samih modela daje i preporuke za eventualno potrebne izmene i/ili dopune regulatornog okvira, kako bi modeli postali primenjivi u praksi. U ovom delu analiza je relativno ograničena, jer postojeći okvir daje ograničeni broj mogućnosti.

Na osnovu sveobuhvatne analize organizacionih, kadrovskih i materijalnih kapaciteta republičkih inspekcija (analiza je inicijalno obuhvatala sve republičke inspekcije 39 unutrašnjih inspekcija i 2 granične inspekcije) i preporuka za svaku pojedinačnu inspekciju moguće je pristupiti izradi detaljnih akcionih planova za zapošljavanje inspektora. Analiza nije pripremljena za Direktorat civilnog vazduhoplovstva (Vazduhoplovna inspekcija) koji nije dostavio tražene podatke, a za tri inspekcije iz Ministarstva zaštite životne sredine je pripremljena jedna analiza.

Kako bi se sprovela analiza, u prvoj fazi u saradnji sa Jedinicom za podršku Koordinacionoj komisiji sprovedeno je prikupljanje relevantnih podataka i izrada funkcionalne analize republičkih inspekcija sa analizom kapaciteta. Analiza obuhvata i sve inspekcije na republičkom nivou i daje kvantitativni i kvalitativni prikaz uključujući:

  • analizu regulatornog okvira u kom postupa inspekcija i definisanje naziva oblasti inspekcijskog nadzora;
  • analizu broja zaposlenih u inspekciji u odnosu na oblast inspekcijskog nadzora, propise čiju primenu inspekcija nadzire, poslove koje obavlja i koje treba da obavlja, rizike koje procenjuje i kojima upravlja, broj nadziranih subjekata i činjenicu da li republička inspekcija vrši koordinaciju i nadzor nad radom organa kojima su povereni poslovi inspekcijskog nadzora, kao i u odnosu na funkciju unutrašnje kontrole inspekcije;
  • uporedna analiza organizacije inspekcijske službe u odnosu na jednu staru i jednu novu zemlju članicu EU;
  • analiza materijalnih kapaciteta sa analizom postupaka za opremanje i obnavljanje opreme inspekcija (automobili, IT oprema i kancelarijski materijal).

Kvalitet pojedinih analiza varira usled razlike u kvalitetu podataka, odnosno zavisi od kvaliteta procenjenih rizika, informacija o broju nadziranih subjekata, vremenu potrebnom da se sprovede nadzor, itd. Podaci su prikupljani na osnovu upitnika i na osnovu intervjua sa predstavnicima inspekcija. U zavisnosti od kvaliteta prikupljenih informacija, pojedinim inspekcijama upućen je i ponovni zahtev za dostavljanje informacija za potrebe funkcionalne analize.

Pored navedenih analiza, studija takođe sadrži i preporuke za svaku inspekciju. Navedene preporuke su takođe standardizovane, kako bi se omogućila izrada akcionog plana. Preporuke se odnose na potrebu za reorganizacijom inspekcija, odnosno odnose se na:

  • mogućnosti za objedinjavanje inspekcija u inspektorate ili druge odgovarajuće oblike organizovanja inspekcijskih poslova u državnoj upravi;
  • nacrt trogodišnjeg akcionog plana za zapošljavanje državnih službenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora u nadležnosti republičkih inspekcija;
  • modela opremanja inspekcija sa preporukama za izmenu regulatornog okvira, u slučaju da za tim postoji potreba, kako bi se obezbedilo potrebno opremanje i obnavljanje opreme inspekcija.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, 30.05.2019.
Naslov: Redakcija