Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: 22 osobe podnele tužbu za proganjanje i polno uznemiravanje


Nespreman da prihvati realnost u kojoj je njegova devojka odlučila da stavi tačku na njihovu vezu, zaljubljeni mladić nastavio je da joj šalje nežne SMS-ove, ljubavnu poeziju preko mejla i omiljene romantične pesme preko telefona – sve u nadi da će ona shvatiti veličinu njegove ljubavi i patnje. Međutim, ono što je za njega bilo – udvaranje, za nju je bilo – proganjanje. Kada se nakon neuzvraćenih poziva i poruka on pojavio i njenom na kućnom pragu, presavila je tabak i podnela tužbu za polno uznemiravanje, koje je postalo kažnjivo poslednjim izmenama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016 - dalje: KZ).

U proteklih godinu dana, od kada su stupile na snagu izmene KZ-a, 22 osobe podnele su tužbu za proganjanje i polno uznemiravanje i na taj način zatražile od suda da ih zaštiti od onih koji njihovo "ne" nisu prihvatili kao odgovor. Iako je ovaj pravni akt preveden kao "zakon protiv udvaranja", sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu i njegov portparol Ivana Ramić ističe da zakonodavac ne brani udvaranje, ali ne dozvoljava maltretiranje.

Udvaranje je komunikacija koja odgovara i jednoj i drugoj strani i zbog koje se niko ne oseća neprijatno i zastrašeno. Međutim, ako je to udvaranje ili deljenje komplimenata konstantno i izaziva neprijatnost, strah i nelagodnost, onda je to proganjanje. Drugim rečima, proganjanje je udvaranje koje je suprotno volji drugog lica. Krivična prijava za polno uznemiravanje ili proganjanje podnosi se policiji ili tužilaštvu, a sud utvrđuje šta se dogodilo, uzimajući u obzir i subjektivni osećaj te osobe – ističe ona.

Zakonodavac je precizirao da proganjanje čini onaj koji u toku određenog vremenskog perioda drugu osobu bez njenog pristanka prati, uhodi, zloupotrebljava njene podatke, vrši uznemiravanje telefonom, direktnom komunikacijom ili slanjem SMS-ova, slanjem mejlova ili putem društvenih mreža. Za postojanje krivičnog dela nije bitno da li se progonilac i žrtva poznaju i da li su bili u nekoj vezi. Za ovo krivično delo predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina, a u slučaju smrti progonjene osobe ili njoj bliskog lica zaprećena je kazna zatvorom od jedne do deset godina.

Donošenju ovog zakonskog akta, podsećanja radi, prethodile su debate u javnosti koje su predvodili zagovornici teze da će muškarci prestati da se udvaraju ženama, zastrašeni idejom da će biti sudski procesuirani zbog davanja komplimenata. U mnogim firmama na Zapadu zabranjeni su emotivni odnosi između zaposlenih, a svaka osma američka firma ima striktna pravila o vezama na poslu.

Na pitanje da li je granica između udvaranja i proganjanja zaista tanka, psiholog Maja Antončić objašnjava da je uvek važan kontekst u kome se neka komunikacija odvija.

Jedan isti kompliment može biti i udvaranje i mobing i seksualno uznemiravanje, u zavisnosti od toga kako osoba reaguje na njega. Ako žena na komplimente ne reaguje ili jasno stavi do znanja da joj ne prijaju takve izjave, ako ne odgovara na SMS-ove udvarača, niti se javlja na telefon kada vidi identifikaciju poziva, ako ignoriše mejlove, jasno je da ne želi ni komunikaciju ni udvaranje. Odrasli ljudi savršeno dobro razumeju neverbalnu komunikaciju drugih ljudi i umeju na njihovim licima da "pročitaju" bazične emocije kao što su radost, tuga, strah, gađenje, iznenađenje, gnev... Nema zabune oko toga kakvu reakciju izazivaju naši komplimenti. Zaboravlja se da je za ljubav potrebno dvoje, a ne jedna uporna osoba – zaključuje ona.

Međutim, stiče se utisak da zakonodavci baš i ne veruju u sposobnost svojih građana da razumeju osnovnu neverbalnu emotivnu komunikaciju, a broj zakona kojima se država meša u muško-ženske odnose u raste iz dana u dan. Nedavni primer Švedske najbolje svedoči o tome. Nedavno je usvojen zakon koji predviđa da će ljudi morati da dobiju eksplicitan pristanak druge osobe na seksualni odnos, a u suprotnom će se smatrati silovanjem.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 01.06.2018.
Naslov: Redakcija