ZAKON O ZAŠTITI UZBUNJIVAČA: Potrebno uvođenje strožih kazni za kršenje prava predviđenih Zakonom, a naročito za nepoštovanje sudskih odluka koje su donete u korist uzbunjivača
Sudovi u Srbiji vodili su ukupno 605 sporova po Zakonu o zaštiti uzbunjivača ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014 - dalje: Zakon), a rešena su 432 slučaja od juna 2015. godine, kada je Zakon stupio na snagu, do kraja 2017. godine. Samo prošle godine pokrenuto je 229 postupaka u vezi sa zaštitom uzbunjivača, od čega je rešeno 158 slučajeva.
– Rezultati primene prevazilaze sva očekivanja. Zakon je postigao izuzetne rezultate i doprineo je da organi javne vlasti ozbiljno shvate primenu ovog Zakona. Međutim, brzo je postalo jasno gde se nalaze "rupe" i slabe veze u Zakonu – kaže Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
On naglašava da se sudske odluke neredovno poštuju.
– Neki poslodavci prosto ignorišu činjenicu da je sud doneo odluku u korist uzbunjivača. Stoga je, za delotvornu primenu i sprečavanje kršenja Zakona potrebno uvođenje strožih kazni za kršenje prava predviđenih Zakonom, a naročito za nepoštovanje sudskih odluka koje su donete u korist uzbunjivača. Takođe je nužno ustrojiti mehanizam zaštite protiv krivičnog gonjenja u znak odmazde prema uzbunjivaču – napominje Milojević.
Upravo je to tema međunarodne konferencije o uzbunjivačima, koja će biti održana 5. i 6. juna u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, na kojoj će učestvovati naši najviši državni zvaničnici, ali i uzbunjivači iz Srbije i Amerike.
Čuveni stručnjak za zaštitu uzbunjivača u SAD, Tom Divajn, koji je obučavao srpske sudije za primenu Zakona, ponovo će doći u Beograd. Sarađivao je sa više od šest hiljada uzbunjivača u svetu, a u našu Vrnjačku Banju "doveo" je čuvenog njujorškog policajca Frenka Serpika, koji se putem video-poruke obratio našim sudijama i govorio kako je razotkrio korupciju u policiji Njujorka i sa čime se suočavao kao uzbunjivač.
Tom Divajn zagovara snažnu zakonsku zaštitu uzbunjivača i učestvovao je u kampanjama za usvajanje više od 30 zakona o zaštiti uzbunjivača u poslednjih dvadeset godina u svetu. Bio je i konsultant radne grupe za izradu srpskog Zakona o zaštiti uzbunjivača i kaže da je naš najbolji od svih.
– I Martin Luter i Galileo i Kopernik su bili uzbunjivači u svoje vreme. I oni su imali odmazdu. Toga će uvek biti, jer ljudi koji imaju moć uvek pokušavaju da prete onima koji žele da ograniče njihovu moć – navodi Tom Divajn.
Mnogi uzbunjivači u SAD otkrili su korupcionaške afere, velike finansijske prevare, ali su i sprečili ekološke katastrofe, pa i terorističke napade. Zato su, kaže Divajn, uzbunjivači najpopularniji ljudi u Americi.
On naglašava da naš Zakon ima odličan sistem privremenih mera, koje sudovi mogu izreći pre nego što završe istragu o krivičnom delu na koje je uzbunjivač ukazao.
– Privremenom merom sud može sprečiti da uzbunjivač bude otpušten sa posla, da ga vrati na radno mesto sa kojeg je premešten zbog uzbunjivanja, da spreči iznurivanje i zastrašivanje uzbunjivača – navodi Divajn.
U Vrhovnom kasacionom sudu za sada nema zbirnih podataka o tome koliko je "duvača u pištaljku" zaštićeno od odmazde hitnom privremenom merom. Delimični podaci portala "Pištaljka" pokazuju da su sudovi u 26 slučajeva izrekli hitnu privremenu meru kojom su uzbunjivači bili zaštićeni od štetnih posledica koje su trpeli. Zahvaljujući njihovom uzbunjivanju, vode se krivični postupci protiv šest okrivljenih za krivična dela korupcije i zloupotrebe položaja.
Na konferenciji u Beogradu "Glasna pištaljka: uzbunjivači i novinari protiv korupcije" koja se održava u prvoj nedelji juna posebno će biti reči o ulozi tužilaštva u primeni Zakona.
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 02.06.2018.Naslov: Redakcija