UNAPREĐENJE SISTEMA ZAŠTITE ŽRTAVA I SVEDOKA KRIVIČNIH DELA
Za tri godine Srbija će dobiti funkcionalnu Službu za podršku žrtvama i svedocima na nivou cele države, obećavaju predstavnici pravosudnih institucija OEBS-a i Evropske unije. Predstavili su projekat formiranja takve službe.
Tu obavezu Srbija je preuzela na sebe otvarajući Poglavlje 23 u pregovorima sa EU, koje je otvoreno u julu 2017. godine. Stručnjaci kažu da je trenutna zaštita nedovoljna i besmislena.
Da li će žrtve krivičnih dela i svedoci na suđenjima konačno moći da odahnu i bez straha dođu do pravde? Brigu za njihovu bezbednost obećavaju ne samo vrh države, već i predstavnici ključnih međunarodnih organizacija, predstavljajući projekat kojim će biti uspostavljena služba za podršku žrtvama i svedocima na nacionalnom nivou. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević i sam priznaje da je razloga za to i previše.
"Suđenja su iscrpljujuća, bezbednost žrtve je ugrožena, suočavaju se sa nasilnicima i izlažu opasnostima, za vreme suđenja se pretnje intenziviraju", podsetio je on.
A da bi do formiranja posebne službe moglo da dođe, potrebno je izraditi proceduralne i zakonske okvire za to, pripremiti baze podataka, ali i ojačati kako pravosudne kapacitete i tako i svest šire javnosti, a sve radi zaštite građana, obećava direktor policije Vladimir Rebić.
"Omogućiti našim građanima, učesnicima u krivičnom postupku, adekvatnu zaštitu tokom istrage i suđenja", naveo je Rebić.
A kako će to izgledati, naznake je dala ministarka pravde Nela Kuburović, podsećajući da su do sada već izvršene analize stanja, izmenjen Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), ali i donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016), kojim se pruža podrška žrtvama.
Ocenjuje da su rezultati primene tog zakona u prvih godinu dana ohrabrujući.
Nadležni organi su od juna 2017. godine do danas razmotrili više od 40.000 slučajeva porodičnog nasilja, sudovi su izrekli više od 14.000 hitnih mera, a izrađeno je i preko 10.000 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama.
Tokom pripreme i izrade trogodišnjeg projekta EU i OEBS-a, vrednog milion i po evra, koji će omogućiti zaštitu žrtava i svedoka u krivičnom postupku, posebna pažnja biće posvećena ranjivim grupama koje su izložene sekundarnoj viktimizaciji, kao što su žrtve silovanja, trgovine ljudima, maloletnici ili deca.
Kao uzor poslužiće raniji projekat koji je već rezultirao formiranjem četiri jedinice za zaštitu dece žrtava.
"Ove jedinice na zahtev pravosudnih organa ili centra za socijalni rad, pružaju pomoć i podršku deci žrtvama i svedocima pre, tokom i nakon sudskog postupka. Skoro sva deca kojima je pružena podrška bila su žrtve nasilnih krivičnih dela – naročito seksualnih krivičnih dela i nasilja u porodici", istakla je ministarka Kuburović.
Stručnjaci se slažu da je dosadašnja zaštita nedovoljna i navodi da je sada veoma lako saznati detalje o svedoku ili ponovo uticati na žrtvu tokom suđenja. Jedno od rešenja je ubrzavanje suđenja, kaže nekadašnji prvi čovek Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović.
"Jer su zaštićeni svedoci sve manje zaštićeni ukoliko vreme protiče, a oni koji nisu proglašeni zaštićenim vrlo lako mogu promeniti iskaze pod uticajem saradnika onih ljudi kojima se sudi", upozorio je on.
Briga o žrtvama, svedocima i oštećenima predviđena je i akcionim planom za Poglavlje 23 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom i smatra se važnim zadatkom. Sama unija je tek 2012. godine donela Uredbu kojom je ustanovila minimum standarda podrške žrtvama zločina, a prvi šestogodišnji izveštaj o njenoj primeni najavljen je za januar sledeće godine.
Izvor: Vebsajt N1, Nikola Radišić, 01.06.2018.Naslov: Redakcija