Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA: Odredba iz stava 4 Člana 336 Zakona, kaže da kaznu treba uvećati za dva poena ako je učinjen prekršaj prema pešacima, iako su za takve prekršaje, i to za svaki ponaosob, Zakonom već predviđeni kazneni poeni Članom 335. Dešavalo se da i same sudije svoje odluke u presudama obrazlože činjenicom da pomenuti prekršaji svakako moraju biti načinjeni prema pešacima i da zbog toga nema smisla da ta činjenica bude otežavajuća okolnost za koju sleduju dodatna dva kaznena poena


Dobro obratite pažnju na pešake jer ako im uskratite pravo prvenstva prolaza na pešačkom prelazu, a to zabeleži policijska kamera za video-nadzor saobraćaja ili saobraćajni policajac, dobićete dva kaznena poena više nego što bi trebalo.

Otkako su Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon i 9/2016 - odluka US - dalje: Zakon) u naše zakonodavstvo uvedeni kazneni poeni kao deo sankcije za saobraćajne prekršaje, mnogi vozači su ih dobili, a preko 10.000 njih se našlo u situaciji da im zbog 18 ili više kaznenih poena budu oduzete vozačke dozvole.

Zato posebnu težinu ima nelogično napisana odredba pomenutog Zakona zbog koje se vozačima, za prekršaje učinjene prema pešacima, dodeljuju dva kaznena poena više nego što bi trebalo.

Ovaj problem nije nov i postoji već godinama, ali je sada pravo vreme da se skrene pažnja nadležnima iz Uprave saobraćajne policije čiji stručnjaci pripremaju izmene i dopune Zakona, za koje je najavljeno da će sigurno biti usvojene tokom 2017. godine.

ZAŠTO JOŠ DVA POENA?

U pitanju je odredba iz stava 4 Člana 336 Zakona, koja kaže da kaznu treba uvećati za dva poena ako je učinjen prekršaj prema pešacima, iako su za takve prekršaje, i to za svaki ponaosob, zakonom već predviđeni kazneni poeni Članom 335. Prema tom članu, ispada da ponovo dobijamo poene za nešto za šta smo ih već dobili prema prethodnom.

Tako nešto prilično zbunjuje i nadamo se da će ta odredba konačno biti ispravljena predstojećim izmenama i dopunama Zakona, jer su i ljudi iz policije svesni da se na ovaj način čini nepravda prema vozačima. Jednostavno, nikome od nas nije jasno i voleo bih da mi neko objasni kako se može učiniti prekršaj iz Člana 99. u 22. poglavlju pod nazivom "Obaveze prema vozača prema pešacima", a da to zapravo ne bude prema pešacima. Dakle, nema sumnje da je reč o jednoj nelogičnosti, koja nas tera da vozačima dodeljujemo dodatna kaznena dva poena za nešto, za šta su već kažnjeni kaznenim poenima u propisanom iznosu. Nama je jasno da je tako nešto sasvim nepotrebno i da ovu odredbu treba izmeniti jer se ovakvi prekršaji ne mogu ni učiniti ako nema pešaka. Međutim, sudije tu ništa ne mogu jer moraju da postupaju po Zakonu. Tako je odavno praksa da se zbog nepropuštanja pešaka u praksi umesto tri, četiri ili šest, dobija pet, šest ili osam kaznenih poena – rekao je Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu.

PRIMER IZ PRAKSE

Ne propustite pešaka na obeleženom pešačkom prelazu bez semafora – to je najčešći slučaj iz prakse.

Za tu grešku sledi kazna od šest do 20 hiljada dinara, uz tri kaznena poena.

Ipak, sudija će vam dodeliti još dva, jer u Članu 336. Zakona piše da tako treba u slučaju da je prekršaj načinjen prema pešacima.

To je apsurdno, jer bez pešaka, prekršaj ne može ni biti načinjen, jer u tom slučaju ne biste imali koga da propustite, ali neko je tako napisao, a Zakon je tu da bi se poštovao, čak i kada se krivac čak dva puta kažnjava za istu grešku.

Dešavalo se da i same sudije obrazlože svoje odluke u presudama činjenicom da pomenuti prekršaji svakako moraju biti načinjeni prema pešacima i da zbog toga nema smisla da ta činjenica bude otežavajuća okolnost za koju sleduju dodatna dva kaznena poena.

Ipak, tvorci Zakona do danas ovu odredbu nisu promenili.

- Ne samo što je nisu izmenili, nego su se još žalili u slučaju da neki sudija nije izrekao ova dodatna dva poena, pa je Apelacioni sud te njihove žalbe usvajao, jer tako piše u Zakonu. Uopšte, kazneni poeni su u našem propisu predviđeni u fiksnom iznosu i sudije tu nema šta da odmeravaju. Kaznenih poena će dati tačno onoliko koliko piše u Zakonu. Zato bi bilo najbolje da se sudovi rasterete te obaveze i da kaznene poene dodeljuje MUP, kao što je to već slučaj u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj – kaže na kraju Marinović.

Očigledno da bi spornu odredbu trebalo što pre izbrisati iz Člana 336, a predstojeće izmene i dopune Zakona su prava prilika za to. Ovako, nepravda je naneta mnogima, a posebno onima koji su u prethodne dve godine već prikupili više od 13 kaznenih poena. Sa ova dva poena više nego što bi trebalo, mnogi od njih su došli ili će tek doći u situaciju da pređu granicu od 18, što podrazumeva gubitak vozačke dozvole na duže vreme.

To automatski znači da neće moći da voze najmanje četiri ili pet meseci i da će morati da plate minimum 43 hiljade dinara Agenciji za bezbednost saobraćaja, da bi ponovo došli do vozačke dozvole.

Nikakve žalbe na ova dodatna dva poena neće pomoći iz istog razloga iz kojeg sudija nije mogao da ih ne dodeli – jer tako piše u Zakonu.

POLICIJA DA DAJE POENE

Kazneni poeni nisu prekršajna sankcija nego pravna posledica pravosnažne presude za prekršaje iz oblasti bezbednosti saobraćaja i njih treba da pripisuje ili upisuje MUP.

- Sud tu ionako ništa ne odlučuje niti odmerava jer su poeni predviđeni samo u fiksnom iznosu, pa bi sudove definitivno trebalo rasteretiti obaveze da samo prepisuju nešto što je unapred tačno određeno. Druga stvar bi bila da je sudijama data mogućnost da odmere broj poena, kao što odmeravaju dužinu trajanja zaštitne mere, ali ovako uopšte nema smisla da sudije dodeljuju poene – objašnjava Marinović.

Osim toga, on kaže da sudovi imaju dodatni problem jer ne mogu da arhiviraju predmet dok ne dobiju izveštaj MUP-a da su izvršene sve izrečene sankcije u tom konkretnom predmetu. Budući da MUP nema zakonsku obavezu da obavesti sud o dodeli kaznenih poena, na hiljade predmeta stoji nezavršeno u prekršajnim sudovima jer bez takvog izveštaja predmet ne može da se arhivira.

ŠTA TAČNO PIŠE U ZAKONU

Evo kako je napisan stav 4. Člana 336. zbog koga se vozačima nepotrebno izriču dva kaznena poena više nego što bi trebalo i koji bi svakako trebalo što pre izmeniti:

"Ukoliko se u vreme izvršenja prekršaja u vozilu počinioca prekršaja za koje je predviđeno obavezno izricanje kaznenih poena, nalazi dete mlađe od 12 godina, osim u autobusu kada se ne vrši organizovan prevoz dece, kao i u slučaju činjenja prekršaja iz poglavlja "Obaveze vozača prema pešacima", učiniocu prekršaja će se predviđeni broj kaznenih poena za taj prekršaj uvećati za dva."

SVI PREKRŠAJI PREMA PEŠACIMA

Spisak svih prekršaja iz Člana 99. i predviđenog broja kaznenih poena za njih, koji se dodeljuju uz novčane kazne i zaštitne mere zabrane upravljanja.

* Nepropuštanje pešaka na pešačkom prelazu kada je na semaforu zeleno svetlo za pešake ili je saobraćajac pokazao da pešaci smeju da prelaze – 6 kaznenih poena ili 3, ako se opisani prekršaj pravi na ulazu u bočni put

* Nepropuštanje pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz, ili pokazuje nameru da će to učiniti, a nema ni semafora ni saobraćajca – 3 kaznena poena

* Nepropuštanje pešaka u prethodno opisanim slučajevima ukoliko su ti pešaci deca, nemoćna lica, slepe osobe koje se kreću uz upotrebu belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, ili za kretanje koriste druga ortoičko-protetička pomagala – 4 kaznena poena

* Nepropuštanje pešaka koji su već stupili ili stupaju na kolovoz, na ulasku u bočni put bez semafora i pešačkog prelaza – nisu predviđeni kazneni poeni

* Presecanje vozilom organizovane kolone pešaka koja se kreće po kolovozu – 4 kaznena poena

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon i 9/2016 - odluka US)

Član 336

Ukoliko je za prekršaj iz člana 331. ovog zakona predviđeno izricanje kaznenih poena, u slučaju kada je izvršenjem tog prekršaja prouzrokovana saobraćajna nezgoda, obavezno će se propisani broj kaznenih poena za taj prekršaj povećati za 3.

Ukoliko je za prekršaj iz člana 332. ovog zakona predviđeno izricanje kaznenih poena, u slučaju kada je izvršenjem tog prekršaja prouzrokovana saobraćajna nezgoda, obavezno će se propisani broj kaznenih poena za taj prekršaj povećati za 1.

Ukoliko je izvršenjem prekršaja izazvana saobraćajna nezgoda, a odredbama ovog zakona za osnovni oblik tog prekršaja nije predviđeno izricanje kaznenih poena, prilikom odlučivanja o odgovornosti obavezno će se izreći najmanje 2 kaznena poena.

Ukoliko se u vreme izvršenja prekršaja u vozilu učinioca prekršaja za koje je predviđeno obavezno izricanje kaznenih poena, nalazi dete mlađe od 12 godina, osim u autobusu kada se ne vrši organizovan prevoz dece, kao i u slučaju činjenja prekršaja iz poglavlja "Obaveze vozača prema pešacima", učiniocu prekršaja će se predviđeni broj kaznenih poena za taj prekršaj uvećati za 2.

Ukoliko vozač prilikom izvršenja prekršaja upravljanja pod dejstvom alkohola u stanju srednje teške, veoma teške, odnosno potpune alkoholisanosti, upravlja autobusom kada se njim prevoze putnici, vozilom kojim se vrši javni prevoz putnika, odnosno prevoz opasnih materija, vanredni prevoz, odnosno vozilom sa pravom prvenstva prolaza ili pod pratnjom, vozaču će se pored propisanih kaznenih poena za taj prekršaj obavezno izreći i dodatna 2 kaznena poena.

22. Obaveze vozača prema pešacima

Član 99

Ukoliko je saobraćaj na pešačkom prelazu regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znakovima policijskog službenika, vozač je dužan da svoje vozilo zaustavi ispred pešačkog prelaza kada mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom dozvoljen prolaz, vozač je dužan da propusti pešaka koji je već stupio na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz dok mu je svetlosnim saobraćajnim znakom ili znakom policijskog službenika prelaz bio dozvoljen.

Ukoliko se pešački prelaz iz stava 1. ovog člana nalazi na ulazu na bočni put, vozač koji skreće na taj put dužan je da skretanje izvrši na bezbedan način i da propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz, a po potrebi, zaustavi svoje vozilo.

Ukoliko na pešačkom prelazu saobraćaj nije regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova niti znacima policijskih službenika, vozač je dužan da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza i propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz.

Vozač koji skreće na bočni put na čijem ulazu ne postoji pešački prelaz dužan je da propusti pešake koji su već stupili ili stupaju na kolovoz.

Ukoliko su u slučaju iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana pešaci deca, nemoćna lica, slepe osobe koje se kreću uz upotrebu belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, ili za kretanje koriste druga ortotičko - protetička pomagala, vozač je obavezan da zaustavi vozilo i da ih propusti.

Vozač ne sme vozilom da preseca organizovanu kolonu pešaka koja se kreće po kolovozu.

Izvor: Vebsajt Telegraf, 01.06.2017.
Naslov: Redakcija