Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Od 1. juna 2017. godine primenjuju nove zakonske mere koje imaju za cilj da spreče partnersko nasilje, kao i druge vidove seksualnog nasilja i uznemiravanja – u kući, na poslu, na ulici. Da li je nešto kompliment, udvaranje ili uvreda i pretnja, tumačiće se od slučaja do slučaja. Važnu ulogu u tome imaće prisustvo straha i moralne vrednosti žrtve


Zbog "nepristojnih ponuda" iza "zatvorenih vrata", za dobacivanje i praćenje na ulici, uznemiravanje pozivima, zatrpavanje porukama na društvenim mrežama, od 1. juna 2017. godine se može krivično odgovarati. Ako se zbog takvog ponašanja neko oseti ugroženo, neprijatno ili poniženo, prete novčane i zatvorske kazne. U takvim okolnostima i pričanje "masnih viceva" i vulgarni komentari mogu se smatrati polnim uznemiravanjem. Da li je nešto kompliment, udvaranje ili uvreda i pretnja, tumačiće se od slučaja do slučaja. Važnu ulogu u tome imaće prisustvo straha i moralne vrednosti žrtve.

Od 1. juna 2017. godine se primenjuju nove zakonske mere koje imaju za cilj da spreče partnersko nasilje, kao i druge vidove seksualnog nasilja i uznemiravanja – u kući, na poslu, na ulici.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016) pooštrene su kazne za postojeća krivična dela, poput silovanja, za koje je minimalna kazna od tri godine zatvora povećana na pet godina, dok je maksimalna kazna za ovo delo ostala ista - 12 godina zatvora.

Međutim, inkriminisana su nova dela: proganjanje, polno uznemiravanje, sakaćenje ženskog polnog organa, prinudno zaključenje braka...

Šta može biti proganjanje

Onaj ko u određenom vremenskom periodu prati, odnosno uhodi neku osobu, uznemirava je telefonom, slanjem SMS poruka, mejlova, putem društvenih mreža, to jest ugrožava njen mir i lični život može krivično da odgovara.

"Takvo ponašanje kod žrtve izaziva strah, uznemirenost, teskobu i tera je da remeti ustaljeni način života – mora da se krije, menja svoj broj mobilnog telefona, gasi svoj nalog na Fejsbuku, izbegava odlazak na pojedina mesta kao što su kafići, teretana", objašnjava Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije.

Pod pojmom proganjanje podrazumeva se i ucenjivanje kompromitujućim sadržajima, pornografskim snimcima, fotografijama.

Za postojanje krivičnog dela nije važno da li je reč o osobama koje se poznaju ili su bile u emotivnoj vezi. Važno je da se žrtva oseća ugroženo.

"Kod nas je uobičajeno mišljenje da se, kada vam se neko dopadne, 'upornost' isplati. Upravo uvođenjem ovog krivičnog dela postavljaju se granice te upornosti i definiše momenat kada ste ostvarili radnje proganjanja. Do sada je proganjanje moglo da se podvede pod krivično delo ugrožavanja sigurnosti, ali je bilo teško to procesuirati i dokazati", kaže Stefanović.

Zato je, ističe, neophodno da žrtve čuvaju sve poruke koje su primale, ali i da se u vezi sa tim poveravaju bliskim osobama, kako bi tužilaštvo moglo da dokaže da je došlo do krivičnog dela, a svedoci svojim iskazima to i potvrdili.

Granica između komplimenta i polnog uznemiravanja

Krivično delo polno uznemiravanje podrazumeva svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje vređa nečije dostojanstvo u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko ili uvredljivo okruženje.

To pogađa one koji vole da zbijaju nepristojne "šale" i iznose seksualne aluzije, zbog kojih se neko oseća ugroženo ili poniženo. Ima primenu i u radnom okruženju, kada takve poruke dođu od strane nadređenih i kolega. Prelazak sa poslovne komunikacije na komentarisanje fizičkog izgleda prelazi okvire komplimenta – ukoliko drugoj strani to ne prija i to jasno stavi do znanja.

"Poruka postojanja te odredbe je da šefovanje i direktorisanje ne znači i 'pravo' na slobodan pristup seksualnim uslugama zaposlenih žena. A postoji tu i 'treća strana', a to je radni, profesionalni ambijent koji mora da bude zaštićen od sadržaja prisilne 'erotike'", objašnjava Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka.

A zaštita od uznemiravanja neće biti tolerisana ni na javnom mestu, ulici. Time se, kažu u Udruženju tužilaca Srbije, štiti i žrtva i javni moral.

"Ne može niko da, na primer, prolazi svojim vozilom pored vas i da vam dobacuje, pritiska sirenu i na taj način vas uznemirava i stvara neprijatnu situaciju", ističe Nenad Stefanović.

Šta je povreda dostojanstva žrtve

Upravo moral može biti ključan za procenu da li se neko ponašanje može podvesti pod ovo krivično delo. Šta je povreda dostojanstva neke osobe u sferi polnog života, koje uz to izaziva strah ili stvara uvredljivo okruženje za nju, procenjivaće se u svakom konkretnom slučaju, navode u Ministarstvu pravde.

Ipak, postavlja se pitanje na osnovu kojih kriterijuma će se procenjivati šta je za nekog ponižavajuće, neprijateljsko okruženje. Važnu ulogu mogu imati lične osobine i moralne vrednosti žrtve.

"Primera radi, za neke osobe koje žele da napreduju u službi 'na takav način' je potpuno prihvatljivo grljenje, ljubljenje, dodirivanje sa šefom i takvim gestovima se ne vređa njeno polno dostojanstvo, dok za mene i mnoge druge osobe to predstavlja radnju ovog krivičnog dela", objašnjava Mršević.

S druge strane, u Republičkom javnom tužilaštvu kažu da će praksa pokazati koje su to situacije u kojima je moguće primeniti ove zakonske norme, kao i to na koji način će se razlikovati "upornost" od uznemiravanja i proganjanja, ili tumačiti povreda nečijeg dostojanstva.

"Život je uvek iznad prava", ističu u Ministarstvu pravde. Uvođenje ovih krivičnih dela je, dodaju, poruka žrtvama da ponašanje zbog kojeg su se osetile poniženo, uvređeno ili ugroženo – neće biti tolerisano.

Sakaćenje ženskih polnih organa i prinudni brak

Srpsko zakonodavstvo od 1. juna 2017. godine ne toleriše ni sakaćenje ženskih polnih organa, koje se odnosi na nanošenje spoljnih povreda ženskim genitalijama ili navođenje ženske osobe na to.

Ova praksa rasprostranjena je pretežno u afričkim zemljama, kao deo kulturalnih, religijskih i običajnih normi. Srbija je ovo delo inkriminisala kao deo međunarodnih obaveza, iako, sudeći prema ranijim medijskim izjavama zvaničnika, u domaćoj praksi nema takvih primera.

Međutim, primera da neko bude prisiljen na brak ima. Tako će onaj ko neku osobu primora na stupanje u bračnu zajednicu biti sankcionisan zatvorskom kaznom od tri meseca do tri godine. Za odvođenje žrtve prinudnog braka u inostranstvo preti kazna zatvora do dve godine.

Ova mera posebno štiti žrtvu od opasnosti da, pod velom legalnog braka, postane predmet trgovine ljudima.

"Alarm" za fizičko nasilje

Uvođenje proganjanja kao posebnog krivičnog dela predstavlja i svojevrsni "alarm" – ukazuje na opasnost od fizičkog nasilja i sprečava da do njega dođe.

"Dosadašnje inkriminacije nisu bile efikasne. Prilikom razvoda ili drugog raskida partnerstva, nasilni muškarac ne želi da izgubi žrtvu i nastoji da je raznim pretnjama obeshrabri u tom odlasku. Višegodišnja praksa je pokazala da je takvo ponašanje svojevrsna javna, svima vidljiva najava pokušaja ubistava ili ubistava", kaže Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta za društvene nauke.

Pričanje "masnih" viceva

Da li će pričanje takozvanih "masnih" viceva biti krivično delo, zavisiće takođe od subjektivnog osećanja žrtve.

"Ukoliko nekome skrenete pažnju da vam je neprijatno da slušate takve viceve, a taj neko nastavlja i još to čini pred drugima, znači da ima nameru da vas ponižava i stvara uvredljivu sredinu. Onda u tom slučaju može krivično da odgovara za izvršenje krivičnog dela polno uznemiravanje", objašnjava Nenad Stefanović, član Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije.

Izvor: Vebsajt RTS Aleksandra Trajković, 01.06.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija