POGAVLJA 12 I 27: U procesu pridruživanja EU važna oblast je dobrobit životinja na farmama i onih u zoološkim vrtovima. EU je odabrala je Organizaciju za poštovanje i brigu o životinjama "Orka" iz Srbije za člana savetodavnog tela za dobrobit životinja pri Evropskoj komisiji. Pomagaće u efikasnijoj primeni propisa, odnosno biće glavni savetnik zakonodavaca u regionu prilikom usaglašavanja domaćih i evropskih pravnih akata o dobrobiti životinja

Evropska unija odabrala je našu Organizaciju za poštovanje i brigu o životinjama "Orka" za člana savetodavnog tela za dobrobit životinja pri Evropskoj komisiji. Pomagaće u efikasnijoj primeni propisa, odnosno biće glavni savetnik zakonodavaca u regionu prilikom usaglašavanja domaćih i evropskih pravnih akata o dobrobiti životinja.

U slučaju Srbije, pomoć će biti dragocena u procesu pridruženja za dva pregovaračka poglavlja. Kako objašnjava Elvir Burazerović, direktor "Orke", dobrobit životinja na farmama deo je Poglavlja 12, odnosno odeljka Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika. Dobrobit oglednih životinja i onih u zoološkim vrtovima zastupljena je u Poglavlju 27 (životna sredina) koje će uskoro biti otvoreno.

– Srbija je u velikoj meri evropske regulative ugradila u svoje zakonodavstvo. Međutim, nije teško odredbe prepisati i uneti u zakone, teži deo je efikasno sprovođenje u praksi. To se naročito odnosi na pitanja dobrobiti životinja na farmama i tu postoji značajan prostor za unapređivanje. Što se tiče zooloških vrtova u Beogradu i Jagodini, daleko su od osnovnih evropskih standarda. Zoo-vrt na Paliću mnogo pre ova dva započeo je primenu propisa EU koji se tiču dobrobiti životinja i najdalje je odmakao u tome – kaže Burazerović.

Kristijan Ovari, biolog Zoološkog vrta Palić, kaže da se u ovom vrtu već nekoliko godina trude da životinjama obezbede uslove u kojima će moći da ispolje svoje prirodno ponašanje. Takođe, obezbeđena su i značajna "stambena" proširenja: mrki medved je umesto betonskog kaveza od 16 kvadrata dobio prostranih 800 kvadratnih metara sa veštačkom pećinom, jezercetom i prirodnom vegetacijom. I persijski leopard je iz kaveza dimenzija četiri puta četiri metra premešten na prostor veći od 300 kvadrata, a oplemenjen je i deo u kome su beli lavovi.

– U Evropski program za očuvanje ugroženih vrsta već su uključeni naši persijski leopardi, žirafe, tapiri, hijene i evropski bizon – ističe Ovari i dodaje da su grejanje i kanalizacija uvedeni u ceo vrt.

Kako pojašnjava Elvir Burazerović, rad članova Platforme EK, među kojima je "Orka" jedina organizacija sa Zapadnog Balkana, prvenstveno je usmeren na pravilnu primenu propisa o bezbednosti hrane i načina na koji se na farmama gaje životinje čije se meso, mleko i jaja koriste u ishrani.

Burazerović podseća da su naučno dokazane veze između načina na koji se tretiraju farmske životinje i kvaliteta mesa, mleka i jaja koje od njih dobijamo.

Upravo zato, kako ističe, u razvijenim zemljama, osim zakonodavca, potrošači su ti koji utiču na farmere da poboljšaju tretman životinja koje gaje. Primera radi, svojevremeno je širom Evrope bilo uobičajeno da kupac pita prodavca jaja da li su koke nosilje uzgajane u kavezu, ili se slobodno kreću. Čak 75 odsto potrošača u Švedskoj nije kupovalo jaja kokošaka koje su na farmama bile "zatočene", a slično je bilo i u zapadnoevropskim državama. Zato je EU još 2002. godine svojim članicama dala rok od deset godina da takav način gajenja nosilja eliminišu. Po tom uputstvu u zadatom roku nisu postupile jedino Italija i Španija, zbog čega su 2012. godine bile novčano kažnjene.

– U Srbiji se, osim nekoliko izuzetaka, koke nosilje na farmama drže u kavezima. Manje od jedan odsto jaja u našoj zemlji proizvedeno je u skladu sa aktuelnim propisima EU o gajenju koka nosilja. To je jedan od razloga zašto jaja nisu na listi proizvoda za izvoz u EU – naglašava Elvir Burazerović, direktor "Orke".

Kako ističe, Pravilnikom o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama ("Sl. glasnik RS", br. 6/2010 i 57/2014), bilo je predviđeno ukidanje držanja kokošaka nosilja u neobogaćenim kavezima do 1. januara 2012. Pošto to nije ispunjeno, rok je pomeren do 31. decembra 2020. godine.

Oglede na životinjama odobrava ministar poljoprivrede

– Pravilnik o uslovima za upis u registar za oglede na životinjama i sadržini i načinu vođenja tog registra, programu obuke o dobrobiti oglednih životinja, obrascu zahteva za odobrenje sprovođenja ogleda na životinjama, načinu nege, postupanja i lišavanja života oglednih životinja, kao i o sadržini i načinu vođenja evidencije o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovođenju ogleda na životinjama ("Sl. glasnik RS", br. 39/2010) ima dosta propusta, a potrebna je i bolja inspekcijska kontrola laboratorija – kaže prof. Zoran Todorović, donedavni predsednik republičkog Etičkog saveta za zaštitu dobrobiti oglednih životinja, komentarišući iskušenja koja nas očekuju u okviru pregovaračkog Poglavlja 27. Prema njegovim rečima, pozitivno je što su uspostavljeni hijerarhija i osnovna pravila za obavljanje ogleda na životinjama.

– Ministar poljoprivrede odobrava oglede, a direktor Uprave za veterinu odluku donosi na osnovu mišljenja republičkog i etičkih saveta pri institucijama u kojima se obavljaju eksperimenti – objašnjava Todorović.

Izvor: Vebsajt Politika, Dragana Jokić-Stamenković, 01.06.2017.
Naslov: Redakcija