SKUPŠTINA RS: RAZMATRANI IZVEŠTAJI NEZAVISNIH REGULATORNIH TELA

Poreska uprava nije izvršila nijednu preporuku zaštitnika građana, a javna preduzeća koče slobodan pristup informacijama od javnog značaja, rečeno je u Skupštini Srbije tokom razmatranja izveštaja nezavisnih regulatornih tela za 2013. godinu.

• Zaštitnik građana Saša Janković rekao je pred poslanicima da Poreska uprava pri Ministarstvu finansija nije izvršila nijednu od šest preporuka zaštitnika.

"Poreska uprava smatra da je država u državi, onda se zapitaš čemu ti služiš ako ne možeš da nateraš Poresku upravu da uradi nešto što je toliko očigledno. To urušava poverenje u institucije i u vas, jer ste doneli zakon koji se primenjuje nakaradno", rekao je Janković poslanicima predstavljajući izveštaj o radu u 2013. godini.

On je ocenio da bi situacija u oblasti zaštite prava građana mogla da se poboljša ako bi Vlada Srbije počela da vodi računa o tome koje preporuke zaštitnika nisu izvršene.

"Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), Ministarstvo odbrane i Bezbednosno-informativna agencija izvršavaju 88 odsto preporuka zaštitnika građana", rekao je Janković i dodao da će predložiti MUP-u formiranje posebnog tima koji će se baviti nasiljem u porodici.

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić izjavila je da su u proteklom periodu ostvareni pozitivni pomaci u zaštiti od diskriminacije, ali da stanje toj oblasti još nije zadovoljavajuće i da još mnogo posla predstoji u izgradnji tolerantnog društva.

Petrušić je u Skupštini Srbije, gde je predstavila izveštaj o radu Poverenika za 2013. godinu, rekla da je u Srbiji, na osnovu svih podataka, najraširenija diskriminacija romske zajednice i to strukturalna i institucionalna, ali da su prisutni i drugi vidovi diskriminacije. Prema njenim rečima, zastupljena je diskriminacija na osnovu pola, invaliditeta, a široko je rasprostranjena diskriminacija LGBT osoba.

"Diskriminacija se dešava u svim oblastima društvenog života", rekla je Petrušić, navodeći da često dobija pritužbe građana zbog diskriminacije u sferi rada i radnih odnosa.

• Ona je napomenula da se više od trećine pritužbi dešava pred organima javne vlasti i sa javnim ovlašćenjima.

"Oni se javljaju u ulozi diskriminatora. Predstavnici javne vlasti na svim nivoima nedovoljno poznaju zakon, a na primer petina ne zna da je diskriminacija zakonom zabranjena", navela je Petrušić.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je rekla i da istraživanja pokazuju da 48 odsto građana smatra da su diskriminisane grupe same odgovorne za svoj položaj. Govoreći o radu u prethodnoj godini, Petrušić je navela da je kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti otvorila prostorije u Novom Pazaru, kao i da je planirano da budu otvorene još tri regionalne kancelarije.

Poverenica je navela da se broj pritužbi koje stižu tom telu povećava iz godine u godinu, te da je prošle godine pokrenuto 716 postupaka po pritužbama. Služba Poverenice je donela 24 preporuke mera i podnela tri tužbe i dve prekršajne prijave.

Među podnetim pritužbama najviše je bilo onih u kojima su kao osnov diskriminacije navedeni zdravstveno stanje, nacionalna pripadnost, odnosno etničko poreklo, starosno doba, invaliditet, bračni i porodični status i pol. Petrušić je navela da najveći broj pritužbi podnose fizička lica, a da 20 odsto ukupnog broja pritužbi dolazi iz nevladinog sektora.

• Članovi Odbora za prava deteta jednoglasno su danas podržali Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za prošlu godinu u delu koji se odnosi na prava deteta, a u kome je navedeno da su nasilje u porodici, ali i vršnjačko nasilje najznačajniji problemi.

"U prošloj godini smo imali 376 pritužbi iz oblasti prava deteta i 166 pitanja, obično dece, koja na našem portalu za prava deteta postavljaju niz pitanja koja imaju dileme'', rekla je zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović.

Ona je istakla da se najznačajniji problemi odnose na nasilje u porodici i školi, odnosno na vršnjačko nasilje koje je u porastu. Prema njenim rečima problem je i kod inkluzivnog obrazovanja koje nije do kraja sprovedeno onako kako treba.

''Negde imamo pomake, ali svi treba još da radimo. Imamo sisteme gde inkluzivno obrazovanje do kraja nije sprovedeno onako kako bi trebalo'', rekla je Stevanović.

Ukazujući da su usluge podrške deci i te kako značajne u ovom trenutku, ona je navela da je značajan broj tih usluga, koja su podrška deci sa invaliditetom, uskraćeni zbog ograničenja budžetskih sredstava. Ona je kao probleme u protekloj godini navela problem u Zajači gde su sve preporuke ombudsmana sprovedene, osim jednog dela, kao i to što nema evidencije dece sa ulice koja nisu upisana u matične knjige i nisu u sistemu pružanja pomoći.

Kao jedan od problema, ona je navela i problem nestalih beba, dodajući da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo odluku kojom se od Srbije traži da stvori efikasan mehanizam za utvrđivanje istine u slučajevima ''nestalih beba''. Ukazujući da Srbija ima rok do septembra da odgovori na zahtev tog suda, ona je istakla da je, prema njihovim podacima, samo Ministarstvo zdravlja osnovalo radnu grupu.

Stevanović je istakla da su u prethodnoj godini napravljeni i pomaci na koje je i Skupština Srbije imala uticaja.

• ''Pre svega pozitivno je donošenje posebnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja. To je nešto što je definitivno opterećivalo ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu posebno dece kao osetljive kategorije i to je nešto što smo mi podržali kada je skupština usvojila'', rekla je Stevanović.

Prema njenim rečima, ombudsman ima neformalno saznanja da je više od 600 dece po tom osnovu koristilo prava na zdravstveno zaštitu i da to pokazuje da je bilo potrebno doneti jednu afirmativnu meru.

Predsednica skupštine je podsetila da je "zakonska obaveza regulatornih nezavisnih tela da podnose godišnje izveštaje parlamentu da bi se parlament izjasnio o tim izveštajima i usvojio zaključke i preporuke".

Parlament će, na četvrtoj posebnoj sednici u ovoj godini, razmatrati izveštaje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana za 2013. godinu, kao i izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koje je podneo poverenik Rodoljub Šabić.

Na dnevnom redu sednice je i izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu, sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije, kao i izveštaj o radu Državne revizorske institucije (DRI) za 2013.

Ona je precizirala da očekuje da skupština iduće nedelje nastavi sa razmatranjem seta finansijskih zakona, a uskoro i Zakona o radu, segmenta zakona koji će poboljšati položaj građevinaca i ostalih važnih zakona.

Poslanici su kritikovali stanje u medijima u Srbiji, tvrdeći da su zastupljeni cenzura i autocenzura.

Izvor: Tanjug