ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU: ZAVOD ZA UNAPREđIVANJE OBRAZOVANJA PREDLOżIO PLAN RASTEREćENJA UčENIKA OSNOVNIH šKOLA, RADI USAGLAšAVANJA BROJA čASOVA SA ZAKONSKOM NORMOM. GRAđANSKO VASPITANJE I VERONAUKA NISU DIRANI, A UčENJE DRUGOG STRANOG JEZIKA, PREMA PREDLOGU, NE BI U CELOSTI BILO OBAVEZNO

Postoje dva plana rasterećenja učenika u osnovnim školama, koja je na zahtev ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđana Verbića utemeljen u aktuelnom Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013 - dalje: Zakon), pripremio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i uputio Ministarstvu. U osnovnim školama bi tako već od jeseni mogla delimično da se ukine nastava stranih jezika.

Po jednom predlogu Zavoda, bio bi zadržan sadašnji nedeljni broj časova svih predmeta, ali drugi strani jezik više ne bi bio obavezan; po drugom, drugi strani jezik bio bi obavezan u petom i šestom, a u sedmom i osmom razredu bio bi izborni. Tako bi đaci petog, sedmog i osmog razreda imali nedeljno po dva časa drugog stranog jezika, dok bi u šestom razredu oba strana jezika imala po 1,5 časova nedeljno i po 15 časova blok nastave godišnje.

Po propisanoj proceduri, o tome koji će od predloga biti primenjen, odlučiće Nacionalni prosvetni savet.

Treća mogućnost, kompleksnija i proceduralno zahtevnija, usklađivanja Zakona i broja časova u aktulenom đačkom rasporedu, jeste menjanje Zakona u kojem bi se povećao maksimalan nedeljni fond časova. Protiv ovoga je ministar Verbić.

Zakon, inače kaže, da osnovci u sedmom i osmom razredu smeju da imaju 25 obaveznih i tri časa izbornih predmeta nedeljno, a kako je sada to se premašuje.

Inače, prema podacima na sajtu Ministarstva engleski jezik i dalje uči najviše učenika, nemački je na drugom, a francuski na trećem mestu. Isto tako se vidi da ne biraju svi učenici engleski za prvi jezik; u prvom osnovne, od ukupno 63.896 učenika, 65.901 uči engleski, njih 711 odlučilo se za nemački, 259 za ruski i 986 za francuski jezik. Osmi razred u Srbiji pohađa 67.027 učenika, a kada je reč o drugom stranom jeziku situacija je šarolikija: nastavu španskog kao drugi jezik pohađa 1.399 đaka, a za italijanski se opredelilo 3.530 učenika.

Uprkos zahtevu ministra da se rasterećenje đaka smanjenjem broja časova sprovede tako što bi se veronauka i građansko učili samo četiri umesto 12 godina, nadležni u Zavodu nisu išli na restrikciju nastave ova dva obavezna izborna predmeta.

Izmene bi se odnosile na tehničko obrazovanje i informatiku koji bi se u sedmom i osmom razredu sveli na jedan čas nedeljno, plus 30 časova blok nastave godišnje. Uz veronauku ili građansko, učenici bi birali još jedan izborni predmet sa dva časa nedeljno, recimo drugi strani jezik ili dva predmeta sa po jednim časom.

Samo 5 posto učenika u EU školske 2009/2010. učilo je neki drugi jezik osim engleskog, francuskog, španskog, nemačkog ili ruskog. Zato je Evropska komisija donela program jezičke politike, čiji je cilj da u Evropi svako od vrlo ranog doba uči najmanje dva jezika osim maternjeg. Na sastanku na vrhu u Barseloni 2002. godine čelnici država i vlada EU odredili su cilj pod nazivom "maternji jezik+2". U većini članica EU spuštena je granica školskog uzrasta u kojem deca počinju sa učenjem stranih jezika, a u nekim od njih deca predškolskog uzrasta uče strane jezike u vrtiću, kao što je to slučaj sa nemačkom manjinom u Belgiji gde deca već sa tri godine počinju da uče strane jezike.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, V. C., 03.05.2016.
Naslov: Redakcija