ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA: NOVčANOM KAZNOM OD 100.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIćE SE ZA PREKRšAJ PRAVNO LICE, ODNOSNO PRIVREDNI SUBJEKT ILI SUBJEKT JAVNOG SEKTORA, KOJI NE IZMIRI NOVčANE OBAVEZE U ROKOVIMA UTVRđENIM OVIM ZAKONOM. PREDVIđENA KAZNA ZA PREDUZETNIKA JE OD 10.000 DO 500.000 DINARA
Republičke ustanove duguju skoro 8,3 milijarde dinara privatnom sektoru. Beleže čak 172.455 neizmirenih "računa". Da li je neko od njih kažnjen, nema odgovora iz Ministarstva finansija, ali ima da je kažnjeno 98 opština u Srbiji. "Lokal", prema poslednjim podacima iz registra neplatiša, duguje oko dve i po milijarde dinara kroz 208 neplaćenih narudžbina.
Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 i 68/2015 - dalje: Zakon) na snagu je stupio krajem 2012. godine, a prilagođavanje je trajalo do 2014. godine. Ankete među privrednicima pokazuju da privatni sektor nema utisak da se rokovi poštuju.
- Pretpostavljam da nikad niko nije kažnjen. Ne samo u javnom sektoru, nego ni u privatnom. Taj Zakon je bio dobra ideja, ali je, nažalost, ostao samo mrtvo slovo na papiru. To je makar moj utisak - kaže Dragoljub Vukadinović, predsednik Uprave "Metalca".
Iz Ministarstva finanasija navode da sankcionišu opštine i gradove koji se ne drže Zakona.
- Budžetska inspekcija po Zakonu obustavlja pripadajući deo poreza na zarade onim jedinicama lokalne samouprave čiji korisnici ne izmiruju svoje obaveze - objašnjavaju u Ministarstvu finansija. - Takođe, na osnovu Zakona o budžetu, i Sektor budžeta Ministarstva finansija ne prenosi nenamenski transfer ukoliko postoji docnja. Prema našim podacima, u januaru je obustavljen transfer za 43 jedinice lokalne samouprave, u februaru za 30, a u martu za 25.
Da li su pojedine ustanove i korisnici republičke kase bili kažnjeni, nisu utvrdili ni državni revizori. U dosadašnjim proverama Državna revizorska institucija nije došla do saznanja da li su nadležne institucije vršile nadzor nad sprovođenjem Zakona.
Kada bi se Zakon sprovodio, kazne ne bi bile beznačajne. Najpre dužnik treba da plaća zateznu kamatu za svaki dan kašnjenja, sudski sporovi bi trebalo da su hitni, a novčanik bi morali da odreše i odgovorni u svakoj ustanovi i preduzeću.
Od 100.000 do dva miliona dinara je kazna za preduzeće, od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika, a od 10.000 do 150.000 dinara za vlasnika poljoprivrednog gazdinstva, koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim Zakonom. Kazna od 5.000 do 150.000 dinara preti odgovornom u preduzeću, a od 5.000 do 150.000 zastupniku privrednog društva.
ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 i 68/2015)
Član 12
Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno privredni subjekt ili subjekt javnog sektora, koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom (čl. 3. i 4. ovog zakona).
Novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom (čl. 3. i 4. ovog zakona).
Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje je nosilac poljoprivrednog gazdinstva u smislu zakona kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj, a koje ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom (čl. 3. i 4. ovog zakona).
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u javnom sektoru, ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim u članu 4. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj zastupnik privrednog društva, zadruge i ostalih pravnih lica osnovanih u skladu sa posebnim zakonom, ukoliko ta pravna lica ne izmire novčane obaveze u rokovima utvrđenim u čl. 3. i 4. ovog zakona.
Odgovorno lice iz stava 4. ovog člana je ministar za ministarstvo, nadležni pokrajinski sekretar za pokrajinski sekretarijat, gradonačelnik za grad, predsednik opštine za opštinu, direktor za javno preduzeće, odnosno rukovodilac drugog subjekta javnog sektora.
Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. K., S. B., 04.05.2016.Naslov: Redakcija