PRAVILNIK O USLOVIMA ZA DOBROBIT ŽIVOTINJA U POGLEDU PROSTORA ZA ŽIVOTINJE, PROSTORIJA I OPREME U OBJEKTIMA U KOJIMA SE DRŽE, UZGAJAJU I STAVLJAJU U PROMET ŽIVOTINJE U PROIZVODNE SVRHE, NAČINU DRŽANJA, UZGAJANJA I PROMETA POJEDINIH VRSTA I KATEGORIJA ŽIVOTINJA, KAO I SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O ŽIVOTINJAMA: Na snazi zabrana izvoza jaja u zemlje EU, dok se ne prilagode uslovi uzgoja koka nosilja
Kokošija jaja iz Srbije i dalje imaju zabranu izvoza u zemlje Evropske unije jer se Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama ("Sl. glasnik RS", br. 6/2010, 57/2014 i 152/2020 - dalje: Pravilnik) ne poklapa sa evropskim standardima, a u Ministarstvu poljoprivrede nemaju preciznu informaciju kada bi ovaj problem mogao biti rešen, osim što je zabranjen izvoz jaja iz Srbije, postoji i zabrana transporta preko zemalja EU, a rešenje ovog problema od proizvođača zahteva menjanje kompletne opreme za uzgoj koka.
Naime, standard Evropske unije je da kokoška u kokošinjcu mora da ima prostor od 750 centimetara, au Srbiji je standard 550 centimetara i to je razlog što je zabranjen izvoz jaja u zemlje Evropske unije.
Izvršni direktor firme “Rebra komerc” Rade Šćepanović navodi da propisi EU zahtevaju pored određenog prostora, prečke za odmaranje, da kokoška sve vreme ne bi bila na žici, zatamnjeni prostor sa plastičnom prostirkom, gde može da snese jaje, kao i propisi u vezi sa vazduhom i ventilacijom.
“Mi smo na ovoj farmi zadovoljili te standarde od samog početka i nismo u Srbiji jedini koji primenjujemo takve propise. Dat je rok proizvođačima da do kraja ove godine primene minimum EU standarda”, kaže Šćepanović i ukazuje da pojedine firme u našoj zemlji imaju i veoma moderne farme na kojima se gaje koke nosilje.
Ističe da je za izvoz u EU veoma važna podrška našim proizvođačima da mogu da zamene kaveze i dodaje da su svi proizvođači jaja u Evropi već to uradili.
Kaže da smo kao zemlja zadovoljili nekoliko uslova o kokama nosiljama, pre svega Pravilnik o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje infekcija živine određenim serotipovima salmonela ("Sl. glasnik RS", br. 36/2018 i 46/2018), obeležavanje jaja, evropske težinske razrede i registraciju pak centara.
“U toku su monitorinzi kako bi se videlo kako to na farmama funkcioniše”, dodaje Šćepanović i nada se da će do kraja godine određeni broj ovdašnjih proizvođača ipak dobiti dozvolu za plasiranje jaja na tržište Evropske unije.
Objašnjava da Srbija ima dovoljno jaja na tržištu i da ne očekuje da će se povećati cena povodom Uskrsa.
“Srbija ima dovoljno jaja. Nešto se izvozi, oko pet odsto u odnosu na ukupnu proizvodnju”, kaže on.
Otkriva da je farmska cena jaja 12 i po evrocenti, a u okolnim zemljama je 16, 17 ili 18 centi.
“Cena jaja je u Srbiji za proizvođače pristojna. Stalno se priča o tome koliko su jaja poskupela, a ne razgovara se o tome koliko su struja, ambalaža i ostale stvari poskupele. Mi smo disali na škrge, a sada je situacija pristojna. Imamo cenu koja je među najjeftinijima u Evropi”, kaže on i to dokazuje činjenicom da iako možemo da uvozimo jaja iz svih zemalja, to niko ne radi.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija