Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RAZMATRA SE UVOĐENJE BEZGOTOVINSKIH ISPLATA SOCIJALNIH DAVANJA: Namera je da se uvođenjem kartičkog sistema onemogući da socijalno ugroženi nenamenski troše novac


Novac od socijalne pomoći se u gotovo 40 odsto slučajeva troši nenamenski na cigarete i alkohol, a ne, recimo, na dečju odeću ili obuću. Kako bi se stalo na put ovakvoj praksi država razmišlja da uvede namenske platne kartice. To znači da porodice sa liste ugroženih, koje primaju neku vrstu pomoći, novac više ne bi dobijale u kešu, već isključivo preko kartica, kojima bi mogli da kupuju samo ono što je potrebno njihovoj deci.

Prema rečima Vladana Manića, savetnika ministra za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Ministarstvo podržava uvođenje kartičkog sistema za dečji dodatak i druge jednokratne isplate, kako bi se kontrolisalo da li se sredstva koja se iz budžeta isplaćuju korisnicima troše namenski. Međutim, trenutno kod nas ne postoje mogućnosti da se to sprovede u delo.

Gordana Matković, ekspert za socijalnu politiku, kaže da postoje zvanični podaci o potrošnji najsiromašnijih 10 odsto stanovnika iz 2015. godine na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva.

- Među njima je potrošnja alkohola i duvana tek 4,4 odsto, čak nešto niže od proseka koji je 4,6 odsto i to su podaci iz Biltena o potrošnji Republičkog zavoda za statistiku - kaže Matkovićeva. - Dakle, malo je verovatna tvrdnja da toliki novac ide na to, a sumnjam da je rađena anketa o potrošnji među korisnicima socijalne pomoći.

Ona smatra da pomoću kartica ne može da se kontroliše potrošnja, pa ni pomoću bonova, jer korisnici mogu na karticu da uzmu "odgovarajuću" robu i da je lako zamene za duvan i alkohol u dogovoru sa prodavcem ili prijateljima. Ona naglašava da ne zna da u Evropi iko ima takav sistem.

Zemlja u kojoj se takav sistem pokazao uspešnim je Rusija. "Sberbank Rusija" izdaje ovu vrstu kartice od 2002. godine i za prvih sedam godina izdato ih je više od 6,5 miliona.

- Jedan od načina za efikasnu i bržu inkluziju najsiromašnijeg sloja građana, koji ne koriste finansijske usluge, a primaju socijalnu i drugu vrstu pomoći od države, jeste izdavanje platne kartice na koju bi se isplaćivala ova sredstva. Za čitav projekat bila bi neophodna saradnja banke, nadležnih ministarstava i nacionalne kartičarske organizacije - kaže Marijana Vasilesku, predsednica Izvršnog odbora "Sberbank Srbija".

U Srbiji je bez bankarskog računa petina stanovnika. U kategoriji koja je najugroženija od finansijske izopštenosti su mladi, oni sa nižim obrazovanjem i ljudi koji žive u dislociranim regionima. U Evropskoj uniji je od 2014. godine pravo na bankarski račun garantovano zakonom.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. S. - J. Ž. S., 03.04.2017.
Naslov: Redakcija