ZAKON O TAJNOSTI PODATAKA: Ovlašćeno lice organa javne vlasti opoziva tajnost podatka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u postupku po žalbi, odnosno na osnovu odluke nadležnog suda u postupku po tužbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u pismu koje je uputio Agenciji za borbu protiv korupcije, ocenio da postavljanje, od strane Agencije, "specijalnih uslova" Povereniku za uvid u spise, predstavlja neprihvatljiv, pravno neodrživ akt koji je izraz nepoznavanja ili ignorisanja niza relevantnih pravnih činjenica ili nečeg još goreg.
Poverenik je ovako reagovao na akt Agencije kojim ga ona, povodom njegovog zahteva da mu radi ostvarivanja uvida dostavi spise, obaveštava da se: "može zaključiti da određeni deo podataka iz dokumenata koji je proizišao iz predmeta kontrole imovine i prihoda gradonačelnika Beograda predstavljaju u smislu člana 38. Zakona o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 - dalje: Zakon) "STROGO POVERLJIVE" podatke, radi čije zaštite je neophodno da istima pristupi lično Poverenik i to u prostorijama Agencije, uz prethodnu najavu."
Takav postupak Agencije nije ne samo presedan u višegodišnjem radu Poverenika, nego je generalno u suprotnosti sa standardima neophodne i nužne saradnje državnih organa. Saradnja organa vlasti nužno i normalno podrazumeva i distribuciju odnosno, na zahtev ovlašćenog organa dostavljanje raznih dokumenata. Razume se, neretko ti dokumenti su i klasifikovani, poverljivi. Da nije tako, bile bi besmislene odredbe Zakona u vezi sa čuvanjem, prenošenjem i dostavljanjem takvih dokumenata, kao i odgovarajuća pravila o kancelarijskom poslovanju sa klasifikovanim dokumentima.
Ali, čak i kad bi to mogli zanemariti, neshvatljiv je uslov izražen rečenicom "neophodno da istima pristupi lično poverenik i to u prostorijama Agencije, uz prethodnu najavu". Opšte je, pa i Agenciji, poznato da u Službi Poverenika radi veliki broj saradnika (24) koji imaju sertifikat za pristup podacima klasifikovanim "STROGO POVERLJIVO". U takvoj situaciji uslov da Poverenik "pristupi lično" je apsurdan, navodi se u saopštenju Poverenika.
Konačno, Agenciji bi moralo biti poznato i da je prema odredbi člana 25. Zakona, organ javne vlasti dužan da opozove tajnost podataka, odnosno dokumenta na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti donetog po žalbi tražioca informacija.
Posebno i nezaobilazno je pitanje da li su predmetna dokumenta, odnosno podaci, uopšte i klasifikovani kao "STOGO POVERLЈIVI" u skladu i na način propisan Zakonom. Utoliko pre, što Agencija samo navodi da se to "može zaključiti", ali ničim ne dokumentuje da su zaista i klasifikovani, navodi se u saopštenju Poverenika.
A pod pretpostavkom da su dokumenti zaista tako klasifikovani imamo dodatne razloge za zabrinutost. Naime, shodno članu 14. Zakona, stepen klasifikacije "STROGO POVERLJIVO" vezan je za podatke čije odavanje bi dovelo do "teške štete po interese Republike Srbije", a teško je i zamisliti kako bi odavanje podataka o prihodima i imovini bilo kog funkcionera, pa i gradonačelnika, moglo u takvoj, "dramatičnoj" meri ugroziti nacionalne interese.
Poverenik je upozorio Agenciju da svojim postupanjem onemogućava Poverenika u vršenju zakonskih ovlašćenja što predstavlja zakonom predviđen kažnjiv prekršaj i pozvao je da bez odlaganja postupi po njegovom zahtevu za dostavljanje spisa.
ZAKON O TAJNOSTI PODATAKA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
Stepeni tajnosti i sadržina podatka
Član 14
Podatak iz člana 8. ovog zakona, ima jedan od sledećih stepena tajnosti:
1) "DRŽAVNA TAJNA", koji se određuje radi sprečavanja nastanka neotklonjive teške štete po interese Republike Srbije;
2) "STROGO POVERLJIVO", koji se određuje radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije;
3) "POVERLJIVO", koji se određuje radi sprečavanja nastanka štete po interese Republike Srbije;
4) "INTERNO", koji se određuje radi sprečavanja nastanka štete za rad, odnosno obavljanje zadataka i poslova organa javne vlasti koji ih je odredio.
Za određivanje stepena tajnosti podataka mogu se primenjivati samo stepeni tajnosti iz stava 1. ovog člana.
Bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti "DRŽAVNA TAJNA" i "STROGO POVERLJIVO" određuje Vlada, uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost.
Bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti "POVERLJIVO" i "INTERNO" određuje Vlada, na predlog nadležnog ministra, odnosno rukovodioca organa javne vlasti.
Opoziv tajnosti na osnovu odluke nadležnog organa
Član 25
Ovlašćeno lice organa javne vlasti opoziva tajnost podatka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u postupku po žalbi, odnosno na osnovu odluke nadležnog suda u postupku po tužbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.
Pristup tajnim podacima bez bezbednosne provere i posebna ovlašćenja i dužnosti
Član 38
Državni organi koje bira Narodna skupština, rukovodioci državnih organa koje bira Narodna skupština, sudije Ustavnog suda i sudije, ovlašćeni su da pristupe podacima svih stepena tajnosti koji su im potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti bez bezbednosne provere.
Izuzetno, lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na pristup tajnim podacima koji su označeni stepenom "DRŽAVNA TAJNA" i "STROGO POVERLJIVO" uz prethodnu bezbednosnu proveru iz člana 53. tač. 2) i 3) ovog zakona, ako je to potrebno za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti, ako se ti podaci odnose na:
1) radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, koje sprovode nadležni državni organi, do okončanja istrage, odnosno gonjenja;
2) način primene posebnih postupaka i mera u pribavljanju bezbednosnih i obaveštajnih podataka u konkretnom slučaju;
3) pripadnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i službi bezbednosti sa prikrivenim identitetom, dok je to neophodno radi zaštite životnih interesa ovih lica, odnosno članova njihovih porodica (život, zdravlje i fizički integritet);
4) identitet sadašnjih i bivših saradnika službi bezbednosti, odnosno trećih lica, dok je to neophodno potrebno radi zaštite životnih interesa ovih lica, odnosno članova njihovih porodica (život, zdravlje i fizički integritet).
Lica koja imaju pristup tajnim podacima u skladu sa ovim zakonom, ovlašćena su i dužna da u postupku koji vode i inače, na svaki svrsishodan način i od svakoga zaštite tajnost podataka koje su saznali i da tajnim podacima iz stava 2. ovog člana pristupaju lično.
Naslov: Redakcija