ZAKON O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA, CIVILNIH INVALIDA RATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA: Borci koji su učestvovali u oružanim akcijama 90-tih godina i u ratu 1999. godine ostvariće pravo na borački dodatak, poseban penzijski staž, prioritet u zapošljavanju

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Po rečima resornog ministra Zorana Đorđevića, ovim se ispravlja nepravda prema borcima poslednjih ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Zakonom se predviđa nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci koji su učestvovali u oružanim akcijama 90-ih godina i u ratu 1999, a koji pod navedenim okolnostima nisu dobili obeštećenje za telesne povrede. Za tu kategoriju korisnika propisuju se nova prava, a to su pravo na borački dodatak, pravo na poseban penzijski staž, rešavanje stambenih potreba, pravo na boračku spomenicu, pravo na legitimaciju boraca, pravo na prioritet u zapošljavanju, naknada pogrebnih troškova...

Željko Vujković iz Udruženja srpskih ratnih veterana za grad Zrenjanin se 1993. borio u Hrvatskoj. Tamo je ranjen i izgubio je oko. Međutim, on od Srbije nije dobio nikakvu odštetu. Nakon rata je vodio spor s državom. Kaže da je krenuo u taj proces blagovremeno, ali na kraju je od suda stiglo rešenje da je njegov slučaj zastareo.

"U 50 odsto slučajeva borcima u vojnim knjižicama nije upisano da su učestvovali u ratu, već da su bili na vojnoj vežbi. Iako su, na primer, bili na Plitvicama, u Osijeku, borcima u knjižicama piše da su bili na vežbi. Mnogima kojima je pisalo da su učestvovali u ratu kasnije je u vojnim odsecima iscepan taj list. Prema našim procenama, u oružanim sukobima od 1990. do 1999. godine borilo se od 400.000 do 600.000 ljudi", kaže Vujković.

Objašnjavajući situaciju u vezi s pravima boraca on ističe da ratne dnevnice i dalje potražuje oko 100.000 ljudi koju su se tokom NATO agresije 1999. borili za Srbiju. Ovaj ratni veteran naglašava da je te godine pozvano oko 200.000 ljudi da brane svoju zemlju.

"Njih oko 50.000 je dezertiralo, a 150.000 je učestvovalo u odbrani zemlje. Među njima su mnogi stradali. Niko se pozivu države nije odazvao zbog dnevnica, ali ako su neki dobili novac, onda bi svi trebalo da ga dobiju. Pojedini borci s juga Srbije su 2008. primili dnevnice (oko 3.500 evra). Država treba ravnopravno svim borcima da isplati taj novac", smatra Vujković.

Kao još jedan od problema koji imaju ratni veterani, on ističe i to što su na njihovoj muci u sudskim sporovima s državom pojedini advokati poprilično zaradili.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 01.03.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija