Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NEUJEDNAČENA SUDSKA PRAKSA U VEZI SA NAPLATOM NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: Uprkos prvostepenim presudama u korist banaka, pravosnažne presude su uvek bile u korist klijenata, tvrde u Udruženju Efektiva


Sudovi različito presuđuju o naplati troškova obrade kredita. Imali smo nekoliko primera gde je presuda bila u korist klijenata, a nedavno je Privredni sud u Nišu doneo presudu u korist banke.

Međutim, iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva poručuju da banke nikako ne mogu da pobede klijente na sudu!

- Napominjemo da u prethodne četiri pravosnažne presude za obradu kredita koje smo dobili banke nisu uspele da dokažu koji je to trošak koji imaju u postupku odobravanja kredita, te su ti sudovi pravosnažno naložili bankama da vrate novac klijentima- kažu u Efektivi.

Predsednik ovog udruženja Dejan Gavrilović objašnjava da presude koje su donete u korist klijenata imaju svoje obrazloženje, iz kojih najveći laik može da shvati da banke nemaju pravo da naplaćuju trošak obrade kredita.

- Presude u korist banka, kojih ima nekoliko, uglavnom se temelje na tome da je to klijent potpisao i da zbog toga to mora da plati, što apsolutno nema veze sa nekim utemeljenjem ili nekom zakonskom odredbom. Iz tog razloga se donose različite presude, a verujem da će ova presuda iz Niša biti ukinuta, odnosno da će se vratiti u ponovni postupak, gde će presuda ići u korist klijentu, a ne banci - navodi Gavrilović.

On smatra da je ova presuda iz Niša pojačana marketinška aktivnost banaka.

- Verovatno je namera da poljuljaju one koji sumnjaju da svoj novac mogu da povrate na ovaj način s obzirom na to da u srpskom pravosuđu preovladava taj princip slobodnog sudijskog ubeđenja, po kom sudija može da presudi onako kako on misli da treba. Često se dešava da te presude u jednom postupku prvostepena bude u korist jedne strane, a drugostepena u korist druge strane. Što samo potvrđuje neefikasnost srpskog pravosuđa, a da ne upotrebim i neku grublju reč u smislu postojanja sumnje u neku čvršću konekciju pojedinih sudija i predstavnika bankara - kaže Gavrilović.

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da treba primeniti krovni Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja).

- Različite presude za istu stvar, nažalost, u pravosuđu su moguće. Problem je što vrhovne sudske instance nisu prilikom prve presude odlučile da kažu da nije primer Zakona o obligacionim odnosima primenljiv za sve klijente, i završena priča. To su njihova pojedinačna tumačenja, a poneta je u jednom neuređenom finansijskom sistemu. Svakako smatram da su klijenti apsolutno u pravu i da novac treba da im bude vraćen - kaže on.

Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije objašnjava da po ovom pitanju nemamo generalni stav Narodne banke Srbije, te da je sudijama ostavljeno da presuđuju prema individualnom slučaju.

 - Kod nas je takav pravosudni sistem, nemamo sudsku presudu kao izvor pravde, a nemamo čak ni stav višeg suda. Ovakve stvari će apsolutno biti moguće, desiće se da jedna presuda bude u korist banke, a neka druga u korist klijenata. Svakako je moguće da i jedna i druga strana ulože žalbu. -

Banka ima pravo da naplaćuje troškove obrade kreditnog zahteva i podrazumeva se da o tome jasno i nedvosmisleno obavesti klijenta, tvrdi Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, povodom različite sudske prakse kad je reč o tužbama građana protiv banaka zbog naknade za obradu kredita.

- Povodom jedne presude koju je nedavno u Beograd objavio Apelacioni sud, velika pažnja javnosti je posvećena ovom pitanju i, naravno, posle toga i različita sudska praksa.

Ta sudska praksa se uglavnom donosi u korist banaka. Sada kreće presuda suda u Jagodini, u Leskovcu, u Nišu, a uskoro ćemo možda i u Beogradu dobiti još dve i sve su u korist banaka - kaže Dugalić i dodaje:

- Suština je da je pozivanje na Zakon o obligacionim odnosima potpuno bespredmetno, jer taj zakon samo uopšteno govori o bankarskom kreditu i uopšte se ne bavi kreditom banaka, prepustio je to izvedenim zakonima i ugovorom. Izvedeni zakoni su Zakon o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014) i oba eksplicitno predviđaju mogućnost i pravo banke da naplaćuje troškove obrade kreditnog zahteva. Ugovor takođe to reguliše, a imamo i stav NBS o tome - izričit je Dugalić. On smatra da klijenti nisu oštećeni jer im je jasno ukazano na sve troškove:

- Naš savet klijentima je da kad odu u banku, postave dva pitanja - šta ja sve plaćam i koliko će to da košta, onda da se raspitaju, da uporede i da se odluče za koju će banku.

Inače, Udruženje banaka Srbije objavilo je još jedna presuda u korist banke. Osnovni sud u Leskovcu 22.01.2018. godine doneo je presudu po kojoj je banka imala pravo da naplati troškove obrade kreditnog zahteva.

Izvor: Vebsajt Kurir, 02.03.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija