Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

FISKALNI SAVET: Vlada da smanji javni dug, reformiše javni sektor i poveća privredni rast


Ključni potezi koje Vlada Republike Srbije treba da preduzme u narednom periodu kako bi održala dobro "skockan" budžet su smanjenje javnog duga, reforma javnog sektora, odnosno javnih i državnih preduzeća, kao i veći rast privrede.

Ovo je siže preporuka Fiskalnog saveta, sa profesorom Pavlom Petrovićem na čelu, koji će biti predstavljen na Kopaonik biznis forumu od 4. do 7. marta. Okosnica analize Fiskalnog saveta je reforma javnog sektora i, kako su naveli autori, "zaključavanje" uravnoteženog budžeta u Srbiji.

- Javne finansije još uvek nisu bezbedne jer je javni dug i dalje previsok. Za zemlje poput Srbije, gornja granica održivog javnog duga je oko 50 odsto BDP-a, a sve preko toga predstavlja zonu povećanog rizika. Ukoliko bi Srbija novu međunarodnu recesiju, koja će u dužem roku nesumnjivo ponovo doći, dočekala sa tako visokim javnim dugom, to vrlo lako može da dovede do ozbiljne fiskalne krize praćene velikim padom životnog standarda građana - upozorava Fiskalni savet.

Prema njihovim rečima, da bi javni dug pao na ispod 50 odsto BDP-a, minus u državnoj kasi ne sme da pređe 0,5 odsto BDP-a najmanje još pet godina.

- Takođe, još uvek postoje ogromni fiskalni rizici koji mogu iznutra da ugroze javne finansije. Oni najvećim delom dolaze iz nereformisanog javnog sektora, pre svega javnih i državnih preduzeća, brojnih tužbi pred domaćim i međunarodnim sudovima koje imaju različiti poverioci, ali i usled produženog trajanja privremenih mera fiskalne konsolidacije, kao što je umanjenje penzija - navodi Fiskalni savet.

Ništa manje važno nije ni to da privredni rast mora biti mnogo veći, uz važnu napomenu Saveta da on ne sme da se oslanja na povećanu državnu potrošnju.

- Ideje da Srbija može održivo da poveća privredni rast povećanjem državne potrošnje su pogrešne i više puta demantovane. Tako je nakon 2009. privredni rast Srbije bio najniži upravo u godinama kada je i deficit bio najveći. Usled previsoke potrošnje države i brzo rastućeg javnog duga, pretila je neposredna opasnost od izbijanja duboke krize - ističu predstavnici Fiskalnog saveta.

Kako navode, verovatno najvažnija mera za povećanje investicija i privrednog rasta u Srbiji je poboljšanje investicionog ambijenta, a u okviru toga vladavina prava.

- Najveći manjak investicija u privredi Srbije utvrdili smo kod malih i srednjih preduzeća. Za investicije ovog dela privrede od presudnog značaja je pravna zaštita, koju velika preduzeća i strani investitori lakše ostvaruju - navodi Savet.

Oni smatraju i da je kod javnih preduzeća najvažnija reforma EPS-a koja se godinama odlaže. Takođe, Fiskalni savet napominje i da su javne investicije, koje u Srbiji iznose svega tri odsto BDP-a, nedovoljne i ne doprinose dovoljno privrednom rastu.

Fiskalni savet je istakao da u slučaju dugoročnog suficita postoji nekoliko dobrih načina da se taj višak budžetskih sredstava iskoristi.

- Moguće je razmotriti smanjenje poreskog opterećenja rada, dodatno investirati u javnu i komunalnu infrastrukturu ili jednostavno brže smanjivati javni dug. To je dobra osnova za podsticaj privrednom rastu u srednjem i dugom roku - zaključuje Fiskalni savet.

Izvor: Vebsajt Blic, S. Gavrić, 04.03.2018.
Naslov: Redakcija