IZMENAMA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU MOŽE SE PROPISATI NOVA KATEGORIJA ADVOKATA-BELEŽNIKA

Većina mesta u Srbiji još uvek nema javnobeležničke kancelarije. Brzopletost i odsustvo planiranja tokom uvođenja ove nove profesije doveli su do apsurdne situacije da i posle proteka polugodišnjeg perioda nakon uvođenja notara u pravni sistem Srbije u velikim mestima poput Beograda, Novog Sada, Niša i još nekoliko velikih gradova žitelji na overu moraju da čekaju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. S druge strane, mnoga mesta koja bi po planu ministarstva već trebalo da imaju notarske kancelarije još uvek čekaju na imenovanja novih notara.

Izmenama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa koje su pre nekoliko dana usvojili poslanici Skupštine Srbije, malo je relaksiralo situaciju, pa su sudovi ovlašćeni da vrše neke vrste overa do 1. marta 2017. godine.

Vlada i resorno ministarstvo, još uvek nisu imenovali notare u nekim većim mestima Srbije pravdajući to nedostatkom zainteresovanosti kvalitetnih kandidata. Tako, na primer, još uvek nema notarskih kancelarija u Aranđelovcu, Vrbasu, Gornjem Milanovcu, Kikindi, Požegi, Boru, Vranju, Kruševcu, Negotinu, Paraćinu, Prokuplju, Smederevu, Užicu, a kada će beležnici u tim mestima biti imenovani, još uvek se ne zna.

Rešenje ovog problema je jednostavno.

Izmenama Zakona o javnom beležništvu može se propisati nova kategorija beležnika, i to advokata-beležnika.

Advokati koji inače ispunjavaju većinu zakonskih uslova za bavljenje ovom profesijom, nakon položenog javnobeležničkog ispita mogu biti imenovani u advokate-beležnike, koji bi u zavisnosti od obavljenog posla za klijenta naplaćivali odgovarajuću tarifu: u slučaju da su u predmetu postupali kao advokati, bili bi ovlašćeni da naplate samo advokatske usluge, ali ne i notarske i vice versa. Na ovaj način rešio bi se problem nedostatka notara u ovim mestima, rasteretili sudovi i obezbedili uslovi za normalno funkcionisanje pravnog sistema Srbije.

Kategorija advokata-notara postoji i u Austriji i u Nemačkoj, a prisutni su od samog početka uvođenja notarijata u ovim zemljama. Siguran sam da ni EU ne bi imala primedbi na sistem koji je duboko ukorenjen u pravnim sistemima nekih od njihovih članica.

Osim ovog, postoje i dodatna rešenja, kao što su:

• ukidanje principa numerus clausus (princip ograničavanja broja notara),
• kao i ukidanje obavezne tarife za notarske usluge.

Oba ova principa zastupljena su u Zakonu o javnom beležništvu i predstavljaju potencijalni izvor korupcije prilikom izbora kandidata za notare, a kod građana izazivaju nepoverenje i osećaj netransparentnosti prilikom izbora notara. Za ova rešenja odlučila se Holandija sa ciljem ukidanja monopolskog ponašanje notara i podsticanja tržišne utakmice, sve u korist svojih građana.

Dakle, ako vlada i Ministarstvo pravde zaista žele da reše ovaj problem, rešenja već postoje. Ostaje nam samo da vidimo da li je ta želja iskrena i u korist građana Srbije.

Izvor: http://www.danas.rs, Željko Kuvizić