ZAKON O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Zaposleni u velikim kompanijama uglavnom dobijaju gotovinu na ime prevoza. Pojedini uključuju naknadu u zaradu

Preduzeća imaju pravo da ne plaćaju porez na novac kojim radnicima pokrivaju troškove prevoza na posao, ali ih sve manje to i koristi. Nova verzija Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019 i 5/2020 - usklađeni din. izn.) tera poslodavce da radnicima kupuju markicu, a ukoliko im isplaćuju gotovinu da iznos opravdaju računima za benzin ili prevoz. Većina je, međutim, rešila da odustane od neopterećene isplate. Mnogi su radnicima ovaj iznos počeli da isplaćuju kao deo plate. I na to plaćaju namet.

Ministarstvo finansija je prošle godine najpre dalo mišljenje kojim je uvelo obavezu pravdanja troškova prevoza. Od 1. januara ovo zahteva i Zakon. Na muci su svi. Velike kompanije sa puno zaposlenih ne mogu da zamisle da za svakog vode evidenciju dospelih računa. Radnici u velikom delu Srbije, međutim, nemaju mogućnost da kupuju markicu jer gradski prevoz ili nemaju ili im ne omogućava da njime dolaze i odlaze sa posla.

- Veliki sistemi su se najčešće opredelili za jednu od dve varijante - objašnjava Aleksandar Vasić, član Udruženja poslovnih savetnika Srbije. - Nastavili su da isplaćuju keš, ali ga uključuju u zaradu i plaćaju porez ili kupuju markice za prevoz. To nije bila ideja Zakona, jer su sada firme oštećene. Ne ostvaruju poresko oslobađanje na koje imaju pravo. S druge strane u Beogradu gradskim prevozom je moguće otići i vratiti se sa posla, ali to u mnogim delovima Srbije nije moguće. Male firme pokušavaju da naprave sistem da plaćaju gotovinu i pravdaju to računima.

Slično je i u drugim delovima Srbije. Većina je ostala pri isplati gotovine, ali ih to više košta.

- Najčešće se pribegava isplati prevoza kao dela plate, jer je to najjednostavnije - navodne u jednoj novosadskoj knjigovodstvenoj agenciji. - U tom slučaju taj iznos se oporezuje, ali sve druge varijante su komplikovanije. U Novom Sadu ljudi u prigradskim naseljima kupuju markicu za gradski prevoz, ali mnogi drugi na posao dolaze kolima, i to ne sami. Dolaze sa kolegom. Ko bi to izračunao i dokumentovao računima za prevoz. Pribegavamo ovom načinu, ali nije u redu jer bi to trebalo da bude neoporezovan trošak.

Zakon koji promoviše kupovinu karata za javni prevoz u neravnopravan položaj je doveo sve kolege koji ga ne koriste. Bilo da na posao idu pešice, biciklom, automobilom.... Bilo da bi želeli da dolaze autobusom, ali do njihove firme ne vozi ili ne u odgovarajuće vreme.

Računovođe okupljene oko Računovodstvene komore Srbije apelovale su na nadležne da ne uvodi pravdanje isplate keša. I oni ističu da se zaposleni dovode u neravnopravan položaj.

- Šta da rade ljudi u unutrašnjosti gde nema gradskog prevoza i gde se radnici snalaze na razne načine. To je prava diskriminacija - smatra Snežana Mitrović, predsednik ovog udruženja. - Nezamislivo je da na benzinskim pumpama daju račun i da kucaju ime čoveka. To je unazađen poslovni ambijent, unazađene pomoćne evidencije blagajne i prostor za diskriminaciju radnika, posebno onih sa najnižim zaradama. Oni su početkom meseca tih 3.914 koristili da prežive ali i da obezbede prevoz.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. Bulatović, 01.02.2020.
Naslov: Redakcija